„Ja sam obišao sve mesne zajednice za razliku od njih, nemoj oni meni da pričaju o mesnim zajednicama, ja sam izašao i vodio sve izbore za mesne zajednice. Oni nikada nisu učestvovali ni na jednim izborima, nisu se nigde kandidovali. Ko su ti ljudi? Oni su neki svetonazor, večita pamet bez odgovornosti, a sa pravom da kritikuju da oni smatraju i razmatraju šta treba raditi. Evo drugari, za tri meseca su izbori, pa se vi lepo kandidujte da kažu Novosađani šta misle o vašim idejama, planovima i programima. Vi nemoj da zborašite i peticijašite, nego lepo skupite listu i kandidujte se i da sve što mislite da treba da se radi u Novom Sadu iznesete kao svoj program. Nemoj da se skrivate iza tih floskula grupa građana, aktivisti, pa to su inače bivši političari.”*
Šta nam je ovim iskazom poručio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević? Ukratko, da ne sazivamo zborove građana i da ne sakupljamo potpise za peticije, nego da se kandidujemo na izborima i pobedimo ga. Čuli smo već i pre: pa da onda radimo šta hoćemo. Ovaj iskaz govori kako o neodgovornosti jednog, odnosno prvog čoveka novosadske vlasti, tako i o neodgovornosti celokupne vlasti prema demokratskim institucijama lokalne i mesne samouprave u ovom gradu. Ovde je reč o arogantno-ignorantskom odnosu vlasti prema našim izborenim političkim pravima, koja su prava na neposredno učestvovanje u upravljanju javnim interesom u našim lokalnim i mesnim zajednicama.
Isprva se može činiti da je u pitanju strah vlasti od nas građana kako i sami ponekad umemo da kažemo, te potom nastojimo da njene predstavnike ohrabrimo da ne moraju da nas se plaše. Ali čini se da je pre u pitanju kalkulacija današnje vlasti nego njen strah. Čuti i uvažiti naša mišljenja artikulisana zaključkom zbora građana u mesnim zajednicama nije isto što i dobrovoljno ili ucenom dobiti naš glas na izborima. Jer ukoliko je na taj način naše mišljenje drugačije, a može biti i sasvim suprotno namerama i planovima vlasti, pitanje je da li ćemo mi, isti građani koji imaju drugačije mišljenje, glasati za nju na sledećim izborima. Zato ga je bolje ne čuti i to je razlog zašto se ova vlast oglušuje o naša prava na lokalnu samoupravu. Međutim, kalkulacija vlasti je kratkih nogu jer ona ne uzima u obzir da to što ne saziva zborove građana na našu inicijativu već dovodi u pitanje sigurnost glasova, jer ćemo mi, dakle upravo ljudi kojima je vlast ukinula prava, teško glasati za nju. I ne radi se samo o nas nekoliko inicijatora zborova građana, o jednom ili pet, već o 30+60+90+n građana koji su potpisali inicijative za sazivanje zborova, jer na taj način želimo da utičemo na upravljanje našim lokalnim zajednicama. Zato, kada već sutra stranački aktivisti većinske partije na vlasti zakucaju na naša vrata pokušavajući da nas mobilišu da glasamo za njih, treba da se setimo da nam je upravo ta partija i njena vlast onemogućila prava koja imamo. Ako ne tada, kada?
U Novom Sadu u poslednja tri meseca, tri nova zbora građana inicirana na organizovan način vlast nije sazvala. To nisu učinili saveti mesnih zajednica i prema njima smo pokrenuli inspekcijske i upravne nadzore. Bez obzira kakvi će odgovori vlasti na ove predstavke biti, odluka je da procedurama nastavimo borbu za ostvarenje naših prava. Za to vreme, predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić, naredna instanca nakon saveta mesnih zajednica koja treba da sazove zborove, to ne čini, a umesto toga poziva građane na neformalne sastanke. I dok on ne uvažava procedure, gradonačelnik obezvređuje instrumente mesne i lokalne samouprave i javno vrši pritisak na institucije inspekcijskog i upravnog nadzora. U pitanju je koordinisano kršenje naših političkih prava od strane organa novosadske vlasti.
Govorili smo već o ukidanju opština u Novom Sadu usvajanjem novog Statuta grada koji je posledica izmena Zakona o lokalnoj samoupravi. Međutim, o ukidanju opština mi nismo pitani iako je vlast trebalo da organizuje savetodavni referendum, s obzirom da to nalažu drugi nadležni zakoni ove države. Izmenama mnogih zakona vlast uređuje oblast lokalne i mesne samouprave i organizuje kampanju „Uprava po meri svih nas”, ali te reforme ostaju samo slova na papiru, jer upravo prava građana koja vlast ovom kampanjom navodno podstiče, ona istovremeno i uporno krši. Nesazvani zborovi građana u Novom Sadu kojim se vlast oglušuje na naše pravo da neposredno učestvujemo u radu lokalnih insitutucija daje nam za pravo da ovu kampanjsku reformu preciznije nazovemo „Uprava po meri vlasti”.
U Novom Sadu su opštine već ukinute, a da li nesazivanje zborova građana i zatvorenost mesnih zajednica za bilo koju nezavisnu inicijativu koju pokrenemo najavljuje i ukidanje ovih institucija mesne samouprave? Sasvim sigurno, jer one i postoje samo putem našeg učešća u njima. Zato je važno izboriti se za ova prava, jer u suprotnom bilo kakav uticaj na vlast možemo da vršimo samo putem izbora i kandidovanja na njima. Nije li upravo to ono što gradonačelnik želi? Gotovo izvesno, jer bi time konačno postavio situaciju u kojoj nas odnos snaga na izborima i u parlamentu lišava mogućnosti ostvarenja bilo kojeg prava koje već posedujemo, a za čiju realizaciju, postaje jasno, moramo nastaviti da se borimo.
Kada se samo podsetimo da u Novom Sadu u poslednjih godinu i po dana vlast nije sazvala čak 6 zborova građana koje smo inicirali u svojim mesnim zajednicama, jasno je da nam vlast ne želi dobro i da nam preti zatiranje još jednog stečenog prava. Zato kao građani Petrovaradina, Novog Naselja, Limana, Rotkvarije, Centra i Bulevara oslobođenja gde su inicirani zborovi građana, s pravom treba da budemo zabrinuti jer se naša prava ne uvažavaju. Ali ne i zastrašeni već međusobno ohrabreni da ih na organizovan način branimo. Kada gradonačelnik kaže da ne zborašimo i da ne peticijašimo, on svima nama zapravo oduzima pravo na neposredno učešće u upravljanju našim lokalnim zajednicama i odlučivanju o stvarima koje nas se direktno tiču, bilo da je u pitanju izgradnja koncesionih garaža u našim komšilucima, nebezbednost saobraćaja, netransparentni urbanistički planovi, nedostatak informacija o izgradnji priobalja Dunava, odnosno svaka nova izgradnja koja radikalno menja naše svakodnevno okruženje. To što nikada nećemo imati vlast, ne znači da već sada nemamo moć da iniciramo zborove i pokrećemo peticije, i na taj način se izborimo za svoja prava koja su prava na mesnu i lokalnu samoupravu.
* Izjava gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića u emisiji „Grad i mi” Radio-televizije Vojvodina, 31. januara 2020. godine.
Fotografija: GKP
