Važno je nastupati pod sopstvenim imenom, razgovor sa Draganom Arsić
GKP: U posljednje vrijeme svjedoci smo intenzivnih napada na Vas sa jednog dosta opskurnog sajta ili mreže sajtova, pa nam recite šta je to što, po Vašem mišljenju, stoji iza onoga što je vidljivo i što mi možemo da vidimo? Koji bi to interesi ili sile bile iza toga što svi možemo da vidimo i čujemo?
Dragana Arsić: Indikativno je to što se mi već godinu i po dana bavimo građanskim aktivizmom u onom delu koji se tiče otkrivanja nesavesnih radnji vezanih za zaštićeno područje šume i pitanja seče. I sve je bilo u redu, u smislu da nismo imali napade tog tipa, sve do sada, tako da je naš čvrst stav da je napad usledio zbog velike inspekcijske prijave koju smo mi podneli početkom juna i na osnovu koje je inspekcija već utvrdila da su u pitanju nezakonite radnje. Mi smo, zapravo, dirnuli u nečije materijalne interese. Dirnuli smo sigurno u neke subjekte koji su povezani i to povezani na nivou donosioca odluka – lokalnih vlasti i krupnog kapitala. Naša je pretpostavka da je okidač bila upravo inspekcijska prijava. Jednostavno, to su neki metodi koji su već prepoznati – metodi zastrašivanja građanskih aktivista – pogotovo što su došli iz jedne organizovane mreže udruženja povezanih lokalnih medija. Udruženje se zove com.net i oni su prvi plasirali Prismotru i njihov tekst i onda se to širilo u narednih nekoliko dana po lokalnim internet portalima. Dakle, to je prepoznat narativ, rukopis i pečat – „čačnuli“ smo u nečije interese i zato trpimo te napade već desetak dana.
GKP: Spominjete inspekcijske prijave. Koje su primarne adrese na koje ste se obraćali? Koja je prva adresa na koju se vaši inspekcijski nadzori odnose?
DA: Što se tiče NP „Fruška gora”, sav inspekcijski nadzor poveren je pokrajinskim organima. Sam NP je u nadležnosti Ministarstva zaštite prirode, ali nadzor nad upravljačem vrše pokrajinske inspekcijske službe, tako da se mi evo već godinu i po dana, baveći se sečama, obraćamo inspekciji za šumarstvo i lov, potom inspekciji za zaštitu prirode – koja je pokrajinska inspekcija – a u ovoj poslednjoj prijavi obratili smo se i opštinskoj inspekciji za urbanizam i zaštitu životne sredine pošto je jedna od tačaka te naše inspekcijske prijave vezana za Zakon o planiranju i izgradnji kojim se reguliše izdavanje građevinskih dozvola, tako da je to bila njihova nadležnost. Takođe smo u ovom našem institucionalnom radu pisali prigovore i žalbe i poslednja instanca kojoj smo se obraćali bila je upravna inspekcija, jer ona je nadležna za nadzor lokalnih inspekcijskih organa, onih u lokalnim upravama. Evidentno je da funkcionišemo tako što komuniciramo sa institucijama i sledeća instanca kojoj ćemo se obratiti ukoliko ne dobijemo adekvatne odgovore na ove prigovore koje smo uputili, biće Ministarstvo zaštite životne sredine i njihov sektor za nadzor. Oni imaju ovlašćenja da kontrolišu rad inspekcija koje su na pokrajinskom nivou, a bave se zaštitom životne sredine.
GKP: Da li ste do sada već dobijali neke odgovore od nekih instanci? Imate li neku povratnu informaciju?
