Promene uslova za mesne izbore – bez pregovora sa građanima
Mesna samouparva: izmene uslova „u hodu“
Da li samoorganizovani građani i nezavisni kandidati koji su odlučili da se kandiduju na izborima za mesne zajednice treba da brinu o tome da li za njih postoje zadovoljavajući izborni uslovi? Uporedo sa kampanjom i Inicijativom za mesne zajednice kojom pozivamo i ohrabrujemo građane Novog Sada da se kandiduju i izađu na ove izbore, u Srbiji započinju pregovori vlasti, opozicije i europarlamentaraca upravo oko poboljšanja izbornih uslova. Naravno, pregovori se vode oko uslova održavanja parlamentarnih, a ne mesnih izbora. Oni im nisu u fokusu ne samo zato što se održavaju na najnižem nivou, i to ne vlasti nego uprave, već i zato što po važećim zakonima oni uopšte nisu parlamentarni već građanski. S obzirom da se izmene uslova za održavanje izbora za savete mesnih zajednica počinju dešavati, s pravom postavljamo pitanje treba li i o time izmenama pregovarati sa građanima? Ne samo da bi trebalo nego bi i moralo, jer mesne zajednice, još uvek, jesu organizacije građana na čijim izborima pre svega može da se kandiduje svaki komšija kao pojedinac i ravnopravan učesnik izbora za člana saveta mesne zajednice. Ove lokalne institucije čak imaju i legitimne načine da te pregovore sprovedu, ali uvidom u aktuelne procese promena uslova kojim se reguliše održavanje mesnih izbora, uviđamo da su namere vlasti sasvim drugačije.
Ukoliko se osvrnemo na procedure koje su i dalje važeće u Novom Sadu ali i na načine na koje se sprovode izbori za mesne zajednice, osnovni izvor neregularnosti na njima je to što ih SNS, kao većinska partija na vlasti, smatra parlamentarnim i time jednim od izbora na kojima mora da pobedi. Da bi to učinila, radi ono što radi i na parlamentarnim izborima: angažuje članove stranke unutarpartijskim procedurama a verovatno kapilarnom mobilizacijom pokreće i članove njihovih porodica da glasaju za stranačke kandidate, vrši pritisak na svoje članove koji su zaposleni u javnim ustanovama, izvodi konvoje crnih džipova na ulice na dan izbora i neretko preti protivkandidatima. Umesto da je partijsko članstvo privatna stvar svakog komšije koje ne bi smelo da ga ometa u kandidovanju i glasanju na mesnim izborima, ono je skrivena stvar koja se unutarpartijskom mobilizacijom odvija kroz pritiske i prinude. Gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik SNS-a je nedavno izjavio da će poraditi na mobilizaciji svog partijskog članstva za predstojeće izbore za mesne zajednice, ali je nakon našeg javnog upozorenja da stranke nemaju šta da traže na građanskim izborima, sam sebe javno morao da demantuje. Ovakva mobilizacija protiv građana predstavlja oblik istiskivanja građana iz institucija na koje imaju pravo i nepoštovanje izbornih procedura koje za ukupan rezultat ima istrajan rad vlasti na urušavanju mesne i lokalne samouprave.
Način borbe protiv tajne mobilizacije partijskog članstva i prinude građana da glasaju za njih predstavlja neskriveno, javno i dobrovoljno kandidovanje, upravo na način na koji su građani Novog Sada već krenuli da se okupljaju da bi izašli na izbore za mesne zajednice. Građani su, dakle, počeli da organizuju celokupnu javnost po ovom pitanju, i to već jeste javnost drugačija od one koju zahteva opozicija, a koja je utemeljena na prisustvu i ravnomernoj zastupljenosti u medijima sa nacionalnim frekvencijama. Kako je nedavno izjavio aktivista i arhitekta Dragoljub Bakić, za tu javnost po svemu sudeći neće biti neophodna nacionalna frekvencija, čak ni za predstojeće beogradske izbore, s obzirom da i bez nje postaje izvesno da će nakon narednih izbora parlamentarna prestonica sasvim drugačije izgledati od današnje. Međutim, da li je moguće da i Novi Sad izgleda sasvim drugačije nakon izbora za mesne zajednice, jer su se građani pokrenuli i bez nacionalne frekvencije? Mogući problem je i da će se vlast u našem gradu mobilisati da bi dodatno otežala i de-demokratizovala uslove za ove izbore.
