Nomen est omen


           
ANALIZE  Dalibor Stupar Objavljeno: 07. 05. 2022.

Ni manjinama lokal nije prioritet

Stranke i lokalna samouprava, drugi deo: Manjinske partije

Kao i u prethodnom slučaju, kada smo se bavili odnosom vodećih stranaka vlasti i opozicije pitanjem lokalne samouprave, tumačeći njihove ideje na osnovu dostupnih programskih dokumenata, i ovoga puta, kada su u pitanju programi političkih grupacije koje zastupaju pripadnike naciolanih manjina, situacija je gotovo identična.

Nakon uvida u programska dokumenta partija i upoznavanja sa onim što nam nude kao rešenja, jasno je da nema naročitog interesovanja za lokal i uopšte reformu tog, građanima najbližeg nivoa vlasti. Sem retkih izuzetaka, vidi se da i „velike“, „državotvorne“, i „manjinske“ partije imaju važnije interese.

U aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije nacionalne zajednice predstavlja nekoliko partija – tu je Savez vojvođanskih Mađara (SVM), kao stranka vladajuće većine, dok su ostale za sada u opoziciji. Tu su Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), Zajedno za Vojvodinu, Koalicija Albanaca doline i SDA Sandžaka, koje deluju kroz zajednički poslanički klub „Evropski regioni Vojvodina, Sandžak, Preševska dolina“, a u parlamentu su još i poslanici liste Muftijin amanet – Stranka pravde i pomirenja.

Ova analiza uključuje i program Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasima Ljajića, iako ona, prema njegovim izavama, više ne nosi prefiks manjinska. Budući da je nastupala na zajedničkoj listi sa SNS-om, ostalo je nejasno da li bi se u slučaju samostalnog nastupa njen rezultat merio propisanim cenzusom za sve stranke ili bi poslanike dobila na osnovu prirodnog praga, kao i ostale partije nacionalnih manjina.

Ono što je zajedničko za sve programe koje smo uporedili, svakako jeste činjenica da su mnogo detaljniji kada su u pitanju oblasti u kojima nacionalne zajednice imaju ingerencije, preko nacionalnih saveta (službena upotreba jezika i pisma, kultura, obrazovanje i informisanje). Kada je u pitanju državno uređenje, ali i ostala društvena pitanja, ona se u tim dokumentima razmatraju na nivou uobičajenih floskula i copy/paste standardnih rešenja.

SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA

Najopširnije ingerencije lokalne samouprave, makar na papiru, svakako se nalaze u programu Saveza vojvođanskih Mađara, stranci koja je među najstarijim manjinskim strankama, sa decenijskim stažom u vlasti (što lokalnoj, što pokrajinskoj, što republičkoj). SVM, tako, u svom programu predviđa nešto što se zove Mađarska okružna samouprava. Nju bi, po ideji SVM, činile vojvođanske opštine sa većinskim mađarskim stanovništvom, ali i granična naselja sa većinskim mađarskim življem, a sve „radi efikasnije zaštite i razvijanja nacionalnog identiteta“.

– Delokrug i krug ovlašćenja bi joj bila: usaglašavanje aktivnosti opština, teritorijalni razvoj, regionalna i prekogranična saradnja, zaštita okoline, socijalna briga, obezbeđivanje uslova za zvaničnu upotrebu mađarskog, srpskog i hrvatskog jezika, efikasnije organizovanje zdravstva, obezbeđivanje korišćenja nacionalnih simbola nacionalnim zajednicama, upražnjavanje prava davanja saglasnosti u toku imenovanja i razrešenja u Opštinskim, Okružnim i Trgovinskim sudovima, Opštinskim i Okružnim tužilaštvima, Okružnom sekretarijatu i mesnim odeljenjima MUP-a, inspekcijama i poreskim organima, kao i njihovih rukovodilaca – predlaže SVM.

Dalje, u svom Programu, ova stanka se zalaže i za široku autonomiju AP Vojvodine, koja bi omogućila samostalno gazdovanje proizvedenim dobrima, uplaćenim porezima i doprinosima. SVM smatra i da većinu funkcija vlasti na nivou lokalne samouprave odnosno Vojvodine, treba regulisati pokrajinskim zakonima, uz obezbeđivanje potrebnih samostalnih javnih prihoda.

– U tako izgrađenoj autonomnoj Vojvodini, ukoliko i dalje ostanu sadašnje jedinice samouprava, opštine, zalažemo se za što skorije proširivanje ovlašćenja samouprava u donošenju pravnih akata i u izvršnoj vlasti – predlaže SVM.