DA: Jesmo. To na početku nije bilo lako, jer su nas ignorisali. U smislu da smo dugo čekali odgovore, pa preko toga da su prvi odgovori bili u formi da su samo uputili opomene JP NP „Fruška gora“ za neke nesavesne i nezakonite radnje, a onda smo se mi žalili na to, jer nije bilo normalno da za nesavesnu seču i bespravnu seču upravljač dobije samo opomenu. I onda smo se žalili i upućivali prijave višim instancama, pa je po tim našim prijavama pokrajinska inspekcija formirala jednu novu inspekciju od tri člana koja je išla u reviziju ove prve inspekcije pa mogu da kažem da smo na kraju perioda koji je trajao desetak meseci uspostavili neki solidan odnos sa inspekcijama, tako da na kraju moram i da pohvalim da su oni na kraju ustanovljavali nepravilnosti i da su te naše inspekcijske prijave imale epilog u vidu nekoliko prekršajnih prijava, a u jednom slučaju čak i privredni prestup i to je sada u pravnom procesu pred nekoliko nadležnih sudova. Inspekcija je počela da nas respektuje i mislim da za to postoje dva razloga: prvi je što smo sve te naše inspekcijske prijave dokumentovali i što su sve osnovane i ni jedna nije odbačena kao neosnovana što smo uspeli zahvaljujući radu tima saradnika i nekim insajderima, a drugo je što su videli da smo vidljivi u javnosti i da nas mediji prate pa je to bio vetar u leđa i za njih da rade profesionalno i nezavisno. I za sada je to tako – zapravo, sve do ove inspekcijske prijave kojom smo dirnuli u velike materijalne interese pa ćemo da vidimo šta će dalje da bude.
GKP: Dakle, na neki način ih i ohrabrujete da rade svoj posao?
DA: Da. Ohrabrujemo ih jer neki prvi sagovornik u našoj građanskoj borbi jesu inspekcije. One jesu institucije ove države formirane da štite njene zakone, pa je jako bitno da inspekcije u tom prvom koraku svoj posao urade profesionalno i nezavisno, da sačine zapisnike, a šta će se dalje dešavati to je već nešto što ne zavisi samo od njih. U sistemu kontrole i vršenja nadzora inspekcija je prva instanca koja mora da radi dobro i mi ih zaista ohrabrujemo da tako i rade.
GKP: S druge strane ove vaše institucionalne borbe, da li imate podršku drugih udruženja građana, aktivista, OCD i kako tu stoje stvari? Pritiče li vam se u pomoć?
DA: Da. Ja sam jako zadovoljna što imamo zaista veliku podršku. Kompletan „ekološki sektor“ udruženja – vladinih i nevladinih – su nam pružili podršku u ovom periodu velikih napada preko medija i drušvenih mreža. Sa druge strane, imamo i veliku podršku medija, naravno ovih nerežimskih, kojima je stalo do iznošenja događanja i činjenica, a ne samo širenja komentara o događanjima. Još jedna stvar je što smo mi umreženi, na nivou Vojvodine u jednu neformalnu koaliciju „Pošumimo Vojvodinu“ u kojoj su 23 udruženja od kojih smo takođe dobili podršku, pa bih naglasila da je jako bitna podrška i solidarnost. I da ne zaboravim jednu jako značajnu podršku koja je pokrenula lavinu druge podrške – a to je ona koja nam je došla od strane Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“. Oni su odmah objavili na svojoj stranici da mi pružaju podršku – pošto sam u ovom slučaju lično ja bila napadnuta – i to je onda negde zaista i odjeknulo i mediji su sve to preneli. Da – jako je bitna podrška drugih udruženja, na prvom mestu ekoloških, a onda i javnosti i medija.
GKP: Pored problema kojim se vi bavite kao organizacija, svjedoci smo bujanja inicijativa – pogotovo onih ekološkog usmjerenja – pa nas zanima kako vi vidite aktivističku scenu, pa makar i samo iz ekološkog ugla? Da li ona postoji i da li se stvarno razvija? Ima li solidarnosti između vas?
