Nomen est omen


           
INTERVJUI  Dalibor Stupar Objavljeno: 23. 10. 2023.

Lazarević: Mesne zajednice prepustiti građanima i vratiti im ingerencije

Oko 80 građana Novog Sada učestvovalo je svojim imenom i prezimenom na izborima za savete mesnih zajednica u Novom Sadu u junu 2021. godine. Neki od njih ušli su u savete, u nekima poput tri limanske MZ preuzeli su i većinu, a svima je zajedničko da su naišli na ogroman otpor Srpske napredne stranke koja je koristila najtežu moguću artiljeriju želeći da ostavi građane van mesne samouprave.

Aleksandar Lazarević, koji je tada istupao ispred neformalne inicijative „Sačuvajmo zelene površine Telep“ jedan je od onih koji su izašli na crtu naprednjacima, ali nisu uspeli da pobede naprednjačke kandidate u toj, najblaže rečeno neravnopravnoj borbi.

Danas je, sa brojnim drugim novosadskim aktivistima, od kojih su neki i članovi saveta u takozvanim „slobodnim mesnim zajednicama“, član Građanskog pokreta Bravo!, koji po njegovim rečima u planu ima borbu za demokratizaciju mesne samouprave, odnosno za to da ona preuzme ulogu građanskog korektora gradske vlasti.

Ideja je da vratimo prava mesnim zajednicama koja su vremenom postupno ukidana, a sada sa ovom vlašću i apsolutno.

Za „Stanar“ podeća kako je ideja za kandidovanje potekla sa zajedničkog sastanka aktivista podstaknutih inicijativom Grupe za konceptualnu politiku, kada je na skupu u Limanskom parku konstatovano da je neophodno organizovati ljude kako bi se pokušalo sa promenama od tog najnižeg nivoa.

– To je bio onaj period kada su se sakupljale silne peticije u svim delovima grada, gde su nas apsolutno svi ignorisali. Čak i te mesne zajednice, njihova vrata su bila zatvorena za nas. I onda je došla ideja da osvojimo i da probamo odatle nešto da menjamo institucionalno i da se nekako više čuje naš glas. To je bio motiv, hajde da menjamo nešto, ovakao više ne ide.

Onda je došla izborna kampanja u kojoj ste se vi građani našli na meti Vučića i njegove stranačke mašinerije?

– Oni su se bukvalno angažovali kao da su u pitanju predsednički ili parlamentarni izbori. S obzirom na to da smo mi na Telepu krenuli prvi, onda je najveći fokus i bio na nama. Sećam se da su u kancelariji u Patrijarha Pavla ostajali noću do pola jedan-jedan. Bukvalno su nas pokrivali sa štandovima, pratili su nas u stopu.

To se i sada dešava i sa Bravom, pojave se uvek isti tipovi. Tada ih je bilo po dvadesetak i gledali su da nas pokriju, išli po komšiluku. Onda čujemo od ljudi, pričaju kako smo ljudi Bore Novakovića, kako smo plaćeni, a ujedno nose pakete penzionerima.

Prosto mi je bilo simpatično da su oni videli toliku pretnju u nama. Aktivirali su celu mašineriju, dovozili su ljude na izbore – pojavi se starija žena na izbornom mestu i kaže gde je moj paket, a oni joj daju, pa ona glasa. Čak su meni pre izbora postavili pitanje hoću li povući kandidaturu ako dobijemo park, što sam apsolutno odbio.

Ja kao građanin, kao komšija da izađem na izbore, to je za mene jedina opcija. A sada, kojoj stranci pripadaš ili ne pripadaš to nije bitno. I strankama je to važno kao korektivni faktor, da čuju glas ljudi.

Nakon izbora, ispalo je da je borba služila samo tome da se MZ zatvore i ućutkaju. Pokušao si da sazoveš zbor građana kako bi se raspravljalo o Generalnom urbanističkom planu i mostu za koji vijadukt prolazi i kroz tu mesnu zajednicu. Pokušaj je ispao bezuspešan?

– Kada su ušli u mesne zajednice oni su ih apsolutno zatvorili za bilo šta. Čak i kada smo tražili zbor građana i skupili dovoljan broj potpisa, nismo dobili odgovor od mesne zajednice nego od čoveka iz gradske uprave koji je otpravnik za te poslove, a čije obrazloženje nije imalo nikakvog smisla. Ako kažeš da mesne zajednice nisu nadležne za zborove građana, pa za šta su onda nadležne? Zborove smo posle održali napolju, ispred mesnih zajednica i pročitali imena ljudi u Savetu javno, da se vidi ko su te figurice, fikusi slični premijerki koji se tu nalaze i ne rade apsolutno ništa.

