Storyteller: Od Sicilije do Srbije, promena počinje kada strah prestane da bude privatna stvar
Sicilija i Srbija nisu ista priča. Njihove istorije, društveni konteksti i oblici moći ne mogu se lako porediti, a kamoli izjednačiti. Ali između sicilijanskog iskustva mafije, straha i dugog građanskog otpora i srpske stvarnosti malih sredina u kojima građani i građanke često znaju gde su problemi, ali ćute zbog zavisnosti od institucija, poslova, lokalnih struktura moći ili straha od posledica, postoji važna tačka dodira.
To je pitanje kako se u zajednicama koje su dugo vaspitavane da je sigurnije i pametnije ne govoriti ponovo gradi poverenje. Kako se ljudi organizuju kada im se godinama šalje poruka da se „ništa ne može promeniti”? I kakvu ulogu u tome mogu imati profesionalni mediji, udruženja, lokalne inicijative i novinarstvo koje ne ostaje samo na razotkrivanju problema, već pokazuje i mesta na kojima društvo već pokušava da se promeni?
Sagovornici i sagovornice iz italijanske organizacije i medija Italia Che Cambia govore upravo o tome: zašto borba protiv sistema moći ne sme ostati samo posao heroja, kako se gradi kolektivna hrabrost i zašto mala praksa ponekad može biti znak mnogo dublje društvene promene.
Borba protiv mafije nije samo posao heroja
Za Selenu Meli, potpredsednicu organizacije Italia Che Cambia – „Italija koja se menja” – jedna od važnih promena u Siciliji dogodila se onda kada je borba protiv mafijaškog sistema prestala da se posmatra isključivo kao zadatak heroja.
„Ono što se, u nekim kontekstima, promenilo jeste percepcija da je borba protiv mafijaškog sistema zadatak rezervisan za herojske pojedince koji čitav svoj život posvećuju tom cilju. Takvo shvatanje je, zauzvrat, obične građane oslobađalo odgovornosti, jer se od njih tražilo da podnesu žrtvu i pokažu nivo hrabrosti koji im se činio prevelikim”, kaže Selena za Storyteller.
Upravo tu promenu najbolje pokazuje iskustvo pokreta Addiopizzo, nastalog u Palermu početkom dvehiljaditih kao građanski odgovor na pizzo, reket koji su preduzetnici plaćali mafiji. Umesto da se otpor svede samo na policiju, sudove ili izuzetno hrabre pojedince, Addiopizzo je povezao preduzetnike koji odbijaju da plaćaju reket i građane koji žele da ih podrže tako što kupuju u njihovim radnjama, kafićima i firmama.
Tako je borba protiv mafije prevedena u svakodnevnu odluku zajednice: gde pojedinci i pojedinke kupuje, koga podržavaju i da li pristaju da ćutanje bude normalno.
„Udruženja poput Addiopizzo otvorila su novi put u tom smislu, fokusirajući se umesto toga na doprinos, čak i mali koji svaka osoba može da pruži, dodaje Selena Meli.
Andrea Delinočenti, odgovorni urednik portala Italia Che Cambia, kaže da su u zajednicama koje su dugo oblikovane strahom, nepoverenjem ili rezignacijom posebno važne dve stvari: odnosi i imaginacija.
„Odnosi su važni zato što ljudi počinju da deluju kada pronađu prostore poverenja, međusobnog prepoznavanja i kolektivne podrške. Imaginacija je važna zato što, pre nego što zajednica može materijalno da se promeni, često mora ponovo da stekne sposobnost da sebe vidi drugačije”, pojašnjava Andrea.
Zato u ovom kontekstu Degl’Innocenti spominje Skampiju, veliko prigradsko naselje na severnoj periferiji Napulja, koje se u javnom diskursu dugo vezivalo za organizovani kriminal, trgovinu drogom, socijalnu isključenost i zapostavljenost od strane države. Ali to je, kaže Andrea, samo deo priče.
