Poziv lokalnih novinara iz Italije na promenu perspektive
„Mi pokušavamo da radimo na deeskalaciji javnog govora i da ukažemo na kompleksnost samih stvari.“ Ovako su Andrea Degl’Innocenti i Daniela Bartolini, dvoje od desetak italijanskih novinara koji izveštavaju o lokalnim građanskim inicijativama, opisali jedan deo misije asocijacije Italia che Cambia. Oni smatraju da je danas polarizacija u javnom prostoru neizbežna, da je neminovno da čovek zauzme stranu, ali i da je to postalo stereotip u izveštavanju o politici u Italiji. Ono što jasno vide jeste da je na delu polarizacija ideja koja, u krajnjem slučaju, dovodi do produbljivanja razlika među ljudima i do nastanka ekstremizma.
Društvena i politička polarizacija se pojavljuje kao jedna od ključnih reči i postoji oblik saglasnosti da je, pored svih razlika, upravo ona ta koja danas određuje kontekst novinarskog rada i u Srbiji i u Italiji.
Prezentacija praksi novinara iz Italije dogodila se u okviru razmene znanja i iskustava sa njihovim kolegama iz Srbije i projekta „Promena dolazi od medija zajednice“. Novinarski kolektiv Italia che Cambia je, zajedno sa GKP, partner u ovom projektu, i pozvan je da predstavi svoj rad i kontekst u kojem deluje, a takođe da to učini s obzirom na iskustva lokalnih novinara iz Srbije koji rade u duboko podeljenom društvu.
U oba slučaja, društvena i politička polarizacija se pojavljuje kao jedna od ključnih reči i postoji oblik saglasnosti da je, pored svih razlika, upravo ona ta koja danas određuje kontekst novinarskog rada i u Srbiji i u Italiji, a verujemo i šire. Ali, istovremeno može da se postavi pitanje koliko je razlika između ova dva konteksta zapravo velika.
Srbija je zemlja u kojoj su ljudska prava, pravo na informisanost i institucijalnu transparentnost veoma ugroženi, a čiji je proces pristupanja EU gotovo zaustavljen. Iako članica EU, Italija je ocenjena kao jedna od „dismantlers“ (rušitelji) – dakle, jedna od zemalja u kojima erozija vladavine prava stvara razloge za zabrinutost, sudeći po izveštaju „Liberties Rule of Law Report 2026“ mreže organizacija civilnog društva Civil Liberties Union for Europe. Dok u Srbiji traje proces kriminalizacije studentskog pokreta od strane aktuelne vlasti i dok se otvoreno nasilje prema građanima i novinarima pojačava, po ovom izveštaju, u Italiji započinju reforme koje omogućavaju diskriminaciju manjina i migranata, kao i nasilnu represiju nad demonstrantima.
Štaviše, od juna 2025. godine, u Italiji je na snazi tzv. Security Bill kojim se zabranjuju blokade puteva tokom protesta i na osnovu kojeg je na desetine demonstranata uhapšeno. A upravo su blokade puteva jedna od najznačajnijih akcija koje su organizovane tokom studentskih i građanskih protesta u Srbiji počev od novembra 2024. godine, kojom se zahtevala odgovornost vlasti za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrt 16 građana. Sličan zakon kojim bi se na legalan način kriminalizovali protesti (još uvek) ne postoji u Srbiji. Međutim, čisto fizičko nasilje nad demonstrantima tokom blokada sprovodi vlast i članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i bez zakonskog okvira koji bi im to omogućio.
Ovo poređenje govori o nedemokratskim tendencijama i u zemljama članicama EU i u onim koje su u procesu pristupanja. A po svemu sudeći, porast represije nad građanima koji se opiru tim tendencijama i ugrožavanje njihovih prava je podjednako karakteristično za sve njih, uključujući ove dve zemlje. Šta to znači za rad i bezbednost novinara u takvim okruženjima, za etičke principe novinarske profesije koje nastoje da poštuju? U okruženjima u kojima ni napadi na novinare više nisu retkost.
