Šta smo sve mogli u MZ dok smo živeli kao komšije i ljudi
Muzika, hrana, igranka
Asocijacije na mesnu zajednicu mogu da budu razne ili nikakve, a na prvom mestu to zavisi od vašeg JMBG. Oni kojima je lična karta znala da se raspadne u veš mašini i identitet požuti, a podaci kucani na pisaćoj mašini izblede, sećaju se da su mesne zajednice bile bastioni zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništa. MZ je brinula o ekipi iz kraja bez obzira da li su škvadra paori, omladinci, radnici, intelektualci, petlići, doseljenici.
Toga više nema!
Možda zvuči neverovatno, ali kad se spomene mesna zajednica, ja prvo pomislim na muziku. I to na pank. Deluje nespojivo, ali je tako. Pank kao supkultura poseduje prepoznatljivu muziku, ideologiju i stav, a pankeri su ljudi drugačijeg mišljenja od uvreženog, sa izraženim duhom antiestablišmenta, buntovnici. Upravo takvi klinci su krajem osamdesetih godina prošlog veka napravili hard core bend i probe imali u prostorijama mesne kancelarije. Iako je mesna zajednica deo mesne i lokalne samouprave, bilo je moguće da iz nje trešti raštimovana gitara, a mirno veče u kvartu cepa urlanje vokala koji je protiv svega kanonizovanog.
Toga više nema!
„Loši ljudi žive da bi mogli jesti i piti, a dobri ljudi jedu i piju da bi mogli živeti“, reče Sokrat. Mi smo kao klinci redovno dolazili u mesnu zajednicu, a najčešće su nas privlačili jestivi mirisi. Nije to bilo organizovano za „jagnjeće brigade“ već je bila reč o očuvanju tradicije i poštovanju predaka, a uvek je servirana bogata trpeza bakinih recepata. Često je bilo tih mrsnih skupova, a povodi su bili razni. Razlozi čašćenja nas nisu zanimali. Najvažnije je da nije bilo privilegovanih. Ipak, mesna zajednica pripada svima nama, građanima okolnih ulica, pa makar bili i maloletni. Niko nam nije zabranjivao da uletimo u tu malu belu kućicu, zvanu mesna zajednica, iako je u tim momentima delovala kao narodna kuhinja.
Toga više nema!
Niko nije protrčao kroz detinjstvo, a da se ne seća rođendanskih žurki i igranki. Prvi poljupci, stid zbog simpatije, ples u polumraku, blam koji se i danas prepričava. Jedno zdravo zajedničko odrastanje. Mi smo očigledno bili srećnici jer smo ponekad slavili rođuse u mesnoj zajednici. Da, i to je moglo. Od 18 do 22 sata, mesna kancelarija je bila samo naša. Za današnje vreme nezamislivo. Dešavalo se da bude i igranki, što bi rekli matorci. Sklone se stolice, dobije se podijum i umesto polemike sa zbora građana, prostorom se razlivaju tonovi neke balade ili đuskavca u izvedbi naših drugara koji su naučili da sviraju.
Toga više nema!
Mesne zajednice su nekad bile otvorene za građane jer kako drugačije. Ipak, došli smo do tog drugačijeg. MZ su postale metafora izolacije i otuđenosti, potpuna kafkijanska dehumanizacija života.
Mesne zajednice su tu. Budimo (za)jedno. To je mesto za sve nas!
Zapisničar
***
POŠTOVANI SUGRAĐANI!
U nedelju 13. juna 2021. godine na teritoriji Novog Sada održaće se izbori za savete mesnih zajednica i to za 42 od ukupno 47 MZ koliko ih ima u gradu.
Ukoliko ne želite da vam svakodnevicu i na ovom nivou – koji ne bi trebalo da je polje u kome se za vlast otimaju stranke – kroji uvek stranka koja vlada od lokalnog do republičkog parlamenta, i ukoliko biste da se za život svog kraja i sami pitate, podržite nekog od nestranačkih, komšijskih kandidata na ovim izborima.
Više o tome ko su nestranački kandidati koji će na ove izbore izaći pod svojim imenom i prezimenom, od danas pa sve do poslednjeg dana možete pronaći preko sledećih linkova:
Mesne zajednice u kojima će se održati izbori za članove Saveta 13. juna 2021. godine
https://www.facebook.com/groups/1168264773609137/
