Nomen est omen


           
INTERVJUI  Dalibor Stupar Objavljeno: 24. 04. 2023.

BORISLAV GAĐANSKI: Bez mesnih zajednica lokalna samouprava je sve manje lokalna, još manje samouprava, a sve više partijska ispostava

Mesne zajednice nisu prevaziđene u današnjem vremenu, uprkos pokušajima da se to dogodi, ali je zbog toga sadašnji nivo lokalne autonomije mnogo niži nego u vreme jednopartijskog sistema. Dovoljno je poći od Ustava po kojem je u Republici Srbiji građanin nosilac suverenosti, a jedini način na koji tu suverenost može da iskaže jeste neposrednim učešćem u odlučivanju, posebno kada je reč o pitanjima od užeg, lokalnog značaja, i to preko mesnih zajednica, ocenio je u razgovoru za Bilten STANAR Borislav Gađanski.

Iz tog višedecenijskog iskustva ističe da je najveći uzlet lokalne demokratije bio u periodu u kom je mesna zajednica bila ustavna kategorija.

Od uvođenja višestranačja, Gađanski je učestvovao u radu institucija na svim nivoima – od odbornika u zrenjaninskom parlamentu, sve do Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Iz tog višedecenijskog iskustva ističe da je najveći uzlet lokalne demokratije bio u periodu u kom je mesna zajednica bila ustavna kategorija. Podseća i da je današnja teritorijalna organizacija uspostavljena još daleke 1959.godine, da su od tada u više navrata menjani i Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, ali da se niko nije usudio da promeni koncepciju mesne zajednice.

– Mesne zajednice su prirodna posledica takve administrativne podele, jer se samo u daleko manjim, interesno povezanim urbanim sredinama (selo, deo grada) može ostvariti neposredno učešće građana u odlučivanju, naročito po pitanjima od užeg, lokalnog, značaja.

Mesna zajednica je karakteristična za SFRJ i novonastale države, a nepoznata je van tog prostora. U Ustavu SFRJ iz 1974. godine, MZ je bila ustavna kategorija – osnovna jedinica lokalne samouprave u kojoj je demokratsko odlučivanje bilo čvrsto omeđeno okvirima tzv. socijalističkog samoupravljanja. Uvođenjem višepartizma i oslobađanjem od ideoloških stega, značaj MZ bivao je i veći. Izbori za odbornike u lokalnim skupštinama i članove Saveta MZ bili su neposredni, po većinskom sistemu, pa je i funkcionisanje lokalne samouprave u mnogim opštinama bilo na zavidnom nivou. Građani su imali „svoje“ predstavnike i preko njih i uticaj na rad opštinske uprave.

Postojao je i tzv. imperativni mandat odbornika, po kojem je bio obavezan da u Skupštini, po određenom pitanju, glasa onako kako je to odlučio Zbor građana u njegovoj MZ. Bio je po automatizmu član Saveta MZ, a građani su mogli, po propisanoj proceduri, da opozovu svog odbornika.

Umesto da se postojeći sistem lokalnih samouprava prilagodi višepartijskom sistemu, olako, nekritički, a možda i spolja nametnuto, uveden je poput stranog tela, Zakonom o lokalnoj samoupravi, sistem kopiran iz evropske prakse. Možda je on bio efikasan u sistemu sa administrativnom podelom na male opštine, ali u uslovima velikih opština – ne!

„Prepisani zakon“ nije prepoznao MZ, niti Izvršni odbor opštine (izvršnu vlast je vršio neposredno izabrani predsednik opštine ili gradonačelnik), zato je veštački uvedeno Opštinsko (Gradsko) veće, bez jasnih nadležnosti, a MZ je u Zakonu dodata poput „stranog tela“. U narednom (sada važećem) Zakonu, Mesna zajednica se uređuje Odlukom lokalne skupštine!

MANJAK DEMOKRATIJE

Da li su onda u današnjem sistemu (višepartijskom s jednom strankom koja se pita o svemu) mesne zajednice definitivno prevaziđene?

– Smatram da MZ nije prevaziđena, iako se sve čini da bude. Alternativa nije ponuđena, pa je sadašnji nivo lokane autonomije mnogo niži nego u vreme jednopartijskog sistema. Manjak demokratije se i te kako oseća, a svaki novi problem produbiće krizu u društvu. Rekao bih da bi danas značaj mesnih zajednica morao biti veći. Dovoljno je poći od Ustava, po kojem je nosilac suverenosti u Republici Srbiji građanin. On tu suverenost ostvaruje na slobodnim izborima, referendumom, narodnom inicijativom i putem izabranih predstavnika. Pokretanje narodne inicijative moguće samo na najširim demokratskim skupovima građana. U suprotnom, ona ne bi bila narodna. Idealno mesto za to je MZ, odnosno, „zborovi građana“.