U Srbiji je samo tokom marta 2026. godine bilo 186 verbalnih napada na novinare sudeći po izveštaju Slavko Ćuruvija fondacije, a tokom prošle godine 208 ne samo verbalnih, već i fizičkih (Media Freedom Rapid Response). A prema pomenutom Liberties izveštaju, u 2025. godini, novinari u Italiji su bili mete različitih oblika pravnih i fizičkih napada, kao i kampanja blaćenja od strane političkih ličnosti, sa ciljem da se ućutka kritika. Štaviše, pojavio se novi problem u vezi sa upotrebom špijunskog softvera i nadzorom usmerenim na novinarski rad, što predstavlja ozbiljan rizik po slobodu medija i bezbednost novinara.
Prema podacima[1] koje su predstavili novinari organizacije Italia che Cambia, 43,08% napada na novinare potiče od „pojedinaca i udruženja“, zatim slede javne institucije i politički predstavnici sa 28,46%, nepoznati akteri sa 15,42%, preduzetnici sa 7,77%, medijski akteri sa 2,24% i mafija i kriminalno okruženje sa 3,03%.
S obzirom na ovaj kontekst, Andrea je ocenio da je „teško navigirati između objektivnosti i ’navijanja’ u kompleksnom sistemskom haosu“, gde se „navijanje“ odnosi na nepoželjnu stranu samog izveštavanja o lokalnim građanskim inicijativama. U pitanju je samo-refleksivna praksa kojoj ovi novinari pribegavaju u svom radu i u sve više polarizovanom ambijentu. I pored gotovo podjednako velikog sistemskog „haosa“ u Italiji, oni insistiraju na promeni perspektive u sopstvenom radu.
Uloga novinara u izveštavanju o civilnom društvu
Novinari Italia che Cambia su veoma svesni da živimo na granici između novinarstva i aktivizma. Upravo u naznačenom kontekstu, i kako smo zapazili tokom razmene između srpskih i italijanskih novinara, kombinovanje tih pozicija nije simetrično. Šta to znači? Čest je slučaj da aktivisti izveštavaju o sopstvenim akcijama i da na taj način postaju novinari. Međutim, novinar koji se drži svoje profesije i kodeksa ređe postaje aktivista, osim kada vlast potenciranjem polarizacije u društvu i urušavanjem javnog interesa to od njega ne učini – kada odluči da novinare smatra neprijateljima, a njihovo zastupanje javnog interesa okarakteriše kao partikularno. Da bi se tome odolelo, potrebno je zauzeti distancu, a o njoj su takođe govorile naše kolege iz Italije.
U skladu sa misijom i samim nazivom asocijacije Italija se menja (Italia che Cambia), postavljeno je pitanje šta je potrebno da bi se izveštavalo o građanskim inicijativama koje donose promene „odozdo“? Prema Andreinim rečima, „potrebno je biti u ravnoteži u kojoj strast i empatija ne smeju da prerastu u navijanje“. On smatra da je empatija izuzetno važna jer njome možemo da uspostavimo odnos sa ljudima i njihovim pričama, a da je strast potrebna da to prenesemo drugim ljudima, kao i da bismo preživeli jer je taj posao često egzistencijalno ugrožen. Međutim, često se dešava da se ova dva aspekta – empatija i strast – udruže u tolikoj meri da to postane problem, koji novinara može učiniti pristrasnim a potencijalno i nepromišljenim. Zato je, po njegovim rečima, neophodno zadržati distancu da bi se moglo izveštavati.
U susretu sa ljudima naglašavaju „da oni nisu promoteri njihovih inicijativa“, već da je njihov zadatak da ih prenose javnosti u svim njihovim kompleksnostima, uz izvesnu dozu kritike.
