Unutar studentske blokade
Umesto novogodišnjih lampiona, jednu fasadu najprometnije beogradske pešačke ulice krasi veliki transparent sa ispisanim rečima BLOKADA i FLU. Na njemu centralno mesto zauzima naslikan veliki crveni dlan, simbol protesta i studentskih blokada koji se kontinuirano odvijaju od 1. novembra, dana pogibije petnaest ljudi usled pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Raširena crvena šaka simbolizuje odgovornost i umešanost korumpirane vlasti u ovu pogibiju, a prati je sada već široko prihvaćena parola: „Ruke su vam krvave“. Ovaj simbol krvavog traga delovanja vlasti oživljava fasade mnogih blokiranih fakulteta. Iako je važnije da su ovi transparenti istaknuti i svima vidljivi od toga kako su iscrtani, način na koji je krvava šaka na fasadi Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (FLU) naslikana govori o posvećenosti njenih studenata svom predmetu umetničke obrade, a to je blokada koju su sami organizovali.
Poput pogleda i glave, podignute ruke organizovanih studenata su antipod okrvavljenim rukama vlasti.
Tokom posete blokadi FLU, imali smo priliku da prisustvujemo i generalnom sastanku, odnosno, plenumu ovog fakulteta koji organizuju studenti. I tamo smo mogli da vidimo sasvim drugačije šake, odnosno ruke – one uzdignute koje u radnoj atmosferi zajedno izglasavaju svaku odluku, one savijene u pesnicu umesto ispružene kada se javljaju za reč, ali i one koje tiho aplaudiraju. U duhu kolegijalnosti jednih prema drugima i u želji da klasičnim, zvučnim aplauzom ne prekidaju govore svojih kolega, a u znak odobravanja i pozdravljanja iskaza, oni podižu ruke u gestu vizuelnog aplauza. Budući da su vizuelci kojima je pogled jedan od glavnih alata, oni su preuzeli ovaj način podrške rasprostranjen u zajednici ljudi sa teškoćama sa sluhom. Možemo reći i da su se na taj način solidarisali sa njima iako ne znamo da li je to slučaj i poreklo ove geste, ili se njenom upotrebom podvlači činjenica da je studenti pre svega praktikuju u znak međusobnog uvažavanja i uzajamnog poštovanja, u znak međusobne solidarnosti. Poput pogleda i glave, podignute ruke organizovanih studenata su antipod okrvavljenim rukama vlasti.
Prvi utisci o blokadi
Preko poznanika i prijatelja koje imamo na tom fakultetu, izrazili smo želju da posetimo FLU i razgovaramo sa studentima u blokadi, a ta želja je pretočena u predlog za plenum. Naša namera nije bila da napravimo još jednu vest ili reportažu sa studentske blokade, već da studente „anketiramo“, odnosno da kroz razgovor zabeležimo njihovo mišljenje o načinu organizovanja i predlozima koje imaju. Ono što nas je na prvom mestu zanimalo, to je politika koja bi mogla biti na strani ljudi kada se organizuju, i u tom smislu eventualna invencija i inspiracija, odnosno, politika koja nije svodiva isključivo na vlast i partije, a koja inače dominira medijskim i javnim diskursom.
Naša celodnevna poseta bila je predmet diskusije i glasanja na plenumu, kao što je to slučaj sa svakim predlogom koji bilo ko od studenata i profesora može imati. Posetu smo započeli u 11:52 pridruživši im se na akciji 15 minuta ćutanja za 15 žrtava, koju svakog dana sprovode blokirajući Parisku ulicu ispred fakulteta, kod Kalemegdana. „Umetnici u blokadi“ je transparent koji dominira tihim i dostojanstvenim skupom koji se održao bez bilo kakvih incidenata. Nakon akcije smo zajedno sa studentima ušli u zgradu FLU u blokadi, a na ulazu smo legitimisani od strane članova radne grupe za bezbednost. Studentima je njihova bezbednost veoma važna o čemu će biti reči kasnije, a čin obaveznog legitimisanja je bio praćen osmehom umesto strogoćom i nije delovao previše formalno. Svi bili upoznati sa našim dolaskom. Odnosno, bili smo očekivani i najavljeni što je upravo plenumska diskusija omogućila, kao i zapisnik sa plenuma koji su dobili svi studenti, čak i ako nisu mogli da mu prisustvuju. Od prve scene i samog ulaska u fakultet, sve što smo doživeli plenilo je otvorenošću, dobronamernošću i gostoprimstvom.