Prvo si pokušao da uđeš u instituciju, a zatim i da je nateraš da radi svoj posao. Izgleda da veruješ kako mesne zajednice zaista imaju nekakvu moć?

– Rekao bih da je to nešto osnovno što bi one trebalo da rade: da građani u svom kvartu mogu da se pitaju kako će taj kvart da se razvija. Da li ćemo imati dovoljno zelenila, da li će biti dovoljno parking mesta? Mi sada bukvalno imamo urbanističko nasilje, samo daj kvadrate, bez ikakvog plana.

Misliš da biste uspeli da išta promenite da ste ušli u Savet MZ? Da bi onda možda bilo tog parka na Telepu za koji se borite godinama?

– Tako je, sigurno je da bismo vršili veći pritisak. Ova vlast mora da ode, to je jedina opcija, nema kompromisa. Najbolji je dokaz ovaj plan za Telep: bio je na javnom uvidu, još nije usvojen, a oni su već krenuli na Futoškom putu da ruše i grade!

U međuvremenu, dosta tvojih kolega aktivista ušlo je u Bravo! Je li to iznuđeno rešenje, udruživanje jer se pojedinac ne može boriti čak ni iz mesne zajednice?

– Što se mene tiče, meni je bilo još 2017. godine jasno da mi moramo da se ukrupnimo, da se organizujemo i da tako rušimo vlast u Novom Sadu. Liman je tada bio u fokus i ja sam govorio da ti plamičci moraju da se spoje u jednu baklju i da to krene. Drago mi je što smo oformili grupu od većine aktivista u gradu, i sa Šodroša, Limana, različitih inicijativa, Novog Naselja, Telepa, tako da mi je to nekako prirodno.

Kakvi su vam onda planovi kada je u pitanju budućnost mesnih zajednica? Zakon naravno ne možete samostalno da promenite, ali gradska vlast može da menja svoje odluke i popravlja procedure?

– Detalje tek treba da razradimo, ali ono što je doneo Grad, gde ukida neke ingerencije mesnim zajednicama, to ćemo svakako ukinuti. Ono što je ideja jeste da daš više prava mesnim zajednicama da se pitaju za neke stvari, bez toga sve nema smisla. Ideja je da vratimo prava mesnim zajednicama koja su vremenom postupno ukidana, a sada sa ovom vlašću i apsolutno.

Misliš li da je moguće da se kao pokret izborite da mesne zajednice budu makar malo više građanske nego partijske, kada pogledate šta je jedna politička stranka uradila sa svim institucijama u državi, uključujući i mesne zajednice? Da li je moguće reći jasno ostavite mesne zajednice građanima, uz mogućnost naravno da neki član neke stranke samostalno učestvuje, ali bez stranačke mašinerije?

– Da se poštovao zakon, ni sada to oni ne bi smeli da upotrebe. Nisu smeli to uopšte da rade, ali su bukvalno prekršili zakon i nikom ništa. Oni su kandidate gurali pod parolom stranke. Ne bih imao problem da je neko od tih ljudi iz SNS-a izašao imenom i prezimenom i rekao – evo ja ću da se borim za ovo. Na Telepu ljudi kada su zaoruživali, zaokruživali su brojeve, nisu čak imali pojma ni kako im se zovu kandidati. Čuvam još tu vizitku koju su delili a na kojoj piše 1, 2, 3, 4…do 9, a na flajeru su bili predsednik i tadašnji gradnačelnik Novog Sada.

Ja kao građanin, kao komšija da izađem na izbore, to je za mene jedina opcija. A sada, kojoj stranci pripadaš ili ne pripadaš to nije bitno. I strankama je to važno kao korektivni faktor, da čuju glas ljudi.

Stranke treba da shvate važnost mesnih zajednica, ali ne kao poseda.

A koliko je realno da vi i te neke novije opcije, stranke i pokreti, budete dovoljno snažna protivteža pa da strankama koje su i u ranijim mandatima koristile mesne zajednice kao biračku bazu, napravite dogovor za ubuduće da nema stranačkog glasanja u MZ, da se ide poimence i da je svako kandidat sam za sebe?

