Telep bez zelenila
Telep bez zelenila
Urbanizaciju koja se poslednih petnaest godina odvijaja na Telepu odlikuje promena iz zona jednoporodičnog stanovanja (tj. kuća) u zone višeporodičnog stanovanja (tj. zgrade), koja kao posledicu ima povećanja gustine naseljenosti. Ovakva transformacija Telepa nedovoljno je praćena javnim urbanim sadržajima koji će njegovim stanovnicima omogućiti kvalitetan život. Jedan od većih problema ovog dela grada predstavlja i nedostatak zelenih površina.
Podaci iz Studije zelenih i rekreativnih površina u cilju izrade revizije generalnog plana Novog Sada[1] pokazuju da se u periodu između 2004. i 2009. količina zelenila u Novom Sadu smanjila. Iako ne postoje egzaktni podaci za period intenzivne urbanizacije koji je usledio narednih deset godina, opšti je utisak da se ovaj proces samo nastavio. Legitimno je postaviti pitanje koliko zelenih površina je dovoljno?
Količina zelenila se često izražava u broju kvadratnih metara zelenila po glavi stanovnika (m2/st), a kao normativ se uzima podatak da jedan hektar šume u toku dana upotrebi količinu ugljendioksida koji disanjem izbaci oko 200 ljudi. To znači da je po čoveku potrebno oko 50m2 zelenila, dok je evropski normativ za urbane sredine 20 m2/st.
Evropski šampion definitivno je Beč koji ima oko 49,6% gradske površine pod zelenilom, odnosno oko 120 m2 po stanovniku. London se diči sa 27 m2/st, Amsterdam sa 46 m2/st, a Zagreb zaostaje za evropskim standardima sa nedovoljnih 4 m2/st. Kako Novi Sad stoji u toj računici?
U „Studiji zelenih i rekreativnih površina“ navodi se da Novi Sad (bez Petrovaradina i Sremske Kamenice) ima 39,25ha zelenila na javnim površinama i 9,55ha zelene površine kulturno-istorijskog značaja, pa se sabiranjem ovih podataka dobija 48.8ha zelenih površine[2]. Prema popisu iz 2011. godine broj stanovnika je iznosio 250,439. Iz ovih podataka dolazimo do 1.95 m2/st. Ako se uzmu podaci iz važećeg GUP-a koji obuhvataju postojeće i planirane parkove na teritoriji Novog Sada (bez Petrovaradina i S. Kamenice) – ukupno im 88,3ha[3] javnih zelenih površina, što uz broj stanovnika sa popisa 2011. daje 3,53 m2/st. Dakle, čak i ako bismo pretpostavili da su planovi postavljeni u GUP-u za period do 2021. godine realizovani, Novi Sad je i dalje daleko od evropskog standarda u pogledu zelenila.
Nažalost, nije moguće napraviti ni približnu računicu zastupljenosti zelenila za oblast Telepa, jer su poslednji dostupni podaci o zelenim površinama iz 2009, a u periodu koji je usledio broj stanovnika ovog dela grada se drastično uvećao. Međutim, možemo navesti zaključke Studije zelenih i rekreativnih površina u kojoj se navodi da „najproblematičniji prostori u smislu nedostatka svakog tipa zelenila jesu stambene zone transformacije: Podbara, Grbavica, Nova Detelinara i Telep.“[4]. I Plan generalne regulacije koji se odnosi na područje Telepa takođe navodi da količina zelenila nije adekvatna. Upravo o ovoj temi razgovarali smo sa Aleksandrom Lazarevićem koji je prethodnih godina pokrenuo inicijativu za očuvanje zelenih površina na Telepu.
Aleksandre, ti si osnivač grupe „Sačuvajmo zelene površine – Telep Novi Sad“ koja na FB okuplja veći broj ljudi oko ideje o borbi za zeleniji Telep. Reci nam nešto o tome kako je počela ta inicijativa?
Doselio sam se na Telep 2016. godine i supruga i ja smo gledali gde ima zelenih površina za rekreaciju. Kad smo birali stan nismo hteli ni Grbavicu ni Novu Detelinaru, jer ovi delovi grada generalno važe za urbanističke katastrofe. Primetili smo površinu na uglu Bulevara Patrijarha Pavla i Futoškog puta. Investitori su, kada su prodavali stanove u Galensovim zgradama uvek govorili da će tu biti park. Međutim, poučen iskustvom, želeo sam da to proverim. U GUP-u[5] je još i pre 2012. stajalo da će deo te površine biti prenamenjen u Regionalni centar za vanredne situacije (skr. RCVS). Kad je došlo do smene vlasti na gradskom nivou 2012. to je po automatizmu samo prihvaćeno. Budući da plan generalne i detaljne regulacije Telepa nije bio na javnom uvidu u tom momentu, jedina opcija nam je bila da pokrenemo peticiju da se vrati namena tj. da cela površina ostane park kako je prvobitno planirano. Naravno, bili smo svesni da je gradu potreban RCVS, ali smo dali predlog drugih lokacija na kojima se to može realizovati, a da ne ide na uštrb već planiranih zelenih površina. Npr. jedan predlog je bio da to bude kod okretnice autobusa 2 na Bulevaru Jovana Dučića.