Reflektujući sopstvenu praksu koju najčešće nazivaju „konstruktivnim novinarstvom“, obratili su se i temi „solution journalism“, tj. novinarstvu usmerenom na rešenja koje predstavlja temeljno izveštavanje o odgovorima na društvene probleme. Ono istražuje i objašnjava kako ljudi pokušavaju da ih reše, što takođe zavređuje da postane vest. Novinari Italia che Cambia smatraju da je veliki izazov poštovati sva pravila ove vrste novinarstva i biti rigorozan u njihovoj primeni. Sami na izvestan način priznaju da su u početku bili „navijači“ u susretu sa ljudima koji srcem ulaze u svoje inicijative. Zato postavljaju pitanje na koji je način važno preneti i kritiku, „a da ona ne bude bolna“. Prema njihovim rečima, važno je biti pouzdan i od poverenja kao novinar. U susretu sa ljudima naglašavaju „da oni nisu promoteri njihovih inicijativa“, već da je njihov zadatak da ih prenose javnosti u svim njihovim kompleksnostima, uz izvesnu dozu kritike loših postavki kako se one ne bi multiplikovale.
„Tokom intervjua pripremamo teren sa njima, stvara se jasan savez tokom intervjua, da novinar nije njihov PR i da ne očekuju da budemo njihovi promoteri“, potvrđuje Daniela. Tome Andrea dodaje da je bilo je slučajeva o kojima nisu hteli da pišu jer su inicijative bile isuviše lične, nedovoljno konstruktivne, imale su lošu inicijalnu postavku, neki su tražili da se kritike povuku, ali da su na kraju našli ugao iz kojeg je moguće čitati kritiku na konstruktivan način.
Lupus van fabule
Novinari iz Italije su takođe dali jedan aktuelni primer. Naime, vukovi su prirodno rekolonizovali nekoliko oblasti u Italiji. S obzirom na specifičan kontekst u kojem za desničare to predstavlja poziv na lov kao široko rasprostranjen sport u Italiji, ali i priliku za uterivanje straha kod građana, ovi novinari su odlučili da intevjuišu i lovce. A primarno je njihov rad uključio intervjue sa uzgajivačima stoke kao onima koji su direktno afektirani ovim događajem. Na ovom primeru su ukazali da oko važnih društvenih tema nastoje da zabeleže i drugačija mišljenja od sopstvenih da bi prikazali kompleksnost situacije.
Međutim, kako su izjavili, prikazivanje složenosti situacije za njih nije uključivalo intervjuisanje političara, koji najčešće nemaju šta da kažu kada su ovakvi problemi u pitanju, a što bi moglo da doprinese rasvetljavanju i prikazivanju složenosti društvenog fenomena. Ovo je zanimljivo zapažanje koje govori o tome da fokusiranost na izjave političara, često instrumentalizovane ili instrumentalizujuće, ne mora nužno biti vodeća odrednica novinarskog rada, već da bi senzibilisan pristup pre značio fokus na specifičan problem ili fenomen i pažljiv način njegove obrade da bi se kao relevantan izneo u javnost. Dakle, moglo bi se reći da je moguće da se „vukovi politike“ izostave, da budu van mnogih priča, a da rad novinara i dalje bude kredibilan i društveno osvešćujući, radeći za javni interes.
Promena perspektive
Pored toga što su ove vrednosti vidljive u tekstovima italijanskih novinara i prepoznatljive u njihovom govoru, one su prisutne i na vizuelnom nivou njihovog rada. Naime, na web sajtu Italia che Cambia predstavljena je mapa Italije sa na hiljade lokalnih inicijativa koje su u okviru svog rada istražili i izvestili o njima. Ali ima nešto neobično sa tom mapom – ona je prikazana naopačke. Vrh „čizme“ je postavljen na vrh mape.
