Da političkog uticaja na urbaniste iz JP Urbanizma nema, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je pokušao da objasni u polusatnoj emisiji na Radio-televiziji Vojvodina, na primeru urbanističkog plana za Limanski park. Zalagao se za autonomiju struke i slobodno misleće urbaniste, ali ih je i blago kritikovao zbog njihove nekomunikativnosti sa građanima koji imaju primedbe na planove koje ovi prave. Time se u ovom domenu istakao kao kritičar struke, pri tome ne želeći da bude njihov PR, dakle osoba za odnose sa javnošću, samo zato što se oni ne bave ovom komunikacijom dovoljno. Pokušao je jasno da postavi razliku između politike i struke i time da pokaže da politički uticaj na struku ne postoji, već da je problem u zatvorenosti posvećenih stručnjaka. No, ipak se odlučio da javno preuzme uloga PR-a JP Urbanizma time što se začudio što direktor ovog javnog preduzeća i njegov partijski kolega do sada već nije organizovao pet javnih konferencija u Limanskom parku, čime je trebalo pokazati da političko mešanje u rad struke ne postoji, jer se meša samo u njihovu komunikacijsku strategiju. Da to nije tako svedočimo na svakom koraku, pa i u izjavama urbanista iz JP Urbanizma koji govore da u pojedine planove nisu ni liniju ucrtali i da se zbog toga stide, ali da su morali na tuđ plan da stave potpis i pečat „odgovornog“ urbaniste. Na žalost, te izjave nisu javne, a možda bi postale da se urbanistima da medijski prostor kakav gradonačelnik redovno ima govoreći o temama kojima se ne bavi on, kako tvrdi, već upravo urbanisti, i da ne postoje pritisci koji ih sprečavaju da govore slobodno, odgovorno i javno. Njihov javni govor više nije moguć ni na javnim sednicama Komisije za planove, jer masovno prisustvo članova Srpske napredne stranke na njima pravi pritisak, ne samo na građane, već i na urbaniste. Pridružujemo se ohrabrivanju urbanista da više komuniciraju sa javnošću, ali to podrazumeva i javni govor o pritiscima koje na svojim radnim mestima svakodnevno trpe.
U podelu između politike i struke na kojoj je gradonačelnik insistirao, posredno je uveo još jedan element – premium investitore – i potvrdio da od njih grad najviše zarađuje, i to mnogo više nego od poreskih obveznika, dakle građana. Da li se ovde radi o javnom priznanju da onaj ko više puni budžet grada ima veće pravo učešća u razvoju grada od ljudi koji u njemu žive? Sasvim izvesno, jer u pitanju je egzaktna ekonomska računica i razvojni plan koji će pristojni građani razumeti. Jer kako je rekao, pristojan svet ćuti i za njega je ovakav razvoj grada nešto što se podrazumeva. Ali, šta onda da radimo sa građanima koji se samoorganizuju, dostavljaju primedbe na planove, organizuju potpisivanje peticija, iniciraju sazivanje zborova građana u svojim mesnim zajednicama? Po gradonačelniku – ništa, jer to su politički instruisani građani i članovi opozicionih političkih partija. Dakle, ništa, osim što ih na svakom koraku treba diskreditovati. Jer po njemu, potpisivanje peticija stvara atmosferu u kojoj ništa ne može da se radi u ovom gradu. Ono što je naročito opasno je da je gradonačelnik počeo da pravi razliku između politički instruisanih inicijativa građana i onih koje to nisu, i time da uspostavlja kriterijum dobrih i loših građanskih inicijativa, odnosno onih sa kojima može da ima dobru komunikaciju i onih koje ne želi ni da vidi niti da čuje. Ovakva podela je uvedena da bi napravila razdor među građanskim inicijativama, kojem svakako treba odoleti. Odolevanje je moguće ako građani insistiraju na tome da je organizovanje peticija, primedbi na planove i zborova građana u mesnim zajednicama njihovo izboreno pravo da neposredno učestvuju u procesima političkog upravljanja i odlučivanja o razvoju grada. Neposredno, a ne samo preko izabranih predstavnika, od kojih je gradonačelnik samo jedan, iako na njihovom čelu. Ovaj intervju sa gradonačelnikom, kao i mnogi prethodni slučajevi kršenja prava ljudi na lokalnu samoupravu od strane grada, pokazuju da vlast suštinski ne razume i da tendenciozno negira Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut Grada. Borbe građanskih inicijativa oko zaštite javnih i zelenih površina stoga moraju uključiti borbu za očuvanje i uvažavanje instrumenata kojima je obezbeđeno njihovo neposredno učešće u javnim poslovima grada.
Organizovani građani su već skrenuli pažnju da je u ovoj emisiji gradonačelnik pokazao Plan detaljne regulacije Limanskog parka, a ne konceptualni koji je trenutno na ranom javnom uvidu, i postavili pitanje kako je to moguće. Ovom gestom, gradonačelnik je preskočio jednu od tačaka u proceduri donošenja plana i „započeo javni uvid pre nego što je koncept uređenja parka prošao i zakonski definisan rani javni uvid koncepta“ na koji građani takođe imaju pravo da ulože primedbe. Sudeći po ovome, praktično je pokazao završen plan Limanskog parka i time demonstrirao kršenje procedure njegovog donošenja, jer detaljan plan pre rasprave oko njegove prethodne faze već postoji. Ali, s obzirom da je stručnost i profesionalnost prethodno dodelio urbanistima, on je po ovom pitanju ostao nestručan. Kao nestručan, ovakvu grešku sam nije mogao ni da napravi. Učinio je to u saradnji i uz pomoć urbanista.
Foto: screen-shot iz emisije „Grad i mi“, RTV