Pored te stvarnosti, Skampija je bila i mesto dugotrajnog rada udruženja, nastavnika, socijalnih radnika, aktivista, umetnika i lokalnih zajednica koje su gradile prostore obrazovanja, solidarnosti, kulture i građanskog učešća, približava ovaj italijanski urednik.
„Takav rad je važan ne samo zato što donosi korisne projekte ili usluge, već zato što menja i odnose i javnu imaginaciju. Omogućava ljudima da sebe ne vide samo kroz stigmu, strah ili nemoć, već kao aktivne subjekte sposobne da oblikuju sopstvenu teritoriju. Istovremeno, dovodi u pitanje i pogled spolja, koji složene zajednice često svodi na jednu negativnu sliku”, pojašnjava.
To je posebno važno i za lokalne zajednice u Srbiji. Manja mesta se često opisuju kroz ono što im nedostaje: institucije koje ne rade, mladi koji odlaze, politički pritisci, siromaštvo, apatija. Ali u njima postoje i ljudi, udruženja, nastavnici, novinari, neformalne grupe i pojedinci koji svakodnevno pokušavaju da urade nešto drugačije.
Kako prepoznati da mala priča pokazuje veliku promenu
Italia Che Cambia godinama prati ljude i inicijative koje pokušavaju da menjaju društvo iznutra i to kroz lokalnu ekonomiju, ekologiju, obrazovanje, kulturu i rad u zajdnici. U tom radu posebno je važno razlikovati priču koja samo ohrabruje od one koja pokazuje da se u zajednici menjaju dublji odnosi, navike i strukture moći.
Andrea Delinočenti kaže da postoje određeni pokazatelji, često preuzeti iz studija o sistemskim promenama.
„Prvi je sposobnost inicijative da poveže različite delove društva. Ako neka praksa ostaje zatvorena u jednoj maloj grupi, njen domet je ograničen. Ali ako okuplja različite generacije, društvene pozadine i aktere – građane, edukatore, lokalne institucije, udruženja, preduzeća i neformalne zajednice – ona već pokazuje potencijal šire promene”, objašnjava Andrea.
Drugi važan znak, prema Andrei, jeste da se projekat ne bavi samo simptomima, već i uzrocima. Drugim rečima, da ne odgovara samo na neposredan problem, već preispituje strukture, odnose i kulturne pretpostavke koje su taj problem proizvele.
Treći element je, kako kaže, energija.
„Kada neka inicijativa dotakne dublje tačke u sistemu, ona obično oslobađa mnogo energije oko sebe. Ponekad ta energija poprima oblik entuzijazma, učešća i novih savezništava. Ponekad poprima i oblik otpora, konflikta ili protivljenja”, objašnjava Delinočenti.
Ćutanje nije slučajno
U Srbiji, posebno u manjim sredinama, građani i građanke često znaju gde su problemi, ali ćute. Razlozi nisu uvek lični kukavičluk ili nezainteresovanost. Često su to zavisnost od institucija, radnih mesta, lokalnih mreža moći, strah od posledica ili osećaj da pojedinac ne može ništa da promeni.
Selena Meli kaže da je taj obrazac prepoznatljiv i iz sicilijanskog, ali i šireg italijanskog iskustva.
Dinamike kao što su ekonomska zavisnost, težina lokalnih mreža moći i strah od posledica istorijski su hranile pojave poput omertà – kulture ćutanja. Meli podseća da su sudije Đovani Falkone i Paolo Borselino, koje je ubila Koza nostra, naglašavali koliko su društvena i ekonomska kontrola važne za ukorenjivanje mafijaških organizacija. Ipak, Meli naglašava da to nije statičan model.
„S jedne strane, pravosudno delovanje u Italiji vremenom je postalo efikasnije. S druge strane, civilno društvo je postalo aktivnije i svesnije. Važnu ulogu imala su udruženja poput Libera, koja radi na ponovnoj upotrebi imovine oduzete mafiji, ali i obrazovni rad u školama, koji je devedesetih godina bio gotovo nezamisliv”, približava italijanski kontekst Selena.
