Nomen est omen


           
ANALIZE  Dalibor Stupar Objavljeno: 23. 02. 2023.

Vratiti suverenitet građaninu

Građanin Republike Srbije danas je, iako nosilac suverenosti po Ustavu, isključen iz svih političkih procesa. Jedina mogućnost koju ima jeste da jednom u pet godina glasa direktno za predsednika Republlike i tu se završava njegova mogućnost izbora.

Do skora, građani su mogli da glasaju za svoje komšije i poznanike, za prepoznatljive i aktivne sugrađane prilikom izbora za savete mesnih zajednica, ali je to prethodnih godina lagano gurano u stranu da bi dolaskom Srpske napredne stranke na vlast građaninu konačno bilo oteta mogućnost da svoje biračko pravo koristi za glasanje ili kandidovanje na tom najnižem nivou mesne samouprave.

NOVA POLITIKA DECENTRALIZACIJE

Plan je da se Apel uputi građanima i građankama, organizacijama civilnog društva i demokratskim političkim partijama, kako bi se zajednički došlo do rešenja za sistemsko, kapilarno nasilje nad ljudima.

Apel za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave u Srbiji, koji je juče u beogradskom Medija centru javnosti predstavila Grupa za konceptualnu politiku, upravo ima za cilj pokretanje kampanje za novu politiku decentralizacije kojom bi se odbranilo pravo građana na neposredno učešće u radu mesne samouprave.

Kako je tom prilikom napomenuo Zoran Gajić iz GKP, plan je da se Apel uputi građanima i građankama, organizacijama civilnog društva i demokratskim političkim partijama, kako bi se zajednički došlo do rešenja za „sistemsko, kapilarno nasilje nad ljudima“, kojim Srpska napredna stranka „guši mesnu samoupravu i aktivizam građana“.

Gajić je ocenio da ubuduće izbora za mesne zajednice, ukoliko ostanu sadašnji uslovi, za građane neće biti pošto je SNS donošenjem novih akata koji tretiraju to pitanje u potpunosti isključila mogućnost samostalnog kandidovanja građana.

„Novi Sad je imao drugačije odluke do 2021. godine kada su održani izbori za savete mesnih zajednica, gde je bilo oko 80 nezavisnih građana koji su se odvažili da izađu na te izbore i u nekoliko mesnih zajednica SNS je poražena. Međutim, ti izbori su bili mogući jer nisu bile na snazi odluke koje su danas važeće i građani su mogli da neposredno sami jedni druge predlažu i kandiduju za izbore za mesne zajednice, a imali su i pravo na svog posmatrača, koji je mogao da prati izborne radnje i broji glasove“, precizirao je Gajić.

Branka Ćurčić iz GKP je istakla da će uz upućivanje Apela političkim partijama ići i predlog da u svoje partijske programe unesu sadržaj koji se tiče mesnih zajednica kao organizacija građana, a kojim se podstiče i ohrabruje neposredno učešće ljudi i izbori za savete mesnih zajednica „poštuju kao građanski izbori“.

Sadašnja regulativa uvodi brojne novine u regulaciju mesne samuprave, a sve sa ciljem da se građani isključe iz njenog rada, dodala je.

„Uvodi se proporcionalni izborni sistem, odnosno izborne liste koje kandidati moraju da formiraju i time se uništava sam smisao mesne samouprave koji jeste neposredno učestvovanje građana, gde komšija kandiduje komšiju. Tu je i obaveza overe potpisa kod beležnika, kao i to što jedino akreditovane organizacije mogu da posmatraju te izbore, čime se zapravo onemogućuje pravo na nezavisnu kontrolu izbora“, precizirala je Ćurčić.

Zbog toga je plan da se, nastavlja ona, zajedničkim radom sa svim zainteresovanim akterima van snage stave pomenute Odluke o mesnim zajenicama, dok je za usvajanje novih uputstava za sprovođenje izbora za mesnu samoupravu neophodnu učešće građana i javnosti.

ZRENJANIN – GLOGOV KOLAC

Nedavni izbori za savete devet mesnih zajednica u Zrenjaninu, odnosno Odluka o mesnim zajednicama po kojoj su sprovedeni, bila je „glogov kolac“ za mesnu samoupravu, ocenio je veteran lokalne samouprave Borislav Gađanski.

„Dobili smo neverovatnu situaciju da na devet mesnih zajednica postoji samo jedna izborna lista koja se u svih devet MZ zove isto, gde niko ne zna ko su ti ljudi.“

Kako je naveo, tom odlukom je nivo učešća građana u zadovoljenu sopstvenih potreba na tom nivou potpuno marginalizovan i onemogućen.

