Sicilija i Srbija nisu ista priča. Njihove istorije, društveni konteksti i oblici moći ne mogu se lako porediti, a kamoli izjednačiti. Ali između sicilijanskog iskustva mafije, straha i dugog građanskog otpora i srpske stvarnosti malih sredina u kojima građani i građanke često znaju gde su problemi, ali ćute zbog zavisnosti od institucija, poslova, lokalnih struktura moći ili straha od posledica, postoji važna tačka dodira. To je pitanje kako se u zajednicama koje su dugo vaspitavane da je sigurnije i pametnije ne govoriti ponovo gradi poverenje. Kako se ljudi organizuju kada im se godinama šalje poruka da se „ništa ne može promeniti”? I kakvu ulogu u tome mogu imati profesionalni mediji, udruženja, lokalne inicijative i novinarstvo koje ne ostaje samo na razotkrivanju problema, već pokazuje i mesta na kojima društvo već pokušava da se promeni? Sagovornici i sagovornice iz italijanske organizacije i medija Italia Che Cambia govore upravo o tome: zašto borba protiv sistema moći ne sme ostati samo posao heroja, kako se gradi kolektivna hrabrost i zašto mala praksa ponekad može biti znak mnogo dublje društvene promene. Borba protiv mafije nije samo posao heroja Za Selenu Meli, potpredsednicu organizacije Italia Che Cambia – „Italija koja se menja” – jedna od važnih promena u Siciliji dogodila se onda kada je borba protiv mafijaškog sistema prestala da se ...