– Verujem da možemo da uđemo u vlast i da možemo da budemo dovoljno jaki da takve stvari sprovedemo, pored još nekih drugih. Da jednostavno stanemo na put tome. Na žalost, Demokratska stranka je u svoje vreme suviše zanemarila mesne zajednice, pa ih je uglavnom držao SPS, a sada SNS. Dakle, stranke treba da shvate važnost mesnih zajednica, ali ne kao poseda.

Rekao bih da to pokazuju i prethodni izbori za mesne zajednice jer su bili najmasovniji, a na njima su učestvovali samo SNS i građani. Pričao mi je bivši presednik Saveta MZ Telep za vreme demokrata da je njemu tada bilo dovoljno 200-300 glasova na izborima. Na ovim izborima mi koji nismo prošli smo imali 350-360 glasova u proseku! Oni su bukvalno dovozili ljude, preko 500 ljudi su taj dan dovukli na glasanje, a da nije bilo nas, bilo bi im dovoljno stotinak, ne bi se uopšte bavili time.

Po tome ispada da su građani u Novom Sadu ipak svesni značaja MZ, iako je u gradovima situacija uglavnom drugačija, za razliku od sela gde su ljudi nekako prirodno upućeni na MZ. Je l’ Novi Sad nekakav izuzetak ili je čitav angažman bio zapravo izazvan borbom sa SNS-om, budući da druge stranke, ni pozicione ni opozicione, nisu ni učestvovale na tim izborima?

– Mislim da definitivno nisu dovoljno svesni. Znam da su neki i ranije pravili nekakve peticije. Kod nas u mesnoj zajednici su ih donosili verujući da će oni to proslediti dalje, na kraju ništa od toga nije ispalo. Definitivno moraš prvo da osvestiš građane o tome šta može sve mesna zajednica, a onda da ih malo privučeš. Tu je definitivno potrebna kampanja.

Ali, moraš onda i osloboditi mesnu zajednicu da ona može nešto stvarno da uradi, da povrati poverenje građana, kada oni dođu sutra u mesnu zajednicu sa nekim zahtevom, da vide da se zaista nešto dešava. Nema veze da li su u pitanju porazbijane sijalice javne rasvete ili rupe na putevima, važno je da vide da je mesna zajednica nešto tražila i uradila.

Kao što se desilo davnih dana na Detelinari gde je Parking servis nosio automobile. Onda je mesna zajednica zvala policiju i Parking servis i seli su svi zajedno i dogovorili se da ljudi nemaju gde da parkiraju i da se taj jedan prostor odvoji za njih, da se odatle ne nose vozila. Dakle, tu je nešto mesna zajednica urgirala i uspela.

Onda je to očigledno borba na dva fronta – jedan da se mesne zajednice ojačaju, a drugi da se građanima objasni njihova nepohodnost?

– Inicijativa je tu ključna. Da su one otvorene, mogao bi da koristiš njihovu infrastrukturu, imao bi makar mesto okupljanja. Taj bivši predsednik Saveta mi je pričao kako su često nešto orgaizovali – za Novu godinu, za dan mesne zajednice ili Dan grada, pa sportske događaje i humanitarne akcije. Gledao je i da privrednike koji su na teritoriji mesne zajednice promoviše, a da zauzvrat oni doniraju za događaje i okupljaju ljude. Tek onda možeš da stvaraš nekakvo zajedništvo, ljudi stvore osećaj da je zajednica tu, da mogu i da joj se obrate.

Foto: Dalibor Stupar

Podeli ovaj članak:


Najnoviji članci



Autori izveštaja: Branka Ćurčić & Zoran Gajić Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku Pred vama je peti po redu Izveštaj Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 29. 02. 2024.


Dokument koji je pred vama, Predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave, dobili su svi koji su raspoloženi da nam se pridruže […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 27. 02. 2024.


Perspektive srpskog društva s kvazielitama i pseudojavnošću Često se može čuti kako nam je društvo duboko podeljeno, da postoji nepremostiv jaz između „dve Srbije“ koje su […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 12. 02. 2024.


Dokumentarni film: Istina, odgovornost, poverenje Film je nastao u procesu zagovaranja građanskog karaktera mesne samouprave, ali se kao ključno nametnulo pitanje poverenja. Naš je utisak da […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 31. 01. 2024.
   
   

Prijavi se i budi prvi koji ćeš
pročitati novi članak



© 2022 BiltenSTANAR

Uredništvo biltena

Grupa za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
tel: +381 (0)21 6333 013
konceptualna politika@gmail.com
www.gkp.org.rs
www.inicijativa-samouprava.rs
www.mesnezajednice.rs



© 2022 BiltenSTANAR
Vrati se na vrh