SOVILJ: Mesne zajednice su naša druga kuća
– Kada bih hteo da razgovaram sa gradonačelnikom, ja bih njega pozvao u mesnu zajednicu, seo bih ovde i rekao mu da dođe kod mene. Mesna zajednica je naša druga kuća i u njoj mi možemo da organizujemo svoj svakodnevni život na nivou lokalne zajednice, a stranke i političari su ih oteli jer se boje samoorganizovanja građana, ocenio je u intervjuu za STANAR Vladimir Sovilj.
Ovaj poznati novosadski aktivista na izborima za mesne zajednice u Novom Sadu 2021. godine učestvovao je kao posmatrač, jer je bio predlagač kandidata za Savet MZ „Boško Buha“ na Limanu 2. Sovilj negira uvreženo mišljenje da su mesne zajednice nekakav relikt socijalizma ili samoupravnog sistema, navodeći kako su aktuelni Statutu mesnih zajednica u Novom Sadu usvojeni početkom 2000. godine.
Konkretno, u Statutu MZ „Boško Buha“, između ostalog, navodi se da ona obeležava 28. decembar – dan pogibije Boška Buhe, a da ujedno ima i krsnu slavu Svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca koja se slavi 12. maja. Time su, po rečima Sovilja, sublimirana dva istorijska momenta ovdašnjeg naroda, što svedoči da nije u pitanju nekakav relikt samoupravnog socijalizma.
Kako ističe za STANAR, od ranije se povezao sa brojnim aktivistima u Novom Sadu, a deo njih doneo je 2021. odluku da se pomogne svim eventualnim nezavisnim kandidatima koji bi na pomenutim izborima želeli da učestvuju. Pomoć se najviše ogledala u savetima koji se tiču procedure kandidovanja i izbora, jer je grupa koja je tim povodom formirana pokušavala da pronikne u procedure izbora, da se u kratkom roku informiše o načinu na koji nezavisni kandidati uopšte mogu da na njima učestvuju. Već na samom početku ustanovljeno je da nedostaju precizne zvanične informacije.
– Taj detalj me je začudio kao pojedinca i prvi korak je bio da dođem do Pravila rada biračkih odbora. U tom pravilniku sam počeo da saznajem kako i na koji način će građani moći da se kandiduju kao nezavisni kandidati. Mi smo kroz taj proces došli do toga šta treba i pokušavali preko društvenih mreža da što više građana animiramo i uputimo ih u to kako mogu da se kandiduju i šta je njihovo izborno pravo.
Posle je počelo da me interesuje i zbog čega to do sada nije bilo jasno i vidljivo, pošto mesne zajednice imamo oduvek, a ove su po novim statutima formirane 2000-2001. godine. Stvar je u tome da su sve stranke i svi donosioci odluka, od 2000. do danas, zapravo krile način na koji nezavisni građani mogu da učestvuju u izboru mesne zajednice.
Kao konkurente imali smo stranački obojene ljude, ali sam primetio da su iste takve mehanizme imali i prošli nosioci odluka, koji su sada u opoziciji. Praktično su mesne zajednice bile uhapšene od strane stranačkih aktivista.
Mesna zajednica je bitan faktor i zbog toga što je to jedina institucija koja je i zakonodavna i izvršna.
Tu ste se uverili u taj paradoks da, s jedne strane, niko ne zna precizno čemu mesne zajednice služe, dok se s druge strane upiru da ih zauzmu i zadrže pod apsolutnom kontrolom. Šta je bilo na kraju, je li sada jasniji položaj MZ?
– Ono što sam ja uspeo da zaključim jeste da mesne zajednice predstavljaju instrument koji je neophodan da biste mogli da dobijate sredstva od fondova, jer su svi evrofondovi ili fondovi drugih organizacija uvek imali kaluzulu, koja je opravdana, od strane Evropske unije i drugih donatora – da lokalna zajednica mora biti afirmativna prema nečemu što se radi u njenom kraju. Zbog toga su svi donosioci odluka, i nekadašnji nosioci vlasti i sadašnji, želeli da uhapse mesne zajednice, jer su onda formalno mogli da smatraju da sa potpisom svojih mesnih zajednica imaju i tu klauzulu.
Mesna zajednica je bitan faktor i zbog toga što je to jedina institucija koja je i zakonodavna i izvršna. Izvršni su Savet mesne zajednice i Nadzorni odbor, a zaknodavni su građani kroz zbor, narodnu inicijativu i pisane izjave koje su obavezujuće, one mogu da daju predloge za izmene i odluke u gradskoj skupštini. To su sve stvari koje sam ja samoinicijativno otkrio, niko to nije znao da mi objasni i to je, u suštini, jedan od razloga zašto stranke ne žele da neko ko nema njihovu kontrolu bude u ovim prostorijama.
Po zakonu stranke ni ne smeju da učestvuju na tim izborima. Koliko je realno da u ovakvom sistemu mesne zajednice mogu da budu ispražnjene od stranačkog aktivizma?
– Mogu konstantnim pritiskom i napominjanjem i čitanjem onoga što nam je dostupno. Ja sam mašinski inženjer, i onda, kada se izgubim u nekim trostrukim integralima, ja uzmem seljačku logiku i vratim se na početak. I onda, na primer, pročitam statut mesne zajednice.