Dakle, umesto da se radi na poboljšanju procedura, situacija se dodatno pogoršava time što je vlast počela da menja uslove za održavanje mesnih izbora. Ono što smo do sada mogli da vidimo vezano za ove izbore koji u nekoliko opština prethode novosadskim, a to su Temerin, Bačka Palanka, Lipar i Stara Pazova, a verovatno i u mnogim drugim, jeste niz izmena koje su odlukama skupština opština nametnute građanima i savetima mesnih zajednica. One su raznolike i kreću se od uvođenja mogućnosti kandidovanja građanskih lista pa čak i političkih partija, za razliku od dosadašnjeg pravila da kandidat može biti samo pojedinac pod svojim imenom i prezimenom, do obaveze overe potpisa kod notara koje svako ko namerava da se kandiduje mora da prikupi, a zatim i overi. Situacija u koju se dovode građani je neprihvatljiva, pošto su ovim odlukama prinuđeni da izdvajaju novac iz sopstvenog džepa da bi zadovoljili proceduru kandidovanja. To nikako ne možemo smatrati motivišućim za građane, a pogotovo ne fer izbornim uslovom. Ili je, pak, stvar opet samorazumljiva a zapravo neizrečena i tajna, da će „građanima“ prikupljanje potpisa organizovati, a potom i overiti, vladajuća stranka, na isti način kako je već u mesnim zajednicama prikupljala potpise za opozicione partije koje su odlučile da izađu na prošlogodišnje parlamentarne izbore?
Da je do sličnih promena, kakvima smo svedoci po drugim mesnim samoupravama u okruženju, došlo i u Novom Sadu, računica bi bila sledeća: ako za 42 mesne zajednice u kojima bi ovog leta trebalo da se održe izbori uzmemo prosečan broj od 9 kandidata koji bi bili budući članovi saveta i 20 potpisa koje je potrebno prikupiti za svakog kandidata, dolazimo do cifre od oko pola miliona dinara koji su potrebni da bi potpisi bili overeni, a takva procedura ispoštovana. Koji su izvori i tokovi tog novca, za sada ostaje nejasno i nesagledivo, ali ne i namera vlasti koja stoji iza ovakvog poteza. Obaveza da poverenje komšija koje potpisom ukazuju svom kandidatu mora da bude overeno – nedopustiva je, jer smatramo da iza takve namere stoji temeljan rad vlasti na razaranju lokalnih zajednica i poverenja između građana koje može i treba da se uspostavi, svakako drugačije od već proverenih načina na koje ona to „poverenje“ gradi. Pod izgovorom uređenja procedura na izborima za mesne zajednice i kvazi kontrole radi umanjenja eventualnih zloupotreba, današnja vlast u Srbiji još jednom pokazuje da je jedino postojana u svom nastojanju da građanima na sve načine oteža učešće na izborima za mesne zajednice. To takođe znači i da im onemogući neposredno učešće u mesnoj samoupravi, kao i ostvarenje njihovih političkih prava, koja su Ustavom i zakonima ove države garantovana prava.
Promene izbornih uslova za mesne izbore su u toku i odvijaju se paralelno sa pregovorima vlasti, opozicije i europarlamentaraca oko uslova održavanja parlamentarnih izbora. Ali uz bitnu razliku, jer oko promena uslova za mesne izbore očigledno nema pregovora. Kao što smo napomenuli, ti pregovori moraju da se obave i to sa građanima čije organizacije jesu same mesne zajednice. Međutim, ono što vidimo je da se kroz uputstva za sprovođenje izbora izmene spuštaju sa opštinskog i gradskog na nivo mesne samouprave i nameću građanima bez mogućnosti njihovog izjašnjavanja o tome. Iako u ovom slučaju vlast ne mora direktno kršiti zakon, jer izdaje uputstva za sprovođenje mesnih izbora koja zasniva na odlukama o mesnim zajednicama, ona zaobilazi duh i umanjuje značaj mesne samouprave kao propisanog i garantovanog oblika neposrednog učešća građana u političkom životu svoje zajednice. Uprkos tome što mesne zajednice po svojim statutima imaju već predviđen i legitiman način da pregovore sa građanima sprovedu, a to je organizovanje zborova građana koje bi saveti inicirali, predložili izmene izbornih uslova a zatim sa građanima došli do onih koje svi smatraju fer i poštenim. Na nama građanima je da i povodom ovakvih poteza vlasti javno reagujemo i zahtevamo da se izborni uslovi za mesne zajednice dodatno demokratizuju i da ne dopustimo da se vlast dovija kako bi ih trajno obesmislila i uskratila nam pravo na naše organizovanje u mesnoj i lokalnoj samoupravi.
***
POŠTOVANI SUGRAĐANI!
U nedelju 13. juna 2021. godine na teritoriji Novog Sada održaće se izbori za savete mesnih zajednica i to za 42 od ukupno 47 MZ koliko ih ima u gradu.
Ukoliko ne želite da vam svakodnevicu i na ovom nivou – koji ne bi trebalo da je polje u kome se za vlast otimaju stranke – kroji uvek stranka koja vlada od lokalnog do republičkog parlamenta, i ukoliko biste da se za život svog kraja i sami pitate, podržite nekog od nestranačkih, komšijskih kandidata na ovim izborima.
Više o tome ko su nestranački kandidati koji će na ove izbore izaći pod svojim imenom i prezimenom, od danas pa sve do poslednjeg dana možete pronaći preko sledećih linkova:
Mesne zajednice u kojima će se održati izbori za članove Saveta 13. juna 2021. godine
https://www.facebook.com/groups/1168264773609137/