„Dobili smo neverovatnu situaciju da na devet mesnih zajednica postoji samo jedna izborna lista koja se u svih devet MZ zove isto, gde niko ne zna ko su ti ljudi. A u stvari, to su ljudi koji treba da zadovoljavaju određene interese“, istakao je Gađanski. Navodi i da je za ovakvu vlast „odbornik vrlo jeftin, a vrlo koristan“ jer se preko njega legalizuju sve potencijalno nezakonite odluke.

„Privatnoj firmi Linglong poklonjeno je 100 hektara zamljišta I kategorije, jedan kvadratni kilometar. Tu odluku je donela Skupština grada Zrenjanina, a za nju su digli ruku odbornici koje niko ne zna ni ko su, ni šta su“, naveo je on.

Ocenio je da su februarski izbori za savete mesnih zajednica, bili „poslednji korak u sistemskom uvođenju negativne selekcije u politički život“ u Srbiji, pre svega zbog uvođenja proporcijalnih izbornih lista.

Sociolog Ivan Živkov iz Građanskog preokreta iz Zrenjanina zapitao je šta bi se desilo da se Savet mesne zajednice Ečka, u čijem ataru se gradi fabrika Linglong, suprotstavila takvom rešenju.

Ocenio je da su februarski izbori za savete mesnih zajednica, bili „poslednji korak u sistemskom uvođenju negativne selekcije u politički život“ u Srbiji, pre svega zbog uvođenja proporcijalnih izbornih lista.

Dodao je da su procedure sada takve da ni poznati Zrenjaninac, član SANU i advokat Tibor Varadi ne bi mogao da se kandiduje u svojoj mesnoj zajednici jer bi mu za to bila potrebna grupa ljudi s kojom bi napravio listu, kao i overa potpisa kod notara.

„Ako se i kandiduje ta lista, na kraju mora da poveruje Gradskoj izbornoj komisiji koji je rezultat pošto nema priliku čak ni da učestvuje u izbornim radnjama i iskontroliše glasanje i brojanje glasova. To je jedan potpuni apsurd“, rekao je Živkov.

Dodaje da su nasuprot zaslužnim i poštovanim pojedincima, na stanačkoj listi SNS ljudi sa društvene margine, „za koje ne bi glasali ni članovi njihove porodice“, ali koji se lako skrivaju iza izborne liste koja nosi ime nekog stranačkog lidera, tako da na kraju oni zauzimaju mesto u institucijama.

„I, posle svih ovih godina vidimo do čega je to dovelo Srbiju – imamo jednog izabranog velikog lidera, vođu, a po vertikali, do nivoa mesnih zajednica institucije su pune poltrona, klimoglavaca, onih koji samo slušaju, sprovode i koji su faktički ne građani nego podanici“, rekao je Živkov.

Portparolka Demokratske stranke iz Zrenjanina Alisa Kockar ukazala je na konkretne probleme i pritiske sa kojima su se potencijalni kandidati suočavali, ocenivši da je pomenutim odlukama koje su bile na snazi tokom izbora za savete mesnih zajednica u Zrenjaninu „institucionalizovano nasilje“. Zbog toga je, smatra Kockar, neophodno stvoriti siguran prostor za građane i raditi na motivaciji kako bi se aktivirali u borbi za svoju mesnu samoupravu.

Neophodno je pritisnuti Srpsku naprednu stranku, organizovati se i pokazati joj da nema prepuštanja ni građana ni njihove samouprave „neorganizovanom skupu ljudi“ koji uopšte ne brine o njima, nego o tome kako da zadrži vlast.

„Građani su već godinama, decenijama konstantno izloženi pritiscima i ubeđivanju putem medija da ništa nema smisla i da treba da samo sede i da se bave svojim poslom, a ne da razmišljaju šta se dešava iza njihovog praga“, dodala je ona.

Zbog toga je, kaže, neophodno i pre same smene vlasti SNS-a raditi stvari unapred, neophodno je pritisnuti Srpsku naprednu stranku, organizovati se i pokazati joj da nema prepuštanja ni građana ni njihove samouprave „neorganizovanom skupu ljudi“ koji uopšte ne brine o njima, nego o tome kako da zadrži vlast.

„Mislim da bismo već na sledećim izborima mogli da napravimo neki rezultat, u smislu da im oduzimamo ulicu po ulicu, mesnu zajednicu po mesnu zajednicu i, ako ništa drugo, da barem vežbamo za sledeće izbore svi zajedno i da im pokažem da im ne damo naše mesne zajednice, da one moraju biti građanske“, poručila je Kockar.

OTETA DRŽAVA

Skupu se obratio i narodni poslanik Ne davimo Beograd Radomir Lazović, koji je pružio podršku Apelu, ali i ocenio da će se teško išta uraditi na bilo kom nivou pre smene vlasti SNS, jer se trenutno nalazimo u „otetoj državi“.