DA: Mogu da kažem da se razvija i da je situacija u Srbiji od pre nekih godinu i po dana samo po pitanju ekološkog aktivizma u smislu njegove prisutnosti i vidljivosti u javnosti i sada neuporediva. Pokret Odbranimo reke Stare planine jeste bio nekakav „motor“ koji je pokrenuo ekološka udruženja na lokalnom nivou i vidljivo je da građani postaju aktivniji i glasniji u svojim lokalnim zajednicama, a to je ono autentično i pravo i to daje snagu takvim građanskim inicijativama da budu uporne, dosledne i da isteraju neke svoje ciljeve do kraja. Imamo u Beogradu dve-tri inicijative za odbrane parkova i one su uspešne. Uz ovo sa Stare planine, što polako postaje i jedna epska priča o tome kako te lokalne zajednice brane svoje reke uz podršku velike ekološke grupe koja se okupila pod imenom „ORSP“. Što se Novog Sada tiče, ovde ima još nekoliko ekoloških grupa, ali ovakvih – aktivističkih, kao što je naša – na žalost, nema. Mislim da smo mi jedini u ovom momentu koji smo vidljivi i koji nastupmo u u medijima pod svojim imenom i prezimenom i to je jako bitno – jako je bitno istupati sa svojim imenom i prezimenom jer tada ljudi počinju da vam veruju. Naravno, i na osnovu aktivnosti koje radite i na osnovu nekih vidljivih rezultata. Poverenje je jako bitno. Bitno je da ljudi steknu poverenje u ljude koji osnivaju pokrete i koji vode ta udruženja do pobede.
GKP: U svojoj akciji prikupljanja potpisa za peticiju – što je jedna od većih akcija koju ste pokrenuli još prije pandemije i koja je zbog svega toga trajala nekoliko mjeseci – akciji koju ste sprovodili na teritoriji cijele Vojvodine, ali i u Beogradu, susretali ste se sa „običnim“ ljudima. Kakav vam je generalni stav o tome do koje mjere su ljudi sami spremni da se povezuju i okupljaju oko ovih pitanja i problematike očuvanja sredine? Imaju li i građani svijest o jedinstvenom frontu ili su više usmjereni lokalno?
DA: Mislim da ljudi još uvek nemaju dovoljno svesti. Prilazili su nam rado da daju potpis, ali je kod većeg broja broja ljudi postojala zadrška u smislu ko smo i da nismo stranački orijentisani, da nismo politički orijentisani – pri čemu bih rekla da ljudi imaju u glavi popriličnu zbrku – jednim delom verovatno i namerno stvorenu godinama unazad od strane raznoraznih propagandista da je baviti se politikom automatski nešto ružno i prljavo i da čim se baviš tako nečim ti si u nekoj „nečasnoj zoni“. U tom smislu smo mi koristili priliku da im objasnimo da i ova peticija jeste politika i da mi izražavamo naš politički stav, jer donosioci odluka o zaštićenom području prirode i o tome koliko će se seći i da li će se procesuirati neka naša inspekcijska prijava na pravi način – da je i sve to politika i da je to sve u političkom sistemu, a ne na nekom pustom ostrvu. Ja po prirodi jesam optimistična i mislim da je trend uzlazni i da je na nama, građanskim inicijativama, da budemo glasni, jasni i bučni u tome da animiramo građane da izađu iz zone straha, da izađu iz konformizma oličenog u stavu da me se ništa ne tiče izvan mog dvorišta. Mi moramo da vraćamo u svest ljudi da razmišljaju o opštem interesu, o opštem i javnom dobru. To se negde izgubilo u ovom tranzicijskom periodu i prethodnom, onom ratnom, tako da ja vidim trend porasta i optimistična sam u tom smislu, ali to nije ni jednostavan ni lak posao.
GKP: Da, posebno zato što se radi o zamjeni teza i brkanja politike sa partijskom politikom, a o tome mi svjedočimo svaki dan u svom radu. Šta mislite, da li se onda vlast boji ljudi? Da li se boji probuđenih građana i postoji li neki vid uzmicanja od strane institucija pred njima?
DA: E sad, da li je u pitanju strah ili neko blago uvažavanje, to je pitanje. Rekla bih da nosioci vlasti počinju da imaju neki resprekt prema građanima jer vide neku narastajuću snagu građanskih pokreta i male pobede koje su ostvarene, pa to i tim donosiocima odluka i nosiocima vlasti šalje jasnu poruku da kada se građani bore za neki svoj autentičan interes da oni od toga neće odustati i da idu do kraja. U tome vidim blagu promenu i rekla bih da su građani najveći protivnik devijacija u državi i sistemu vlasti i da je i sama vlast svesna toga je upravo narastajuća snaga građana najjče oružje protiv svih devijacija stvarnosti koju živimo. Dakle – aktivni građani.