Prvi utisak je da su prostorije FLU potpuno čiste i dobro organizovane: kuhinja i improvizovani kafe, klasifikovane potrepštine u prostoriji sa inventarom, toaleti, prostorije za održavanje sastanaka i za spavanje. Kako su sami studenti rekli, higijena i organizacija prostorija je bolja u blokadi nego tokom redovne nastave, jer je to prostor u kojem studenti sada i žive, pored toga što nastavljaju da rade. Svako jutro pre nego što spremačice dođu da izvrše svoju radnu obavezu, studenti čiste prostor i učestvuju u njegovom održavanju. Doneli su odluku da od 22 do 7h ujutru ne prave buku i ne remete odmor domara koji živi u prizemlju zgrade, čoveka koji je zajedno sa studentima učestvovao u akciji odbrane transparenta na fasadi fakulteta. Javno-komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ je pokušala da skine i oduzme transparent, studenti su uspeli da ga povrate, a domar ga je uz pomoć merdevina istog tog preduzeća vratio na mesto. Pored većine profesora, kako smo mogli da čujemo iz iskaza studenata, oni imaju podršku i osoblja fakulteta. Da li bi bilo moguće i šta bi značilo motivisati i druge zaposlene da učestvuju u radu plenuma? Otežavajuća okolnost može biti da se on obično odvija nakon zvaničnog radnog vremena osoblja fakulteta, ali u svakom slučaju, oni su na plenum pozvani i imaju pravo da učestvuju u njegovom radu.
Organizaciona struktura blokade
Odmah po završetku akcije 15 minuta ćutanja, sa radom je počela radna grupa za dnevni red koja ima obavezu da pripremi plenum tog dana, i njoj smo takođe prisustvovali. Kako su nam studenti rekli, u zavisnosti od toga šta je plenum izglasao, radne grupe i način njihovog funkcionisanja, kao i pravila ponašanja dobijaju različite oblike. Jasno su naznačili da je plenum mesto odlučivanja i da su radne grupe pod-telo generalnog sastanka svih studenata fakulteta. Učešće u grupama se odvija po afinitetima studenata, a otvorene su za uključenje svakoga od njih na šta ih članovi grupa ohrabruju. Radne grupe imaju različite zadatke o čijim rešenjima se transparentno obaveštavaju svi na plenumima. Pored toga, kako su studenti rekli, one služe kao mini organ plenuma na kojima se filtriraju najbolji predlozi u okviru svake grupe i kasnije se efikasnije iznose na sastancima u okviru utvrđenog dnevnog reda. One su u obavezi da pred svaki plenum iznesu izveštaj o svom radu, kao i predloge radnoj grupi za dnevni red.
Trenutno, organizacija blokade uključuje sedam radnih grupa. Grupa koja koordinira plenumom je Radna grupa za dnevni red, i ona u saradnji sa moderatorima plenuma izglasanim na prethodnom plenumu prikuplja izveštaje ostalih radnih grupa i u međusobnoj je komunikaciji sa svima.
Takođe postoji Radna grupa za komunikaciju sa upravom, koja za cilj ima prenošenje informacija od studenata ka profesorima i upravi fakulteta, ali i obrnuto. Zatim je tu Radna grupa za bezbednost koja obezbeđuje ulaz, legitimiše i proverava sve koji ulaze na fakultet i radi neprestano u smenama od po 8 sati, s tim da noćna smena zaključava vrata i mora biti pozvana na službeni broj kako bi bilo ko izašao ili ušao na fakultet. Ujedno je ova grupa sa najvišim stepenom autonomije jer donose odluke samoinicijativno, posebno u kriznim i nepredvidivim situacijama koje mogu da se dogode.
Izvestan stepen samostalnog ali odgovornog rada ima i Radna grupa za donacije i resurse koja popisuje i proverava donacije, raspolaže finansijama i pravi liste potrepština za održavanje blokade. Kako kažu studenti, „ako se uvidi potreba za šerpom, oni će na svoju inicijativu šerpu i kupiti“.
Tu je takođe Radna grupa za slobodne aktivnosti koje u slučaju ovog fakulteta imaju širok opseg: organizuju program na blokadi poput projekcija filmova, prave propagandni materijal, uređuju izlog galerije, ali i pomažu drugim fakultetima kojima su potrebni dobro izrađeni baneri. Stoga ova grupa velikim delom sarađuje sa drugim studentima u blokadama, komunicira i umrežava se sa fakultetima posebno iz svog neposrednog okruženja, kakav je slučaj sa organizovanjem kolektivne izložbe.
Među njima je i Radna gupa za medije i komunikacije koja se bavi javnim izjavama prethodno dogovorenim na plenumima, vodi profile na društvenim mrežama i kontaktira medije u kriznim situacijama. Dodatno, ova se grupa bavi i ispravljanjem grešaka koje mediji prave pri izveštavanju o njihovim stavovima. Studenti su vrlo osetljivi na mejnstrim medije, čak i one koji su otvoreni za njihove izjave, jer smatraju da obiluju opštim mestima i da nisu dovoljno senzibilisani za njihov diskurs i važne pojedinosti njihovog organizovanja.