Uz to, dodaje Meli, važni su i alternativni narativi koje promovišu medijski projekti poput Italia Che Cambia.
„Ključ leži u postepenom načinu na koji su ti uslovi stvoreni. Mediji i udruženja obavljaju ogroman posao pokazujući da je promena moguća. Takođe je važno stvoriti uslove u kojima su oni koji progovore zaštićeni”, kaže ona.
Iz iskustva Sicilije, mediji zajednice mogu naučiti da imaju ogromnu odgovornost u oblikovanju nove kolektivne svesti.
„U tom procesu konstruktivno novinarstvo može biti od velike pomoći: ključno je ukazivati na pojave povezane sa mafijom i analizirati ih, kao i objašnjavati kako su se mafije ukorenile u novim sektorima — od fotonaponske energije do upravljanja otpadom, ali i trgovine drogom i oružjem.
Istovremeno, smatra Andrea Delinočenti, potrebno je osvetliti sve one inicijative koje nastoje da razgrade stari način razmišljanja zasnovan na strahu, omertà i klijentelizmu. „Ova promena dolazi i posredno, kroz pričanje priča o dobrim inicijativama koje rade na obnovi i osnaživanju krhkih teritorija, često stigmatizovanih zbog povezivanja sa prisustvom mafije”, zaključuje odgovorni urednik Italia Che Cambia.
Omertà je sicilijanski pojam za kulturu ćutanja — društveni obrazac u kojem se o mafiji, pritiscima i lokalnim mrežama moći ne govori javno, najčešće iz straha, zavisnosti ili osećaja da je ćutanje jedini način preživljavanja.
Srbija i Italija u istom ogledalu
Sicilijansko iskustvo ne nudi gotov recept za Srbiju, ali otvara važna pitanja o tome kako se u zajednicama oblikuju strah, ćutanje i otpor i šta je potrebno da ljudi ponovo poveruju da promena nije rezervisana samo za heroje. Upravo oko tih pitanja razvila se i saradnja Italia Che Cambia sa organizacijama i medijima iz Srbije. Počela je u okviru šire evropske mreže organizacija posvećenih društvenim promenama, posebno kroz Erasmus+ projekat Emerging Communities.
Daniela Bartolini, predsednica organizacije Italia Che Cambia, kaže da su kroz taj projekat došli u kontakt sa različitim akterima koji se u različitim kontekstima bave sličnim pitanjima. Tokom 2024. godine počeo je direktniji dijalog sa partnerima iz Srbije, kao što je Grupa za konceptualnu politiku, sa idejom da se istraži šta mogu da grade zajedno i gde se njihovi radovi ukrštaju.
Za tim Italia Che Cambia, ta razmena bila je dragocena, jer im je omogućila da bliže upoznaju drugačiji društveni, politički i kulturni kontekst, ali i da prepoznaju mnoge sličnosti. Zajednički prostor pronašli su u pitanjima koja su važna i za lokalne medije i civilno društvo: odnosu između novinarstva i aktivizma, ulozi nezavisnih medija u procesima društvene promene, odnosu prema politici i načinima na koje se može govoriti o složenim fenomenima poput mafijaških sistema, korupcije, straha i lokalnih struktura moći.
„Ono što je ova razmena donela našem timu nije samo nova međunarodna veza, već i ogledalo kroz koje možemo da posmatramo sopstveni rad iz drugačije perspektive”, kaže Bartolini.
—
Tekst je preuzet sa Storyteller medija zajednice; link na originalni tekst: https://www.storyteller.rs/sr/kultura-cutanja-sicilija-srbija/
Naslovna fotografija: Screen shot vebsajta inicijative Addiopizzo nastao tokom Digitalnog seminara održanog u okviru Erasmus+ projekta „Promene dolaze od medija zajednice“.
