Mesne zajednice – za sve naše ljude
O važnosti institucija mesne samouprave u borbi za osnovna prava i slobode građana
Naši stariji sugrađani znaju šta su mesne zajednice, a mlađi za njih saznaju samo kada ih u njih neko pošalje po zadatku.
Ako izuzmemo referente, ljude koji u njima rade i koji su zaposleni u Gradskoj upravi za opšte poslove, u mesne zajednice ulaze samo članovi stranaka koje vladaju gradom i čiji ljudi moraju biti na svim mestima na kojima je moguće čuti glas građana. Ali ne da bi ga se čulo i poslušalo, već da bi se građanku ili građanina odvratilo od namere da iskoristi svoje pravo na mesnu samoupravu. Zašto građani ne znaju čemu one služe i kada se održavaju izbori za njihove savete? Samâ ta činjenica dovoljno govori o značaju mesnih zajednica. Ćutanje i naša neobaveštenost o mesnim zajednicama je samo još jedan način da se stav građana o tekućim pitanjima upravljanja i odlučivanja u gradu isključi iz javnog i političkog govora. Da, političkog, jer u pitanju je pravo ljudi na lokalnu i mesnu samoupravu, a kojim je garantovana jedna važna politička sloboda. Zašto to ljudi ne znaju? Zašto ljudi ne znaju da prava štite slobodu i da je u domenu prava politika najvažnija sloboda?
Pored udruživanja, građani imaju i pravo na okupljanje. Građanima to garantuju mnogi zakoni, iznad kojih nije samo Ustav, već i neki međunarodni sporazumi i deklaracije, partnerstva i asocijacije koje od njihove države zahtevaju da omogući neposredno učešće ljudi u upravljanju i odlučivanju. U demokratskom svetu je odavno jasno da partijska organizacija političkog života u parlamentarnim demokratijama nije dovoljna. I zašto smo mi onda odustali od svojih prava? Čega se to plašimo i šta mislimo da ćemo izgubiti ako odlučimo da ga koristimo i uživamo?
Učešće u radu mesnih zajednica i nije neko uživanje. Lakše je dobacivati na društvenim mrežama i organizovati šetnje koje se povremeno zaustavljaju prigodnim govorima i sakupljanjem potpisa. Da budemo načisto: organizovanje peticije i narodne inicijative nije beznačajna stvar. Naprotiv. Ali njen pun smisao je moguće ostvariti samo ako se zna da su to instrumenti neposrednog učešća građana u političkom životu, jer su upravljanje gradom i uprava države politički prostor u kojem se nalazimo i krećemo i kada nismo pitani za koga smo glasali ili za koga bismo sutra glasali kada i na to pravo budemo pozvani. Zbog toga pitamo sve građane Novog Sada: zašto uz sve što čine, uz peticije i primedbe koje pišu i potpisuju, ne iskoriste još jedno pravo koje imaju – pravo da biraju i budu izabrani od svojih komšija za članstvo u savetima svojih mesnih zajednica? Zašto ne iskoristiti mogućnost, koja nam je zakonom garantovana, da učestvujemo u radu jedne organizacije – jer mesna zajednica je organizacija građana – a nije ni partija ni udruženje?
Pitali smo ljude i govorili o tome toliko puta, ali da ponovimo. Mesne zajednice su organizacije građana u lokalnim zajednicama. To su organizacije kojima građani direktno učestvuju u radu gradske uprave, a kroz upravu se sprovode odluke koje donose njihovi skupštinski predstavnici: ljudi koji su birani na parlamentarnim izborima i kojima su građani davanjem glasa omogućili da odlučuju u njihovo ime. Međutim, glas građana u mesnoj zajednici nije samo izborni ni kada biraju svoje predstavnike, a daleko je više kada u njoj donose neki zaključak. U mesnoj zajednici predstavnik građana je čovek sa imenom i prezimenom, komšija kojeg ljudi znaju i kojeg svakog dana mogu sresti, pitati i nešto mu predložiti, pa čak i naložiti da uradi. Zaključak koji su ljudi po zakonu omogućeni da donesu nije puki glas, kao na izborima, već mišljenje kojim se jasno daje do znanja šta se hoće ili neće, šta se misli o onome što su odlučili oni koji su izabrani u skupštini grada, pa onda stav o tome da li su izabrani zaslužili da idući put budu birani. Mesne zajednice su značajnije od medija, a i same su medij. Politički i društven, a možemo ga učiniti i elektronskim, odnosno mrežnim.
Zbog toga ćemo u svakom Stanaru, do izbora za mesne zajednice koji se održavaju početkom leta u Novom Sadu govoriti o mesnim zajednicama i pozivati ljude da se na te izbore odazovu. Govorićemo o tome kako smo se organizovali i udružili kako bismo istrajali u tom pozivu, ali i ličnom angažmanu. Jer mi ćemo se kandidovati u našim mesnim zajednicama. Nećemo nagovarati druge na nešto što i sami nismo spremni da uradimo, niti ćemo samo druge predlagati. Mi ćemo tražiti podršku naših komšija, pa zato imamo pravo da na to pozovemo i druge.
Pozivamo sve građane Novog Sada, a ovaj broj biltena je posvećen stanovnicima Novog naselja: Poštovane komšije, razmislite o našem predlogu i procenite da li bi vam mesne zajednice koje otvaraju vrata vašoj inicijativi bile od pomoći. Razmislite i o solidarnosti koju od vas očekujemo i koju od vas bez uvijanja tražimo, jer u svakom kraju Novog Sada postoje problemi i ljudi kojima je potrebna pomoć i podrška da ih reše. Ni od jedne vlasti, ukoliko nije demokratska, to se ne može očekivati, a demokratskom biva ako i sami u njenom vršenju učestvujemo.