Ipak, one su danas bez žiro-računa i ingerencija, ne mogu da rade ni najsnovnije stvari?

– Nadležnosti MZ se uređuju Odlukom lokalne skupštine. Gotovo svuda, mesne zajednice gube svoje ingerencije i svoju autonomiju. Njihovi prihodi postaju prihodi budžeta opštine. Zato MZ postaju nezainteresovane za samostalne prihode. Sve javne nabavke vezane za određenu MZ i navodnu Odluku Saveta MZ su dirigovane iz jednog centra. Ovakvo stanje je stvoreno voljom vlasti, a omogućeno „izbacivanjem“ mesne zajednice iz Ustava i Zakona.

Da li bi povratak statusa ustavne kategorije bio prvi i najvažniji korak ka stvarnom vraćanju mesnih zajednica u politički život?

– Ne postoji drugi način. Ako nije moguće Ustavom, nadležnosti MZ se moraju urediti Zakonom. Jer, ako onemogućite građanima neposredno odlučivanje na skupovima (zborovima) u regularnom prostoru, kako onda drugačije mogu da odlučuju? Na ulici? Ja ne vidim drugog načina, a sve ide ka tome da ulica treba da odlučuje.

Drugi ključan problem u Republici Srbiji je nemogućnost direktnog izbora predstavnika. Niko od aktera u političkom životu, osim predsednika Republike se ne bira neposredno! A političke stranke samo formalno učestvuju na izborima. Vladajuća Srpska napredna stranka nikad se nije pojavila na listiću pod svojim imenom na bilo kom nivou! Uvek, i svuda, pod brojem 1 stoji samo ime Aleksandar Vučić, uz neki slogan.

Nije ništa bolja situacija ni sa drugim strankama, pa čak i opozicionim. Građani biraju istog Predsednika na svim nivoima, a ko će biti u parlamentu odlučuje sam predsednik, po kome se zove i lista. Ne postoji nikakav oblik demokratije ni u samim strankama, pa ni izbori ne mogu biti demokratski. Suštinski kod nas je pseudo-višepartijski sistem, i bliži je autokratskom.

Bez dileme: Povratak na većinski izborni sistem u lokalnim samoupravama je uslov za uspostavljanje stvarne lokalne autonomije.

Građani su isključeni jednostavno time što su mesne zajednice isključene iz svega.

Da li je problem sa mesnim zajednicama nastao zbog načina na koji funkcioniše naš politički sistema ili su političari, shvativši da građani nisu baš načisto da li su im mesne zajednice uopšte potrebne i korisne, svesno odigrali tu igru marginalizovanja MZ?

– Građani su isključeni jednostavno time što su mesne zajednice isključene iz svega. Ako nema MZ, a polazim, na primer, od teritorije grada Zrenjanina sa površinom od preko 1.300 km2, sa velikim brojem naselja, nemoguće je primeniti neposredno odlučivanje.

Takođe, ne može lokalna skupština da se bavi svakom ulicom na toj teritoriji. Tada se sve rešava „dogovorom“ aktera u lokalnoj vlasti, a ako je u pitanju ozbiljnija investicija, odlučuje se na višem nivou. Takav „sistem“ nužno vodi u korupciju i gotovo svi su nezadovoljni, i građani i pripadnici vladajuće stranke na lokalu. Nije slučajno to što se sve važnije odluke u gradu donose po „direktivi“ osobe koja nije iz Zrenjanina, već je nametnuta sa višeg nivoa, poput političkog komesara.

Vlast i vladajuća partija koji ovako funkcionišu nužno ima potrebu da celokupan politički sistem stavi pod svoju punu kontrolu. Osnovni demokratski princip podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu ovde više ne postoji. Za vlast je nedopustivo autonomno delovanje čak i Saveta MZ. Zato se ukida i poslednje mesto na kojem je postojalo glasanje „po imenu i prezimenu“!

Na izborima za MZ sada se glasa samo za listu! Nedavno su Zrenjaninu održani takvi izbori u nekoliko mesnih zajednica i u svima je postojala samo jedna lista sa istim nazivom. Svaki pokušaj kandidovanja još neke liste odlučno je sprečen svim raspoloživim sredstvima!

Građani više nemaju svog predstavnika ni u lokalnoj skupštini ni u MZ. Izgleda da smo dotakli dno što se tiče lokalne samouprave.

ZRENJANINSKI PRIMERI

Gradske i seoske MZ nemaju iste potrebe, mislite li da bi trebalo da imaju i različite nadležnosti?