Svakako važna grupa je Radna grupa za komunikaciju sa drugim fakultetima, čiji članovi učestvuju na međuplenumskim sastancima, prenose informacije sa drugih fakulteta do FLU i obrnuto. Njena podgrupa je Radna grupa za rektorat koja je u razvoju i ubuduće će se baviti komunikacijom sa rektorom, ali i sa drugim fakultetima Univerziteta umetnosti. Od naše posete do trenutka objavljivanja ovog teksta, studenti su uspeli da se povežu ujedinjenjem plenuma svih fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (FLU, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičke umetnosti i Fakultet dramskih umetnosti) sa planom da sarađuju i zajedno nastupaju u javnim akcijama koje se tiču studentskih blokada.
Ova jednostavna i funkcionalna organizacija blokade ima još jedan dodatni, sigurnosni element koji obezbeđuje da se radne grupe ne raspadnu, a njega čine najaktivniji članovi radnih grupa koje nazivaju „sekcijom“. Član sekcije može postati bilo ko ukoliko aktivno učestvuje na sastancima radnih grupa. Za razliku od nekih drugih fakulteta, FLU nema koordinatore radnih grupa, već ističe značaj spontane koordinacije s obzirom na stepen učešća koje je svakako dobrovoljno.
Studentima je važan momenat nereprezentacije, oni nemaju glasnogovornika niti vođu. I to nije važno samo za nastup prema medijima, već se u osnovi odsustva predstavnika studenata nalazi činjenica da cilj blokade nisu pregovori sa vlašću.
Studenti takođe naglašavaju da bilo koja javna izjava ili komunikacija ka spolja ne sme i ne može biti bazirana na ličnom stavu, već mora biti usaglašena sa zvaničnim i na plenumu usvojenim stavom. Studentkinje koje su davale izjavu za televiziju nisu htele da se predstave imenom i prezimenom i da na taj način budu protumačene kao portparoli ili predstavnici ostalih studenata. Dakle, studentima je važan momenat nereprezentacije, oni nemaju glasnogovornika niti vođu. I to nije važno samo za nastup prema medijima, već se u osnovi odsustva predstavnika studenata nalazi činjenica da cilj blokade nisu pregovori sa vlašću.
FLU se smatra relativno malim fakultetom koji zbog toga često u javnosti nije viđen kao uticajan za razliku od drugih, koji brojnošću studenata i masovnošću učesnika blokada deluju kao sila, a od kojih javnost time i očekuje više. A to očekivanje se bazira na želji javnosti za promenom vlasti, pa se činjenica da na većim fakultetima u blokadama učestvuju i studenti koji su članovi ili su bliski različitim političkim partijama vidi kao prednost. Međutim, ono što je za nas evidentno i stoga važno da ovim tekstom istaknemo jeste snaga studenata u blokadi FLU koja leži upravo u njihovoj organizaciji i spremnosti na argumentovanu diskusiju i zajedničko donošenje odluka, čega u partijama sasvim sigurno nema.
Stavovi o političkim pitanjima ili „politika blokada“
Iz razgovora sa studentima mogli smo da čujemo jasno izražen stav da se ograđuju od politike svih stranaka. Njihove politike ne smatraju vodiljom svog delovanja i organizovanja. Sa druge strane, oni sa kojima smo razgovarali smatraju da se bave politikom jer štite svoja prava, ljudska prava. Između iskaza koji su u opticaju – „Sve je politika“ i „Ovo nije politika“ – preovladao je stav da sve jeste politika. To tumačimo kao odlučan otklon od vlasti koja studente naziva ispolitizovanim s namerom da ih time diskredituje. Ali u tome ne uspeva, jer studenti za sebe uzimaju pravo da njihova organizacija jeste politika i to takva da je potpuno drugačija od politike vlasti.
Ono što je postalo jasno je da se zahtevima koje dele sa svim ostalim fakultetima, studenti ne obraćaju predsedniku države koji je koncentrisao vlast u svojim rukama i uzurpirao institucije. Kako kažu, zahteve upućuju nadležnim institucijama vlasti od kojih zahtevaju „primenu pravde odmah“. Međutim, oni time ne nastoje da se direktno mešaju u njihov rad, već svojim organizovanjem daju primer kako institucija (poput blokade) može i treba da funkcioniše i pozivaju one koji u njima rade da se ohrabre. Da se ohrabre, ne samo na ponovno uspostavljanje institucija na drugačijim osnovama, već najpre na obustavljanje rada i na generalni štrajk („sve mora da stane“), u čemu se vidi jedina šansa za šire promene. Utisak je da su studenti svojim efektnim organizovanjem blokada kao političkih akcija uradili sve što je moguće za njih kao grupaciju studenata, a da isto to u svom domenu delovanja treba da uradi svako drugi da bi do promena došlo. Za sada su njihovu poruku razumeli srednjoškolci, prosvetari i poljoprivrednici, a pitanje ostaje da li će i kada to učiniti ostali. U ovom trenutku, ono što različite grupe i pojedinci uglavnom rade, jeste da izdaju saopštenja podrške studentskim blokadama. Važno je napomenuti da studenti ne govore o smeni vlasti niti su to postavili kao cilj studentskih blokada. Ono što oni zahtevaju je promena kojom će se uspostaviti i garantovati pravda. Isto tako, oni smatraju da ukoliko blokade ne opstanu ili budu zaboravljene do eventualnih izbora, od izbora neće ništa biti.