„Mi u Beogradu imamo situaciju u kojoj su mesne zajednice nepostojeće, ali ostala je ta ideja da su one nekada postojale. To su neka fizička mesta okupljanja i barem na tim reliktima neke države, koja je po svemu očigledno bolja od onoga što danas imamo, možemo da gradimo neku novu budućnost“, ukazao je Lazović.

Zoran Todorović iz neformalne mesne zajednice „Stjepan Filipović“, podsetio je da su mesne zajednice u Begradu ukinute uredbom, a ne zakonom i da su oni svoju formirali uprkos odbijenici od strane opštine.

„To je neformalno, ali sasvim legitimno. Postoje inicijative građana u nekim situacijama kada se otvori problem koji je egzistencijalno važan, građani se uključe“, naveo je on. Dodao je i da postoji ideja da se na gradskom nivou pokrene priča kojom bi se promenilo stanje po pitanju mesnih zajednica.

MESNA ZAJEDNICA – PRAVO I DUŽNOST

Najveći uzlet lokalne demokratije – mesna zajednica kao ustavna kategorija.

U skladu sa Ustavom Republike Srbije, danas je opština osnovna teritorijalna jedinica lokalne samouprave, dok mesna zajednica kao kategorija više ne postoji. Ustav iz 1974. godine bio je, po rečima Borislava Gađanskog, koji je od uvođenja višestranačja učestvovao u svim nivoima vlasti, od odbornika u zrenjaninskom parlamentu do Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore, najveći uzlet lokalne demokratije i mesnu zajednicu je video kao ustavnu kategoriju.

„Prvi stav iz člana 114. Ustava iz 1974. kaže da je pravo i dužnost radnih ljudi i građana u naselju, delu naselja ili više povezanih naselja da se, radi ostvarivanja određenih zajedničkih interesa, samoupravno organizuju u mesnu zajednicu. Znači, to je bilo i pravo i obaveza. Danas to više ne postoji“, naveo je on.

Gađanski je precizirao da je Zrenjanin, sa svojih 1.326 kvadratnih kilometara površine, druga po veličini opština u Srbiji, posle Kraljeva. U takvim opštinama je, dodaje, nemoguće ostvariti neposredno učešće građana u odlučivanju po pitanima koja se njih neposredno tiču bez mesnih zajednica. Pa ipak, dodaje, danas je mesna zajednica potpuno obespravljena, čak nema ni sopstvene prihode.

A nekada su, nastavlja priču Gađanski, odbornici birani po većinskom sistemu, te je tada svaka mesna zajenica u Zrenjaninu imala svog odbornika. Taj odbornik, koji je mogao da bude iz političke stranke, bio je ujedno i predstavnik građana sa teritorije svoje mesne zajednice.

„On je, po automatizmu bio član Saveta MZ i učestvovao je u radu izvršnog organa te mesne zajednice, bez prava da ima bilo kakvu funkciju. Kao takav, imao je obavezu u određenim situacijama, kada su na dnevnom redu pitanja od opšteg interesa koja se tiču svih građana na toj teritoriji, i kada se o tome raspravlja na zborovima građana, ako zbor mesnih zajednica odluči da se o tom pitanju glasa tako i tako, odbornik je imao imperativni mandat da glasa tako, bez obzira kakav je stav njegove političke stranke. Znači, on nije samo predstavnik političke stranke, nego i predstavnik građana sa te teritorije“, precizirao je Gađanski.

Naslovna fotografija: Medija centar, Beograd

Povezan tekst: Saopštenje za javnost – Zaustaviti uništavanje mesne samouprave

Podeli ovaj članak:


Najnoviji članci



Autori izveštaja: Branka Ćurčić & Zoran Gajić Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku Pred vama je peti po redu Izveštaj Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 29. 02. 2024.


Dokument koji je pred vama, Predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave, dobili su svi koji su raspoloženi da nam se pridruže […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 27. 02. 2024.


Perspektive srpskog društva s kvazielitama i pseudojavnošću Često se može čuti kako nam je društvo duboko podeljeno, da postoji nepremostiv jaz između „dve Srbije“ koje su […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 12. 02. 2024.


Dokumentarni film: Istina, odgovornost, poverenje Film je nastao u procesu zagovaranja građanskog karaktera mesne samouprave, ali se kao ključno nametnulo pitanje poverenja. Naš je utisak da […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 31. 01. 2024.
   
   

Prijavi se i budi prvi koji ćeš
pročitati novi članak



© 2022 BiltenSTANAR

Uredništvo biltena

Grupa za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
tel: +381 (0)21 6333 013
konceptualna politika@gmail.com
www.gkp.org.rs
www.inicijativa-samouprava.rs
www.mesnezajednice.rs



© 2022 BiltenSTANAR
Vrati se na vrh