– Dobar Savet MZ u selima je od prvorazrednog značaja. Koordinisani rad Saveta, lokalnih javnih preduzeća i opštinske uprave omogućuje da se svi novonastali ili potencijalni problemi u selu brže i efikasnije rešavaju. Na primer: održavanje uličnih kanala za odvodnjavanje površinskih atmosferskih voda, uređenje lokalne pijace, groblja, sportskih terena, organizovanje lokalnih kulturnih i sportskih manifestacija, briga o udruženjima građana i sportskim klubovima…

U gradskim MZ neke od nadležnosti su suvišne, ali i tu rad Saveta može mnogo da pomogne u unapređenju kvaliteta života. Briga o udruženjima građana, obezbeđivanje prostora za rad i održavanje priredbi, tribina i sportskih ili kulturnih manifestacija, saradnja sa javnim preduzećima, organizovanje pomoći starim ili nepokretnim licima, pokretanje inicijativa …

Konkretan primer iz zrenjaninske MZ „Mala Amerika“. Svojevremeno je postojala namera lokalne vlasti da odobri da se u centru grada, na jezeru postavi ugostiteljski splav, što je po svakom dobronamernom mišljenju bilo besmisleno. Na dobro organizovanom zboru građana u sali MZ, građani su zauzeli stav da je to nedopustivo i upućena je peticija, koju su podržale još neke MZ. To je, po meni, lep primer kako građani mogu da učestvuju u radu lokalne samouprave

Drugi, negativan primer iz Zrenjanina: Izgradnja ekstremno opasnog giganta u proizvodnji pneumatika Linglong. Sama fabrika je priča za sebe, ali je ona istovremeno i pokazatelj potpunog urušavanja lokalne autonomije. Protivzakonito je izbegnuta stvarna javna rasprava o uticaju na životnu sredinu i istovremeno uz pomoć korumpiranih odbornika legalizovano je poklanjanje 100 ha poljoprivrednog zemljišta privatnoj firmi za izgradnju fabrike, pre nego što su obezbeđene sve neophodne dozvole.

U pitanju je strana firma registrovana u Holandiji, kojoj nije dozvoljeno da bude izgrađena ni u jednoj zemlji EU! Firma će poreze na dobit plaćati Holandiji, a grad Zrenjanin će prihodovati samo porez na zarade. Istovremeno će se svakodnevno kroz 66 dimnjaka i cevi za otpadne vode trovati čitava teritorija grada i okoline. Šteta po građane, živi svet i poljoprivredno zemljište biće neizmerna. U žitnici, u plodnoj ravnici nikla je gumara. Kakav nonsens! Građane, protivno Zakonu, niko nije pitao, mogu samo gunđaju i bune se, ali nemaju načina da institucionalno deluju.

Da postoji prava lokalna samouprava, odluke sa zbora građana koju podrži većina mesnih zajednica, sprečila bi sramnu odluku gradske skupštine.

A da je MZ Ečka, na primer, rekla da neće da se tu gadi fabrika, onda opština ne bi to mogla da uradi?

– Tako je! Lokalna skupština ne bi smela da donese bilo kakvu odluku bez prethodne rasprave na zborovima po mesnim zajednicama. Da postoji prava lokalna samouprava, odluke sa zbora građana koju podrži većina mesnih zajednica, sprečila bi sramnu odluku gradske skupštine.

Ovako su glasali bezimeni ljudi i niko nije odgovoran biračima?

– Ti odbornici, njih niko nije neposredno birao. U skupštini su samo voljom partijskog vrha, ne predstavljaju građane, niti ih zanima stav građana. Jedino su u obavezi da glasaju onako kako im naredi partijski komesar. Za to su plaćeni. Posebno je skandalozno da lokalna samouprava uopšte može da odlučuje o poklanjanju nekretnina, posebno zemljišta.

NADLEŽNOSTI – PRVO FINANSIJE

Koje bi to bile neke od nadležnosti koje bi se, po Vašem mišljenju, morale vratiti mesnim zajednicama? Kako da se obezbedi da građani imaju svoj jasan stav prema opštini ili gradu, a ne da budu žrtve samovolje?

– Mislim da se ne bi smelo izuzeti ništa od ranijih nadležnosti. Ključno je da sve odluke lokalne skupštine, koje su od opšteg interesa, a posebno one koje se tiču uticaja na životnu sredinu, zdravlje i bezbednost građana moraju proći kroz javnu raspravu u MZ. U krajnjem slučaju, vrlo važne odluke mogu se donositi i putem lokalnog referenduma.

Vrlo je važno da se mesnim zajednicama vrati i finansijska samostalnost. Pravo na mesni budžet koji bi se usvajao na zboru, a potvrđivala ga lokalna skupština uz godišnji izveštaj o radu Saveta MZ.

Ima li možda nešto što mesne zajednice nisu ranije mogle, a da iskustvo pokazuje da bi bilo bolje da i to bude u njihovim ingerencijama?