Osnovnu jedinicu lokalne samouprave čine naselja, opštine i gradovi, a SVM podržava zamisao po kojoj zadatke i ovlašćenja lokalne samouprave reguliše Ustav, okvirni zakon Republike i odgovarajući Zakon Skupštine Vojvodine, u skladu sa pozitivnim iskustvima drugih zemalja i međunarodnih sporazuma, koji se odnose na lokalne samouprave.

– Sledeći svoje osnovne političke principe, SVM se zalaže za ostvarivanje moguće najšire autonomije opštinskih samouprava i maksimalnu decentralizaciju centralne vlasti i to smatra osnovom biti samouprave. U skladu sa principom supsidijarnosti želi obezbediti učešće građana mesnih zajednica i naselja u donošenju svih onih odluka, koja utiču na njihov život – ističe se u SVM. Takođe, ta stranka podržava puno izgrađivanje i jačanje lokalnog samoupravljanja, u smislu stvaranja zakonskih, institucionalnih i finansijskih garancija za lokalno samoupravljanje i lokalnu demokratiju.

– Borićemo se, da lokalne samouprave raspolažu sopstvenom imovinom i sopstvenim prihodima da bi mogli zadovoljiti zajedničke potrebe građana – kažu u SVM i dodaju da će se u okviru reforme državne uprave zalagati za reorganizaciju opštinskih uprava, stvaranje mikroregija i jačanje privredne regije.

DSHV

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini smatra da lokalna samouprava na nivou opštine mora imati široka ovlašćenja i sopstvena izvorna finansijska sredstva koja su dovoljna za finansiranje zakonom predviđenih funkcija. Dodaju i da Vojvodina „zbog svojih zemljopisnih, etničkih, povijesnih, kulturnih i gospodarskih specifičnosti zaokružena cjelina koja mora imati političku i teritorijalnu autonomiju“.

– Naša stranka se zalaže za decentralizaciju poslova vođenja poljoprivrede na razinu Pokrajine i opština – jedan je od retkih predloga DSHV.

SOCIJALDEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE (SDPS)

Kada je u pitanju lokalna samouprava, u programu SDPS ona se samo ovlaš navodi u nekoliko oblasti, između ostalog kada se govori o potrebi smanjenja broja odbornika u lokalnim parlamentima, u sklopu reforme državnog uređenja.

– Broj odbornika u jedinicama lokalnih samouprava treba da se kreće u rasponu od 19 do 59, u zavisnosti od veličine lokalčne samouprave – navodi se u programu SDPS.

Takođe, dodaje se da ono što se efikasno može rešavati na nivou jedinica lokalnih samouprava nije potrebno prenositi na nacionalni nivo. SDPS smatra i da „socijalnu politiku“ treba izmestiti iz javnih preduzeća u vladu i lokalne samouprave, ali bez ikakvog detaljnije pojašnjenja.

STRANKA PRAVDE I POMIRENJA

U svom programu, u odeljku „Regionalizacija i decentralizacija“, ova politička grupacija navodi da se zalaže za savremenu državu sa efikasnom administracijom, decentralizaciju vlasti kroz regione „sa značajnim stepenom samouprave i politikom ravnomernog regionalnog razvoja“. I to je sve što se tiče lokala.

Sa druge strane, i SSP razmišlja kao i SVM – prekogranično. Između ostalog, ocenjuju da je Sandžak istorijska regija sa etničkim, kulturološkim, verskim, geografskim, ekonomskim i drugim posebnostima, što, po njima, predstavlja osnovu za uspostavu prekogranične evropske autonomne regije koja bi „Bošnjacima obezbedila osećaj sigurnosti i svim građanima omogućila brži društveni razvoj, te doprinela lokalnoj i regionalnoj sigurnosti“. To bi, po njihovom predlogu, trebalo regulisati kroz ustavne i zakonske okvire država Srbije i Crne Gore.

– Uspostava evropske prekogranične regije Sandžak omogućiće očuvanje postojećih kulturnih, tradicionalnih, verskih, nacionalnih, rodbinskih i drugih veza i jače povezivanje gradova i opština severnog i južnog Sandžaka, te omogućiti brži protok ljudi i roba, što će dovesti do uvećanja ukupnog ekonomskog i opšteg društvenog potencijala ove pogranične zone – stoji u programu Stranke pravde i pomirenja.

Lokalna samouprava je, očigledno, osuđena na to da o poboljšanje njenog položaja razmišljaju samo pojedinci, neformalne i formalne inicijative građana, kao i nevladin sektor.

SDA SANDŽAKA

Starija bošnjačka partija, SDA Sandžaka, detaljnija je u svom programu. Kao prvo, smatra da je radi „što efikasnije i delotvornije realizacije manjinskih prava Bošnjaka“ neophodno da u procesu decentralizacije i regionalizacije, odnosno nove teritorijalne organizacije Republike Srbije, opštine Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Prijepolje i Priboj budu u sastavu jednog regiona.

