Protiv stihije straha, mržnje i nasilja
Biti samo protiv nije dovoljno
Šesti je mesec od kako širom Srbije traju protesti građana pod zajedničkim naslovom PROTIV NASILJA. Od početnih desetina hiljada po ulicama Beograda, broj se sveo na nekoliko hiljada, a po gradovima u Srbiji nekoliko stotina najupornijih. U međuvremenu, lanac nasilja se neprekinuto nastavlja, od pojedinačnih porodičnih tragedija i maloletničkih ubistava, do nasilja, ili priprema za ratno nasilje, koje organizuje sama država. Poslednji događaji na severu Kosova, oko manastira Banjska, te reakcija svih društvenih i državnih instanci, i same crkve, razgolićuju višedecenijsku strategiju i politiku pogubnog nacionalnog programa, koja ne odustaje u svom nastojanju da po cenu žrtvovanja svojih građana ostvari proklamovane ciljeve.
Apel PROTIV NASILJA je pokazao i dokle može da dobaci u svojim uvidima u opšte stanje stvari postojeća politička opozicija i slobodna kritička misao. Ne možemo se oteti utisku da je ta misao i ta opozicionost stala na samom početku svoje pobune, svog revolta koji je nastao iz tragičnih događaja početkom maja meseca u OŠ Ribnikar i u Mladenovcu. Naime, od očajničke konstatacije, zahteva i naricanja, nije se odmaklo dalje. Kao da je nasilje uzrok samom sebi i da je dovoljno biti protiv njega.
Treba podsetiti da su u zemlji Srbiji više od 25 godina izlazile novine koje su se zvale REPUBLIKA (1989-2015) koje su u svom zaglavlju, iznad naziva, nosile moto: PROTIV STIHIJE STRAHA, MRŽNJE I NASILJA.
Ne ulazeći u detaljan opis sadržaja ovih novina (digitalizovane su dostupne na sajtu Narodne biblioteke Srbije za period 1989-1996. a drugi deo na sajtu www.republika.co.rs) sam moto pruža dovoljno podataka u samo dve reči, koje upućuju na uzroke pojave nasilja u društvu: sistematske proizvodnje i širenja STRAHA, na osnovu toga i propagande MRŽNJE, koji su u atmosferi stalnog nezadovoljstva, besperspektivnosti, nagomilanih frustracija i besa, stvorili zapaljivu atmosferu u kojoj je dovoljna i najmanja iskra, varnica, da dođe do eksplozije.
Nezadovoljstvo zbog nezaposlenosti, minimalnih plata, ogromnih socijalnih razlika, beskućništva i života bez budućnosti idealna je podloga da se strah pretvori u mržnju.
U strahu su velike oči, pa kad vam najučeniji ljudi u društvu sa svim akademskim titulama – istoričari, književnici, pesnici, politikolozi, razni politički komentatori, zatim patrijarsi crkve koje se narod sujeverno plaši – objašnjavaju da ste ugroženi od drugih, da vas svi mrze zato što ste vi, kao, najbolji, nebeski narod, da se ceo svet udružio protiv vas, a pogotovo vaše komšije, susedni narodi, pa i vaši rođaci i prijatelji koji drugačije misle, onda vas STRAH nagoni da budete poslušni, da verujete vladarima i očekujete zaštitu od njih, njihove vojske i policije.
Vaše nezadovoljstvo zbog nezaposlenosti, minimalnih plata, ogromnih socijalnih razlika, beskućništva i života bez budućnosti idealna je podloga da se strah pretvori u mržnju, jer, drugi i drugačiji su krivi. A pošto su u manjini, idealni su za označavanje kao opasnog neprijatelja. Tako je na primer, Hitler obeležio Jevreje, ali i pre njega mnogi rasisti širom Evrope i Amerike. Taj posao širenja straha, gajenja mržnje preuzimaju mediji, štampani i elektronski, u kojima agresivnost i nasilje u ogromnim količinama i na svakom mestu, postaju banalni, uobičajeni i dozvoljeni. Nikad neću zaboraviti jednu novinsku kratku vest s kraja devedesetih koja je izveštavajući o saobraćajnom udesu glasila: „Slovak pogazio biciklistu“. Nije vozač automobila, nego Slovak. Znači, Biciklisti, čuvajte se Slovaka! Ovakve vesti su mogle masovno da se čitaju u pripremama za ratove devedesetih, a da ne govorimo tokom trajanja ratova. Hrvati su bili Ustaše, Muslimani Balije, pa je sa prethodnom pripremom koju su izvršili akademici i istoričari njih bilo legitimno ubijati. Podsetimo na ideologiju „Srpskog kulturnog kluba“ iz 1939. o etnički čistim teritorijama koje je ponovio i patrijarh SPC Pavle u jednom intervjuu NIN-u 1993. godine.
