Forum: Sve se rešava preuzimanjem vlasti, civilno društvo kao da nije potrebno
Društvo u Republici Srbiji je slabo društvo. To za posledicu ima slabe institucije uključujući i onu najkompleksniju instituciju – državu. U takvom okruženju, građaninu je teško da razluči šta bi to trebalo da bude i radi vlast, šta partije, šta su i čime se bave udruženja ili nevladine organizacije. U tako lošim uslovima, civilno društvo u Srbiji bukvalno je prepušteno samo sebi, ocenjeno je tokom diskusije na temu „Organizacije civilnog društva između partija, vlasti i lokalnih zajednica“.
Na forumu u organizaciji Grupe za konceptualnu politiku (GKP) govorio je gost iz Zrenjanina, sociolog iz Građanskog preokreta Ivan Živkov, koji je tom prilikom istakao da bi civilno društvo trebalo da bude kontrolni faktor vlasti i rada institucija, bez upuštanja u dnevno-političke borbe i probleme, ali da se zapravo, zbog činjenice da je teško registrovati partiju, pravni okvir za civilna udruženja koristi za bavljenje dnevnom politikom. Iako, dodaje Živkov, civilni sektor jeste politika, problem je u nerazumevanju pojmova društva i države.
– Na žalost, mnogi ne razlikuju društvo od države, a ja bih dodao i da ne razlikuju državu od vlasti, što mnoge vlasti pokušavaju da zloupotrebe. I onda, ako ste kritički nastrojeni prema nekoj društvenoj pojavi ili nekoj vladajućoj politici, pokušavaju da vas predstave kao da ste protivnik države, iako ste samo kritičar nekog postupka trenutne vlasti – naveo je on.
Na forumu je ocenjeno i da je, zahvaljujući brutalnosti vlasti, uspostavljen mentalitet straha. Iz nepismenog društva smo se tokom decenija uzdigli u pismeno, sad opet padamo u duboku nepismenost što nas dovodi tu gde jesmo – u poziciji da je javni interes nepoželjna stvar.
LAŽNI STRANAČKI PLURALIZAM
Živkov se osvrnuo na to da je čak i u nekadašnjem jednopartijskom sistemu bila prepoznata potreba za civilnim sektorom, pa iako je država imala doživotnog predsednika i partiju koja ne može da bude smenjena na izborima, postojao je Socijalistički savez radnog naroda za sve one koji nisu članovi partije a imaju potrebu da se nečim bave. Da na neki način iskažu svoje mišljenje i daju doprinos.
– Zluradi će reći taj deo je trebalo da bude kontrolisan, ali da budemo optimisti pa da kažemo da je prepoznata poteba da ljudi svoje potrebe iskazuju ne kroz partiju nego neku organizaciju civilnog društva. A postojala su i strukovna udruženja – podsetio je on.
A u današnje vreme, kada imamo stranački pluralizam, većinsko mišljenje je da se sve može rešiti preuzimanjem vlasti, te da zbog toga civilno društvo više nije potrebno. To je, po njegovoj oceni, pogrešno tumačenje.
– Vlast nikada nije naša, iako bi trebalo da bude servis građana. Svaka je sklona da se otrgne kontroli i uđe u korpciju i zato je civilni sektor u demokratskim društvima zamišljen kao korektiv koji nije vlast, ali nije ni deo dnevno-političke stranačke borbe, nego je tu da kontroliše svaku vlast, bez obzira koja partija pobedila. Tu je i da se bavi onim pitanjma kojima ne želi da se bavi nijedna stranka – istakao je Živkov.
HOĆEMO LI MI UOPŠTE DA SE PITAMO
Zoran Gajić iz GKP-a konstatovao je da građani danas zaista jesu više upoznati sa radom civilnog društva, ali da ono zapravo nema njihovu podršku. Naprotiv, dodaje Gajić, građani o civilnom društvu danas misle još gore.
– Naše iskustvo sa terena je zaista bolno, pesimistično. Mi ne vidimo kapacitet ljudi da iniciraju i pokreću društvene promene i političke procese. Građani imaju odijum prema civilnom društvu, preziru stranke, a sami imaju habitus stranačkih vojnika koji organizuju svoje stranke po svojoj meri – naveo je on.
Dodaje i da se zato postavlja pitanje kome bi institucije poput mesnih zajednica, ukoliko bi i bile oslobođene od uticaja političkih partija i prepuštene građanima, uopšte nešto značile.
– Nema kapaciteta ljudi. Možda pravimo mesne zajednice za nekoga kome to uopšte nije potrebno? To je jako bolno priznanje – dodaje Gajić.
Pitanje je možemo li uopšte da napravimo bolje institucije, bolje političke partije i bolje civilno društvo.
Živkov je istakao da samo jako društvo može da prizvede snažne institucije, a da civilno društvo, između ostalog, učestvuje u stvaranju privida da nam je bolje nego što jeste. Ljudi su jednostavno takvi kakvi su i pitanje je, nastavlja Živkov, možemo li uopšte da napravimo bolje institucije, bolje političke partije i bolje civilno društvo.
NIVOI OBESMIŠLJENOSTI
Ocenio je i da je obesmišljenost civilnog društva različita na nacionalnom, gradskom nivou i lokalnom nivou, pa se neke stvari jasnije vide u manjim sredinama, u ruralnim najočiglednije, dok se najslabije vidi u Beogradu gde se, sa druge strane, donosi najveći broj odluka. Jednostavno, kapaciteti su neuporedivi.
Izgubljen je pojam zajednice, društvo je atomizirano i postalo je skup pojedinaca koji samostalno pokušavaju da reše sopstvene probleme.
„Kompletna politika se vodi iz Beograda, a on nema razumevanja za ono što se dešava u unutrašnjosti. Tu mislim i na vlast i na civilni sektor“, napomenuo je Živkov.
U svemu tome, nastavlja Živkov, izgubljen je pojam zajednice, društvo je atomizirano i postalo je skup pojedinaca koji samostalno pokušavaju da reše sopstvene probleme, ne shvatajući da se u njihovom okruženju nalaze ljudi slični njima i da bi zajednička borba mogla biti daleko uspešnija.
Kao loš primer nepostojanja zajednice, Živkov navodi lični primer gde se stambena zajednica u kojoj živi godinama ne sastaje, kao i da u mesnoj zajednici kojoj pripada nije održan nijedan zbor građana barem deset godina.
– Ne postoji ta vrsta interakcije, a čak i u tom jednopartijskom sistemu su postojale mesne zajednice. Bilo im je zabranjeno bavljenje stranačkom politikom, ali po svim drugim pitanjima one su mogle da funkcionišu kao lokalne zajednice. Uplivom dnevne stranačke politike u svakodnevni život te zajednice su izgubile svoj značaj jer politika diktira i ko će biti čistačica u lokalnom domu kulture – napomenuo je on.
Smatra da je aktuelnoj politici u interesu da ima identične pojedince i da izostane organska solidarnost koja nastaje zbog toga što su ljudi u svakodnevnom životu usmereni jedni na druge.
– Ako društvo nameće to da će sve probleme rešiti jedan čovek, njegova partija i institucije koje su okupirane od strane te kriminalno-političke organizacije, a njegovi mediji će to predstaviti kao najbolji rezultat u novijoj istoriji, mi jednostavno nemamo potrebu da stvaramo zajednicu – precizirao je Živkov.
Forum i radionica organizovani su u okviru projekta „Jačanje lokalne participacije u političkim procesima“ koji podržava Nacionalna zadužbina za demokratiju i Fondacija Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.
Foto: GKP