– Kao što sam na početku napomenuo MZ su neophodna spona između građana i lokalne vlasti (predsednika, skupštine, opštinske uprave i lokalnih komunalnih firmi), kao posledica velikih opština. Jačanje te veze može samo da unapredi lokalnu samoupravu, koja i postoji zbog građana. Bez mesnih zajednica lokalna samouprava je sve manje lokalna, još manje samouprava, a sve više partijska ispostava, pod punom kontrolom vladajućeg partijskog vrha.

Svaka ideja ili predlog koji jačaju MZ su dobrodošli i doprinose razvoju lokalne autonomije.

Da li bi za građane bilo dobro da se neke stvari normiraju drugačije, da na primer u gradskim mesnim zajednicama bude obavezno održavanje sastanaka stambenih zajednica, ili da, recimo, javna komunalna preduzeća imaju obavezu da izvršavaju naloge mesnih zajednica pa da ne može da se desi da se negde ne kosi trava ili ne odnosi smeće ako savet ne vodi stranka koja je na vlasti u opštini?

– Da, to bi bilo to! Kako da se ojača spona između lokalne vlasti i građana preko MZ. Skupštine stanara pod nadzorom MZ, a MZ veza sa komunalnim preduzećima, koja su u obavezi da izvršavaju naloge MZ, a ne naloge iz političke partije. Zato je nužno da u Savetu MZ budu oni koje su građani neposredno izabrali, a ne oni koje postavlja partija.

Umesto da budu alat građana i mogućnost za njihovo odlučivanje i samoorganizovanje, postale su alat vlasti za pacifikovanje i ućutkivanje građana?

– Ovakvoj vlasti je neophodna potpuna kontrola svih segmenata političkog sistema. U tom sistemu Saveti MZ su bili jedino mesto sa neposredno izabranim članovima iz čijeg imena nije stajala partijska pripadnost.

To je odozgo nametnuto razvlašćivanje. Sa druge strane, mesne zajednice imaju i drugu ulogu, naročito su bitne ovoj vlasti u vreme izbora i referenduma, zato što partijski ljudi iz MZ kontrolišu izborni proces na korist onih koji ih organizuju i čiji su podanici.

Od koga će onda najviše zavisiti budućnost mesnih zajednica? Činjenica je da danas ni sami građani nisu sigurni šta bi s njima, kako ih ubediti da su im one potrebne da bi direktno uticali na sopstvene živote?

– Građani prvi i najjače osećaju posledice onog što čini vlast i partijska politika. Iluzija je da građani mogu promeniti politički sistem. Promene u političkom sistemu obično su rezultat svojevrsnog dogovora i kompromisa političkih aktera, ali građani mogu svojom podrškom da utiču da se sistem ubrzano menja na opštu korist.

Jeste li onda optimista po pitanju mogućnosti da mesne zajednice na kraju ipak dočekaju bolje dane, a sa njima i građani?

– U političkom životu optimizam je nužan. Sistem je u krizi i mora se menjati, što pre, biće manje bolno. To moraju da imaju na umu naši politički akteri. Ako kriza eskalira, onda putevi razrešenja mogu biti nepredvidivi.

Uočava se da kod nas postoji civilni sektor, koji razume situaciju i dobro je što se ukazuje na problem mesnih zajednica. Bitno je da se dobije veća podrška građana, ali i političkih stranaka i da se javno predstavi politički sistem, ili njegov deo, koji bi najviše odgovarao Srbiji i njenim građanima.

Podeli ovaj članak:


Najnoviji članci



Autori izveštaja: Branka Ćurčić & Zoran Gajić Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku Pred vama je peti po redu Izveštaj Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 29. 02. 2024.


Dokument koji je pred vama, Predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave, dobili su svi koji su raspoloženi da nam se pridruže […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 27. 02. 2024.


Perspektive srpskog društva s kvazielitama i pseudojavnošću Često se može čuti kako nam je društvo duboko podeljeno, da postoji nepremostiv jaz između „dve Srbije“ koje su […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 12. 02. 2024.


Dokumentarni film: Istina, odgovornost, poverenje Film je nastao u procesu zagovaranja građanskog karaktera mesne samouprave, ali se kao ključno nametnulo pitanje poverenja. Naš je utisak da […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 31. 01. 2024.
   
   

Prijavi se i budi prvi koji ćeš
pročitati novi članak



© 2022 BiltenSTANAR

Uredništvo biltena

Grupa za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
tel: +381 (0)21 6333 013
konceptualna politika@gmail.com
www.gkp.org.rs
www.inicijativa-samouprava.rs
www.mesnezajednice.rs



© 2022 BiltenSTANAR
Vrati se na vrh