Peticiju smo pokrenuli 2018. i za dva meseca smo skupili 2800 potpisa koje smo predali na pet adresa: Skupštini grada, predsedniku Skupštine grada, gradonačelniku, JP „Urbanizam“ i Zavodu za zaštitu životne sredine. Obratili smo se i MZ „Bratstvo“ i oni su nam izašli u susret tako što su poslali jednu kopiju potpisane peticije Urbanizmu. Odgovor nismo ni od koga dobili u zakonskom roku od 30 dana. Nakon 3-4 meseca od JP „Urbanizam“ smo dobili odgovor da je gradu potreban CVS, bez daljih obrazloženja i odgovora na naša pitanja i argumentaciju.
Da li ste se zadovoljili tim odgovorom iz JP „Urbanizam“?
Naravno da nismo. Pošto sam znao da se sprema novi plan generalne regulacije za Telep, čekali smo rani javni uvid da bismo reagovali. Znajući da se zborovi građana ne sazivaju na zahtev građana (što je protivno zakonu!), pokušali smo da zakažemo prijem kod gradonačelnika da mu obrazložimo šta i zašto tražimo. Poslali smo pismo, ali nikada nismo dobili odgovor. Jednoga dana smo samo iz medija saznali da je grad odustao od gradnje RCVS –na osnovu peticije građana. Budući da smo mi u peticiji tražili da se površini vrati prvobitna namena tj. da bude park, nije nam bilo dovoljno što je obustavljena ideja izgradnje RCVS. Otišli smo kod urbanistkinje iz JP „Urbanizam“ koja se bavi Telepom da proverimo da li je vraćena namena ove parcele. Dobili smo informaciju da „treba da budemo realni“ i da će tu biti delom zgrade, a delom park. Zbog toga sam posumnjao da je odluka doneta zbog građanske peticije, nego da se radi o tome da su tenderi za izgradnju RCVS propali i da grad jednostavno nije imao novca za to. Kada je nakon nekog vremena bio zakazan rani javni uvid plana generalne regulacije za Telep mi smo podneli svoje predloge. Taj plan je povučen na doradu i nikada se nije ponovo pojavio. Sada se verovatno čeka novi GUP koji će važiti do 2031. Borba se svakako nastavlja.
Pored tog još uvek nerealizovanog parka, ima li na Telepu još površina na kojima je planiran ili realizovan park ili druga vrsta zelene površine?
Analizirajući detaljnije urbanističke planove video sam da su 2006-7. bile planirane ukupno tri zelene površine tj. parka na Telepu. Međutim, nakon toga krenule su da nestaju ili da se smanjuju zelene površine. Tad je deo parka na kraju Bulevara Patrijarha Pavla i prenamenjen za RCVS. U trenutnom urbanističkom planu postoje još dve zelene površine previđene za park ili šetalište. Prva je omeđena Bulevarom Patrijarha Pavla, Ticanovom i Banijskom ulicom. To je trenutno poluzavršen park – nema osvetljenja, česme, klupa, kanti za smeće. Stanari se sami organizuju da očiste i srede park. Park se neplanski razvija i on ne odgovara onome što je predstavljeno u urbanističkom planu. Park se sređivao neplanski po malo pred svake izbore. Započeli bi se neki radovi, pa bi ga ostavili na pola sređenog. I to je trenutno jedini park na Telepu koji je donekle uređen i na koju roditelji mogu dovesti decu da se izgraju.
Druga planirana zelena površina locirana je kod Shellove pumpe na Bulevaru Patrijarha Pavla (prim. aut. kod raskrsnice sa Feješ Klare). Ovaj nerealizovani park se prostire na nekoliko parcela koje su u privatrrnom vlasništvu. Na tom mestu su neplanski napravljeni parking za gradske bicikle, kao i sprave za vežbanje. Veliko je pitanje da li će grad to ikada otkupiti da bi se napravila zelena površina. Ja nisam video da je grad nekada otkupio privatne parcele i napravio neko igralište, park ili skver za ozelenjavanje.
Dakle, može se reći da na Telepu i gotovo da nema uređenih zelenih površina. Za naselje veličine oko 30 000 stanovnika (prim. aut. po Informatici, zvanično ima oko 23 000, ali u praksi ima više jer ima dosta neprijavljenih stanara), nema nijednu veću uređenu javnu zelenu površinu. Ovaj grad se uredbama obavezao na će imati oko 25% zelenih površina, ali to izgleda kao mrtvo slovo na papiru – u praksi se ne vidi ništa. Vidi se samo da se sve zaliva u beton. Ovaj grad se razvija i gradi prema potrebama investitora, a ne građana.