„To je naš poziv da se promeni perspektiva gledanja.“
Prema Andreinim rečima, ovaj vizuelni prikaz može da se čita na više načina, a za njega ona manifestuje njihov rad na promeni imaginarijuma rušeći stereotipe o jugu Italije, kao i na stereotip o severu u odnosu na jug. „Okretanje mape nije bilo nesvesno, jer je naš imaginarijum kataločki: gore je raj, pakao je dole“, dodaje on, jer su želeli da ukažu na paradoks i na svoj stav „protiv stereotipa kako se gleda na jug, na globalni jug“, kao nerazvijen i time manje značajan. „To je naš poziv da se promeni perspektiva gledanja“, potvrdila je Daniela.
Ali pored vizuelnog poziva na promenu perspektive, postoji još nešto zanimljivo u radu ove mreže lokalnih novinara u Italiji. To je uvođenje globalne perspektive u njihov primarno lokalni rad. Šta to znači i kako je moguće pomiriti ih? Audio podkast „Io non mi rassegno“ („Ne mirim se“) služi kao most između lokalnih priča i šireg svetskog konteksta. Na fonu čuvene krilatice „deluj lokalno, misli globalno“, ovim formatom se trude da objasne kako su lokalni događaji, na primer poplava i odroni zemljišta na Siciliji, direktno povezani sa globalnim fenomenima kakve su klimatske promene.
„Lokalne inicijative na neki način preslikavaju vrednosti koje nisu samo lokalne“, navodi Andrea i dodaje da je „u istorijskom trenutku u kom se nalazimo, u pogledu geo-politike, važno videti kako globalni događaji utiču na živote u lokalu (recimo, na cene goriva). Po njemu su ove dve dimenzije u potpunosti povezane, jer sve više i sami postavljamo pitanje kakve će efekte, recimo, imati izbori u lokalu neke zemlje na globalne politike.
U osnovi ovog pristupa je ideja da pojasne veze koje postoje između lokalnog i globalnog i koje su posledice i reperkusije za lokal, kakav je i aktuelni rat u Iranu. Zapravo je u pitanju presek kompleksnosti za koju se zalažu, a ne samo pojedinačne priče koje su objavljivali na početku svog rada. Iz njihove perspektive, bilo je potrebno pratiti pokrete i trendove koji utiču na viziju zemlje za koju se zalažu.
Anti-mafia 2.0
Ovi novinari svojim radom takođe menjaju pogled i na mafiju u Italiji, ne samo prateći njenu transformaciju, već pre svega izveštavajući o ljudima koji se bore protiv nje. Kako je prethodno pomenuto u prikazu vrste napada na novinare u ovoj zemlji, vrlo mali procenat tih napada dolazi od strane mafije. Za to postoji razlog, a to je da se mafija značajno promenila u poslednjih četrdeset godina. Zapravo, kako Andrea navodi „promenile su se mafije. Manje su vidljive u smislu uličnog nasilja, jer su se integrisale u ekonomski domen zemlje. Nisu nestale kada se radi o kontroli teritorije, ali su ušle u preduzeća kroz korupciju, pranje novca, tendere, pre svega na severu Italije“.
Promene u odnosu na mafiju su se desile i zbog inicijativa građana koje su paradigmatske, jer su svojim postojanjem preokrenule imaginarijum kako danas vidimo mafiju.
Po rečima ovih novinara, mafije su i dalje ukorenjene u svojim teritorijima, ali su se proširile svuda po Italiji i Evropi tako što su postale finansijske organizacije i kompanije. Ono što vide kao veliku opasnost jeste njihova sposobnost da se utkaju u legalne ekonomske tokove države. I one to čine tiho da bi ostale ispod radara javnosti i novinara, a pošto nemaju interesa da budu vidljive, njihove pretnje se dešavaju jedino kada novinari taknu u specifične finansijske i ekonomske interese, danas gotovo „uljuđene“ mafije.