Vratimo se događajima u Banjskoj. Za razliku od Slovaka koji gaze bicikliste, teroristi su veliki i zaslužni Srbi. Kriminogeni M. R. miljenik vladara A.V. i osumnjičeni za organizaciju ubistva Olivera Ivanovića, organizuje do zuba naoružanu paravojnu formaciju sa zadatkom da kod manastira Banjska izazove sukob sa policijom, a zatim i šire sukobe u kojima bi stradali civili, sveštenici i hodočasnici. Što bi bio prvorazredni medijski propagandni materijal i dokaz Evropi kako su Albanci krivi. U sukobu najpre stradaju dva policajca, jedan smrtno, a onda poginu trojica paravojnih napadača – oni dobijaju oreol junaka, nacionalnih heroja! Dobijaju dane žalosti i sva moguća odavanja pošte zaslužnim građanima. Jer su branili „srpske svetinje“. Iako je po društvenim mrežama kružila fotografija dvorova M. Radoičića građenih po uzoru na latinoameričke narko bosove, niko se na RTS i pratećim nacionalnim frekvencijama nije zapitao da li je Radoičić na tu svoju imovinu mislio kao na srpsku svetinju.
Strategija STRAHA, MRŽNJE I NASILJA je formula kojom se efikasno vlada ovim narodom više od tri decenije i to je najefikasniji način da se građani međusobno plaše jedni drugih, da se mrze, i da misle kako je fizička eliminacija neprijatelja jedino rešenje. Bez stavljanja sva ova tri pojma u agendu sa kojom se želi Oslobođenje neće biti rezultata. Samo PROTIV NASILJA, nije dovoljno.
Zanimljivo je da jedan deo opozicije u borbi protiv vlasti, takođe nastupa sa istih pozicija – mržnje i nasilja. Zanemaruju činjenicu da je najveći broj stanovništva, preko 40% biračkog tela koje apstinira na izborima, ne samo zastrašen, sluđen i dezorijentisan, nego i ZGAĐEN političkom situacijom povučen u svoja četiri zida sa zapušenim ušima i očima. Ionako težak život im zagorčavaju nepotrebnim blokadama saobraćajnica i strahom da će izgubiti i ovo malo što imaju.
Kako se izvući iz tog začaranog kruga laži, nekažnjenih prevara, straha, mržnje i nasilja? Biće to, ako ga bude, dug proces. Ali on ne može početi ako se ne počnu slati poruke Istine, koje raskrinkavaju laži i oslobađaju od straha. Ako se nasuprot mržnji pruže ruke saradnje, izgradnje drugačijeg društva. Bitno drugačijeg. U kojem se svi protesti, duvanja u pištaljke i parole ne završe sa smenom Kurte i Murte. Protesti PROTIV postojećeg režima treba da prerastu u ZAHTEV ZA – ne za puku smenu režima, nego za PROMENU SISTEMA. A o tome, kakav je to željeni sistem potrebno je otvoriti najširi društveni dijalog, kako bi se građani oslobođeni od straha i mržnje izjasnili. Ne da nam opet pametuje par desetina istih faca koji se ne skidaju sa TV ekrana i stranica tabloida decenijama. Sretao sam po Srbiji mnogo dobronamernih i pametnih ljudi u svim strukama i oblastima života koji su potisnuti od partijskih kadrova, karijerista, neznalica i ordinarnih lopuža. Oni imaju šta da kažu.
Dajte šansu nevidljivim građanima!
—
Iz govora na protestu „Srbija protiv nasilja“, u Gornjem Milanovcu, 8. oktobra 2023.
Tekst je objavljen u štampanom izdanju Biltena STANAR 20&21, jesen 2023.
Ilustracija: Hans Schmitz, Porodična slika (1938) i Savamala