U toku borbe za zadržavanje celokupnog parka na kraju Bulevara Patrijarha Pavla, Vi ste JK „Urbanizmu“ podneli još neke predloge?
Tako je. Podneli smo više predloga. Predložili smo par lokacija za nove zelene površine koje se već ne nalaze u Planu generalne regulacije, kao i proširenje nekoliko predviđenih skverova. Predlog novog parka se odnosio na nekoliko parcela kod O.Š. Ježof Atila u ulici Senteleki Kornela. To su trenutno parcele u privatnom vlasništvu, ali bi se mogle pretvoriti u zelenu površinu ako bi grad hteo da ih otkupi. Predložili smo i da se primoraju investitori da prave parking mesta uz zgrade, jer se obično uz izgrađene zgrade uopšte ne naprave parking mesta ili ih nema dovoljno.
Takođe, jedan od predloga je bio i da se smanji spratnost u ulici Ćirila i Metodija, ali je suprotno našem zahtevu čak i povećana. Veliko je pitanje kako će se tu obezbediti dovoljno parking mesta, kakav će to udar biti i na infrastrukturu i na kvalitet života stanara. Na šta će to ličiti i urbanistički i estetski.
Suštinski, svi naši predlozi u JP „Urbanizmu“ su odbijeni, a na predloge za nove zelene površine smo dobili odgovor da su na to već „bacili oko“ neki investitori i da će tu da se gradi.
Osim potrebe za zelenim površinama, šta još prepoznajete kao važne potrebe stanovnika Telepa koje bi se mogle realizovati uz adekvatno angažovanje grada?
Neophodno je već sad razmišljati o parking mestima jer već sada ih ima premalo, a Telep se još uvek razvija. S obzirom na to da je Telep naglo izgrađen i da je obim saobraćaja drastično porastao poslednjih godina, postoje potrebe i za dodatnim semaforima na Bulevaru Patrijarha Pavla – najmanje dva: na uglu sa Ilariona Ruvarca i sa Ilirskom? Od ulaska na Bulevar Patrijarha Pavla sa Futoškog puta, nema nijednog semafora sve do Vršačke, a automobili jure. Uveče kad je slabo osvetljenje, dešava se da stradaju pešaci. Obično se semafor postavi tek kad neko pogine.
Takođe, potrebno je bolje održavanje zelenila na ovom bulevaru. Nije dovoljno posaditi drveće – treba ga i održavati, zalivati. Često se dešava da se novozasađena stabla osuše, a nekada se i polome. Pojas zelenila na bulevaru je zaista neophodan.
Šta građani mogu da urade da se njihove potrebe vezane okruženje u kom žive realizuju? Koji mehanizmi za iniciranje promena stoje građanima na raspolaganju?
Građani se mogu boriti kroz mesne zajednice (skr. MZ) koje su trenutno „ugušene“. Sledeće godine su izbori za savete MZ i naš plan je da ohrabrimo ljude da se kandiduju. Već ima zainteresovanih pojedinaca, a potrebno je da nas bude što više jer ćemo tako imati već moć da nešto promenimo. Na Telepu imamo 3 mesne zajednice: „Bratstvo“, „Južni Telep“ i „Nikola Tesla“. Želimo da pokušamo da zajedničkim snagama izađemo na izbore sledeće godine i to kao građani pod svojim imenom i prezimenom. Mi kao građani moramo da se angažujemo i da otvorimo mesne zajednice. Da građani mogu da iznesu svoje probleme, daju predloge za njihovo rešavanje i da preko institucija krenemo aktivnije da vršimo pritisak na grad da počne da sluša svoje građane i čuje šta oni imaju da kažu. Želimo da imamo normalno mesto za život.
_______________________
[1] Studiju je sproveo Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. U publikaciji nije navedeno kada je studija sprovedena, ali je jasno da je to bilo nakon izlaska trenutno važećeg Generalnog urbanističkog plana, pa se na osnovu toga može vremenski locirati u period između 2010. i 2012.
[2] Treba uzeti u obzir to da postoje i drugi oblici zelenila, kao npr. rubno zelenilo, zelenilo uz vodotokove, u zoni stanovanja, uz saobraćajnice i tome slično, no ukoliko se u ovu računicu uključe svi ovi oblici, dobija se zastupljenost zelenila od 102,56 m2/st, što ne deluje kao realistična procena. Stoga se činilo da je realističnije u ovaj račun uključiti samo zelenilo koje pripada javnim urbanim sredinama.
[3] Izvor je Studija zelenih i rekreativnih površina u cilju izrade revizije generalnog plana Novog Sada
[4] Studija zelenih i rekreativnih površina u cilju izrade revizije generalnog plana Novog Sada, str. 32
[5] Generalni urbanistički plan
