Ustavne promene su neophodne, a decentralizacija mora postati najvažnije pitanje
U prostorijama Grupe za konceptualnu politiku (GKP) održan je Mesni forum na kojem je predstavljena publikacija „Izveštaj 4, Biram samoupravu“. Osim prezentovanja brošure koju je uredio Dragan Stojković, aktivista iz Zemuna, a objavio GKP, učesnici foruma su razgovarali o decentralizaciji, zastupljenosti mesne samouprave u programima političkih stranaka, kao i koliko su one otvorene za saradnju sa organizacijama civilnog društva.
U Izveštaju su štampani tekstovi koje je GKP objavljivao u svom biltenu „Stanar” od jeseni 2020. godine do danas, koji se tiču mesne samouprave, izbora za savete mesnih zajednica održanih prošle godine u Novom Sadu kao i svega što je pratilo ovaj politički proces u kojem su nakon uspešne kampanje GKP-a, građani, nezavisni i nestranački kandidati uzeli aktivno učešće, a vlast pokazala da joj urušavanje demokratije nije strano i da nije na strani građana jer im uporno uskraćuje pravo neposrednog učešća i odlučivanja u svojim mesnim zajednicama.
Stoga, GKP će u narednom periodu raditi na realizaciji ideje da stranačka mobilizacija ne treba da postoji na mesnom nivou jer je to mesto koje pripada civilnom društvu i građanima. GKP će prema opozicionim strankama izaći sa predlogom da se ne spuštaju na nivo mesnih zajednica odnosno prići izgradnji platforme kao poslednjoj liniji odbrane civilnog društva i političkih prava građana od autoritativne i nedemokratske vlasti. Iako je mesna samouprava dobila status važnog političkog pitanja, s obzirom da je interesovanje građana za mesne zajednice poraslo, ona još uvek nije zastupljena u programima političkih stranaka.
Prvi korak u ovom procesu biće zahtev odnosno borba da se ukine nova Odluka o mesnim zajednicama koju je Skupština grada Novog Sada na netransparentan način, bez uvida javnosti i mogućnosti da građani podnesu primedbe, usvojila pred novogodišnje praznike, a kojom se ukida pravo nezavisnih kandidata da imaju svoje posmatrače izbora i rada biračkih odbora na izborima za članove saveta mesnih zajednica, iako su kao što znamo mesne zajednice organizacije građana. Tako u aktuelnim statutima mesnih zajednica stoji da su mesne zajednice organizacije građana, a u Odluci o mesnim zajednicama iz 1992. godine pisalo je “Mesna zajednica je deo jedinstvenog sistema lokalne samouprave u Gradu i interesna, nestranačka zajednica građana.”
Dragan Stojković je istakao da je država u obavezi da organizuje izbore za savete mesnih zajednica, bez nestranačkih ličnosti kao što je bilo regulisano Ustavom SFRJ iz 1974. godine. U tom pravnom aktu je stajalo:
“Pravo i dužnost radnih ljudi i građana u naselju, delu naselja ili u više povezanih naselja je da se, radi ostvarivanja određenih zajedničkih interesa i potreba, samoupravno organizuju u mesnu zajednicu […] Radni ljudi i građani u mesnoj zajednici učestvuju u vršenju društvenih poslova i u odlučivanju o pitanjima od zajedničkog interesa u opštini i širim društveno-političkim zajednicama.”
− Zbor građana mora biti pravno formulisan jer Savet MZ mora imati samo izvršnu ulogu, a ne da donosi odluke u ime zbora građana. To nije vlast koja dobija legitimitet na izborima već Savet treba da ima mandat zbora građana. Mesna zajednica je mesto susretanja društvenog života kako bi se ljudi podstakli da rešavaju probleme lokalne zajednice odnosno stvaraju društvo koje će biti regulativ države. Ako nema društva, država može da radi šta hoće i zato nam je neophodna obnova društva, zajedničko delovanje. To iziskuje ustavne promene i da decentralizacija postane najvažnije pitanje. Ljudi žive u logoru koji se zove televizija, pa samim tim žive živote drugih. Potrebna nam je organizacija, nema političkog rada, a dovoljno je da su četiri čoveka zainteresovana za neku temu i da se okupe oko toga. Naše društvo ne postoji već 30 godina, ali su postojala udruženja i organizacije, pa tako kad Društvo arhitekata izda saopštenje, vlast i javnost nisu mogli da ostanu nemi. Današnje stranke su „mali savezi komunista“, imaju doživotnog predsednika, aktivno rukovodstvo, pasivno članstvo i plaše se građana jer ne mogu da ih kontrolišu. Potrebna nam je nova partija koja bi ponikla iz horizontale građanskih organizacija – zaključio je Stojković.
Tu politiku decentralizacije odozdo ili na strani ljudi, Stojković je nazvao „novom politikom” ili politikom za 21. vek. Na kraju učesnici su se složili i još jednom istakli da demokratija podrazumeva učešće ljudi koji se autonomno i slobodno udružuju i organizuju i na distanci su prema državi, a danas u Srbiji kada nismo načisto da li je ova vlast državna ili kriminalna, pitanje učešća građana je pitanje hrabrosti.
Mesni forumi biće organizovani svakog meseca, a realizuju se u okviru projekta „Jačanje lokalne participacije u političkim procesima” koji podržava NED – The National Endowment for Democracy.