Takođe, u svom radu SDA Sandžaka će, kaže, sprovoditi i aktivnosti date u regionalnim i lokalnim strategijama i planovima razvoja pojedinih oblasti ili regija, a koje se odnose na stvaranje uslova za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, uravnoteženiji razvoj cijele Srbije i smanjenje stepena siromaštva uopšte iz čega proizilazi vizija održivog razvoja Republike Srbije.

Podsticanje regionalnog razvoja zaostalih funkcionalnih regija i lokalnih samouprava, prema predloziam SDA Sandžak, trebalo bi sprovesti finansiranjem održivih projekata zasnovanih na korišćenju lokalnih ekonomskih prednosti.

– Razrada sistema ulaganja u nedovoljno razvijene funkcionalne regione i lokalne samouprave sredstava budžeta Republike Srbije, donatora i stranih ulaganja, kroz sprovođenje aktivnosti u oblasti pravne regulative u cilju stvaranja ambijenta za privlačenje investitora i povećanje stepena atraktivnosti identifikovanih regija kao što su: finansiranje otvaranja lokalnih uslužnih centara u nedovoljno razvijenim i devastiranim područjima za poslove javne uprave, poreske uprave, sudova, policijske uprave, katastra nepokretnosti itd – stoji između ostalog u programu ove partije.

Uglavnom, osnovni način na koji SDA Sandžaka vidi poboljšanje položaja lokalnih samouprava, s akcentom na nerazvijene, jeste dodatni angažman države otvaranjem dodatnih kancelarija ili finansiranjem dodatnih programa za najsiromašnije.

LOKAL KAO SIROČE

Iz svega navedenog jasno je da lokalna samouprava, preko koje bi dobar deo ovlašćenja koja imaju nacionalni saveti mogao biti implementiran u svakodnevni život, i gde bi takve partije najlakše mogle da participiraju vlasti, nije prepoznat kao mogući put za trasiranje svojih ideja.

Između kulture, inormisanja, obrazovanja i službene upotrebe jezika kod „manjinskih“, i Kosova, međunarodnih odnosa i drugih tema kod „većinskih“ stranaka, lokalna samouprava je, očigledno, osuđena na to da o poboljšanje njenog položaja razmišljaju samo pojedinci, neformalne i formalne inicijative građana, kao i nevladin sektor.

Baš oni koji najviše i trpe posledice stroge centralizacije Srbije i ujedno nemaju mogućnosti da na reformu ili promenu zakona i propisa direktno utiču. Jedino ostaje nejasno da li je stanje takvo zato što je jasno da se politika vodi isključivo u kabinetima u Beogradu ili zato što nema stvarne volje i želje da se isstem promeni.

NI SLOVA

Zajedno za Vojvodinu i Koalicija Albanaca doline nemaju onlajn dostupne programske i druge akte (nemaju ni internet prezentacije), zbog čega ostajemo uskraćeni za njihove ideje glede samouprave. Budući da te stranke imaju regionalni predznak, za očekivati je da i lokalnu samoupravu promišljaju drugačije od beogradskih, centralističkih partija.

Foto: Printscreen/youtube/Tanjug – Sa konferencije za medije SNS-a pred praznom salom

Povezani tekst: Stranke i lokalna samouprava, prvi deo

Podeli ovaj članak:


Najnoviji članci



Autori izveštaja: Branka Ćurčić & Zoran Gajić Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku Pred vama je peti po redu Izveštaj Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 29. 02. 2024.


Dokument koji je pred vama, Predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave, dobili su svi koji su raspoloženi da nam se pridruže […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 27. 02. 2024.


Perspektive srpskog društva s kvazielitama i pseudojavnošću Često se može čuti kako nam je društvo duboko podeljeno, da postoji nepremostiv jaz između „dve Srbije“ koje su […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 12. 02. 2024.


Dokumentarni film: Istina, odgovornost, poverenje Film je nastao u procesu zagovaranja građanskog karaktera mesne samouprave, ali se kao ključno nametnulo pitanje poverenja. Naš je utisak da […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 31. 01. 2024.
   
   

Prijavi se i budi prvi koji ćeš
pročitati novi članak



© 2022 BiltenSTANAR

Uredništvo biltena

Grupa za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
tel: +381 (0)21 6333 013
konceptualna politika@gmail.com
www.gkp.org.rs
www.inicijativa-samouprava.rs
www.mesnezajednice.rs



© 2022 BiltenSTANAR
Vrati se na vrh