Vlast vide kao izvor opasnosti sa kojom je potrebno suočiti se međusobnim povezivanjem i ohrabrenjem.
Zdrav razum je važna kategorija za studente i oni je izjednačavaju sa ljudskošću, što znači da naspram sebe vide neljudskost, a svakako ne-ljude. Njihov utisak je da se suprotstavljaju nekome ili nečemu što može biti krajnje opasno. Pretrpeli su razne oblike nasilja i napada od predstavnika vlasti i u tom smislu im je sopstvena bezbednost jedan od prioriteta, ali isto tako i bezbednost svih ostalih građana. Moglo bi se reći da ovim oblikom „dehumanizacije“ predstavnika vlasti studenti nastoje da svojim delovanjem pokažu „nešto sasvim drugo“ moguće – drugačiji oblik organizovanja, racionalnosti i suživota koji u aktuelnom režimu i njegovim institucijama ne postoji. Vlast vide kao izvor opasnosti sa kojom je potrebno suočiti se međusobnim povezivanjem i ohrabrenjem.
Plenum kao mesto odlučivanja
FLU je raspustio zvanični studentski parlament sa početkom blokada, te je plenum jedino mesto okupljanja studenata i zajedničkog donošenja odluka. Plenumi ili sastanci, kako ih studenti još nazivaju, predstavljaju najviši izvršni organ njihove organizacione strukture. Na njima svaki student ima pravo na iznošenje predloga, davanje replika i na diskusiju, kao i da glasa. Glasanje je javno i svi prisutni imaju pravo glasa. Naravno, to se na nas kao goste nije odnosilo i mi smo na plenumu bili samo pažljivi posmatrači. Sastanku imaju pravo da prisustvuju svi studenti i svi zaposleni na fakultetu, odnosno, profesori i osoblje, kao i prethodno najavljeni studenti sa drugih fakulteta. Kako su nam studenti rekli, za funkcionisanje plenuma neophodan je kvorum od najmanje 60 studenata FLU i na svakom od do sada održanih plenuma taj uslov je bio ispunjen.
Posmatranjem kako se plenum odvija, ono što smo mogli da uvidimo je da je on izuzetno dobro organizovan i moderiran, jer se za svaki plenum biraju drugi moderatori i dodatna osoba koja broji glasove, a koji su dužni da pripreme plenum sakupljajući sve informacije i izveštaje radnih grupa koji se čitaju i komentarišu nakon izglasavanja izveštaja sa prethodnog plenuma. Ono što moramo i želimo da naglasimo je da je spremnost studenata na diskusiju na visokom nivou. Oni slobodno artikulišu svoje iskaze i predloge, uz međusobno uvažavanje i nastojanje da svaki problem sa kojim se suočavaju i svaki izneseni predlog diskusijom prodube i tek tada glasanjem usvoje. Kako sami kažu, stupili su u blokadu vođeni principima volonterskog učešća i direktne demokratije o kojoj ne raspravljaju filozofski ni teorijski, već je obdelavaju učešćem većine studenata u donošenju odluka putem organizacije koju su samostalno uspostavili i čijem su opstanku i razvoju predani.
Međutim, ono što je važnije reći je da organizacijom blokada studenti pozivaju sve ostale da na sopstvenim mestima rada i života učine isto.
Ozbiljnost i posvećenost organizovanju studenata u blokadi FLU je više od održavanja „javnog časa“, što je fraza koju često čujemo od ljudi koji za sada mahom samo pozdravljaju i podržavaju studentske blokade. Zahtevima iza kojih čvrsto stoje, studenti zapravo rade mnogo više od „držanja predavanja“ svima ostalima. Ono što bismo mogli da kažemo, pod uslovom da pravimo ustupak u tom smeru, jeste da oni eventualno drže praktičnu nastavu iz autonomnog organizovanja. Međutim, ono što je važnije reći je da organizacijom blokada studenti pozivaju sve ostale da na sopstvenim mestima rada i života učine isto.
—
Foto: Bilten STANAR/GKP