Promene u odnosu na mafiju su se desile i zbog inicijativa građana koje su paradigmatske, jer su svojim postojanjem preokrenule imaginarijum kako danas vidimo mafiju. Jednu od tih inicijativa, Addiopizzo, pokrenuli su studenti tokom noćne akcije u Palermu kada su kačili nalepnice sa natpisom: „Narod koji plaća reket je narod bez dostojanstva“.
Po Andreinim rečima, to je veoma značajno jer je u osnovi mafije na Siciliji – čast, a ovim se menja šta je čast, odnosno, šta je dostojanstvo. „Ono je na strani ljudi koji su se pobunili, a ne više na strani mafije“, dodaje Andrea. Inicijativa je prerasla u asocijaciju i pozvala ljude da se pobune protiv reketa mafije, da prijave iznude i da okače ove natpise na svoje lokale. Bilo je reakcija mafije na ovu akciju, palili su im prodavnice, ali u tim slučajevima svi članovi mreže daju sredstva da se one obnove. Zalepiti nalepnicu je značajno i za obične građane, jer radije idu u mafia-free mesta, nego tamo gde se reket plaća.
Druga važna inicijativa koja je preokrenula imaginarijum u odnosu na mafiju je zadruga GOEL u Kalabriji. Ova zadruga stvara nova radna mesta da bi ljude osamostalila od Ndranghete, mafije koja je do pojave ove inicijative bila jedini poslodavac, a što ju je činilo veoma moćnom. Uticaj ovih inicijativa na teritorije na kojima je mafija delovala bio je veliki, a ovi novinari smatraju da je upravo to jedan od razloga zašto se ona povukla u preduzetničke vode.
Kako su pojasnili, ovaj tip lokalnog udruživanja i akcije, kako se još naziva – Anti-mafia 2.0 – zaslužan je za promenu načina borbe i ukupnog imaginarijuma vezanog za mafiju u Italiji. A on je istovremeno težak i za mafiju. Kako je Andrea napomenuo, u presretnutom telefonskom razgovoru koji je javno objavljen, jedan šef mafije je naredio da se ne pale prodavnice onima koji odbijaju reket, „jer će mu se to obiti o glavu“. Ovaj način organizovanja protiv mafije nov je u odnosu na prethodne borbe protiv nje. „Tada je ubijanjem istaknutih osoba koje su delovale kontra mafije ubijana i njihova ideja“, dodao je Andrea. Međutim, anti-mafia 2.0 „je mreža bez lica, mafija nema vidljivog neprijatelja u pojedincu i samim tim je manje moćna“, pojasnio nam je Andrea.
Kako je Daniela zaključila, njihovu organizaciju, Italia che Cambia, zapravo vode dva entiteta – zadruga i asocijacija. Njihova zadruga je deo konfederacije kooperativa sa sedištem u Kataniji na Siciliji, a na vrhu konfederacije se strogo vodi računa da njen rad ne potpadne pod uticaj mafije. Dakle, pored temeljnog izveštavanja o ovim inicijativama, ovaj anti-mafia 2.0 princip je prihvaćen i proteže se i na nivo same organizacije i na način delovanja ove mreže novinara u Italiji.
[1] „Ossigeno per l’informazione“, izveštaj iz 2025. godine.
—
Naslovna fotografija: Screen shot Mape građanskih inicijativa, izvor: Italia che Cambia
Tekst je nastao u toku Digitalnog seminara – aktivnosti u Erasmus+ projektu saradnji u obrazovanju odraslih, pod nazivom Promena dolazi od medija zajednice, koji vodi Grupa za konceptualnu politiku sa partnerskom mrežom novinara Italia che Cambia.
Odricanje od odgovornosti: „Finansirano sredstvima Evropske unije. Izneseni stavovi i mišljenja su stavovi i mišljenja autora i ne moraju se podudarati sa stavovima i mišljenjima Evropske unije ili Nacionalne agencije (davaoca namenskih bespovratnih sredstava), Fondacije Tempus iz Beograda. Ni Evropska unija ni Nacionalna agencija ne mogu se smatrati odgovornima za njih.“