A Statut Mesne zajednice „Boško Buha“ kaže da: mesna zajednica ostvaruje potrebe za neposredno zajedničko udruživanje građana, za organizovanje aktivnosti građana na uređenju naselja, organizovanje građenja; takođe i za izgradnju i održavanje komunalne infrastrukture, što naravno finansira grad. Organizuje aktivnosti građana u cilju zaštite i unapređenja životne sredine, zdravstvenu preventivu građana, dakle obrazovanje; zdravstveno prosvećivanje, organizovanje vaninstitucionalne brige o deci i socijalno ugroženima, starima…
Dakle, na više mesta ovde je ponovljeno samoorganizovanje. Stvar je u tome što je mesna zajednica, a možete da je nazovete i lokalna zajednica, instrument kojim se potencira i neguje samoorganizovanje građana. Danas jedino samoorganizovanje koje imate su vrtićke i školske vajber grupe, i ko god je učestvovao u njima mogao je da vidi da to uopšte nije naivan instrument. Ljudi vrlo brzo uspeju da se organizuju i naprave ozbiljne stvari.
Jedna vrtićka i školska grupa je i mesna zajednica. Ovo je, u stvari, vaša druga kuća. Vi imate mogućnost da kao građanin postanete pravno lice, a kao pravno lice vi imate mnogo bolji nastup kod grada. Ono zbog čega smatram da su se stranke odlučile da ne dozvole takav vid laganog organizovanja jeste zbog toga što su želele da kompletno svi mogući instrumenti u gradu i državi budu pod kontrolom. Oni se ovim što zaključavaju mesne zajednice zapravo boje građana.
Ali kako to onda promeniti? Sam si pomenuo da su sve opcije do sada pokazivale istu želju za kontrolom?
– Svi smo svedoci da smo na poslednjim izborima za mesne zajednice napravili neki korak ka tome i dobili neke nezavisne kandidate. Ja ne pravim nikakvu razliku između bilo kojih stranaka, samo između nezavisnih građana, komšija ili ljudi koji se nalaze u bilo kakvim organizacijama. Moj lični stav jeste da ne mogu da budu članovi mesnih zajednica bilo koji kandidati koji su i članovi nekih udruženja i stranačkih organizacija. Zbog čega? Zbog toga što postoji statut MZ, ali isto tako postoje i statuti svih drugih udruženja. Tako da, kada imate jednog kandidata za savet mesne zajednice, on ako bude izabran u savet, on tokom svog angažovanja ima dva statuta koja treba da prati. Sada je pitanje koji će mu statut biti važniji – statut mesne zajednice ili statut njegove organizacije, stranke ili udruženja.
Bez obzira što ne piše jasno niti u aktima osnovanja MZ niti u Zakonu o lokalnoj samoupravi, da čovek koji je član neke stranke ne može kao osoba da bude kandidat, to je ipak donekle nemoralno.
Neki od nezavisnih kandidata koji su učestvovali na izborima 2021. godine su nakon izbora oformili udruženje građana Bravo. Oni su samim time ovaj moj princip, koji ja smatram ispravnim, prekršili. Ja sam kontaktirao Bravo i zamolio ih da probaju da izađu iz mesnih zajednica i da na taj način povećamo vidljivost i damo na znanje građanima šta je u stvari mesna zajednica i zbog čega ona mora da bude njihova, a ne bilo kojeg udruženja građana ili stranke. Izlaskom iz mesnih zajednica verovatno bi oborio te mesne zajednice i mi bismo došli do novih izbora. To bi bio ponovni krug vidljivosti i mi bismo počeli da na taj način dajemo na znanje i strankama i udruženjima da, bez obzira što ne piše jasno niti u aktima osnovanja MZ niti u Zakonu o lokalnoj samoupravi, da čovek koji je član neke stranke ne može kao osoba da bude kandidat, da je to ipak donekle nemoralno.
Moguće je da nikada neće biti doneta odluka da neko ko je član stranke ne sme da učestvuje na izborima za savete MZ. Na kraju krajeva, on je građanin te mesne zajednice. Kako onda napraviti taj balans da ne bude diskriminacije, ali da se nekako ustanovi da na izborima može da učestvuje svako, ali ne i da koristi stranačku mašineriju u toj borbi?
– Ako pogledamo sve izbore koji su organizovani kod nas, primertićete da je izlaznost bila mala, a da je sve manja i manja. Sve je više razočaranosti ljudi u izborne procese. Ako bi se pokazalo da mesna zajednica nije ta vrsta izbora nego nešto što konkretno nama treba, pretpostavljam da bi izlaznost bila daleko veća i da bi svi apstinenti na klasičnim izborima učestvovali na izborima za mesne zajednice. Mislim da bi u tom slučaju sve stranke bile u podređenom položaju, i bez obzira koliko pokušavale da animiraju svoje glasače ne bi uspeli da nadglasaju građane.
Mogu da kažem da je u svim mesnim zajednicama gde su na izborima učestvovali nezavisni kandidati bila rekordna izlaznost. Čini mi se da su mi rekli da je ovde bila dupla izlaznost, iako je bio samo jedan nezavisni kandidat.
Novi Sad ima 47 mesnih zajednica, u proseku je to 10 članova saveta, što znači da oko 470 ljudi širom grada sedi u Savetima MZ. Na izborima 2021. godine imali smo oko 80 nezavisnih kandidata što nije ni petina. Misliš li da bi taj događaj iz 2021. mogao da bude nekakva prekretnica pa da na narednim dođemo do 150 nezavisnih kandidata u još više mesnih zajednica? I da građani na taj način nateraju stranke u gradskoj vlasti, ma ko je činio, da se drugačije ponašaju?
– Ako Bravo ili neka druga udruženja i dalje ostanu u mesnim zajednicama, mislim da će izlaznost biti manja i da će se opet sve vratiti na staro. Građani sad mogu da donesu zaključke da su kandidati koji su ušli u Bravo, iako nisu tada o tome razmišljali niti je bilo ideje da se formira udruženje, iako je to je bila jedna potreba da se iz neformalnog pređe u formalni način borbe, samim time što ostaju u MZ dali indirektno informaciju građanima da je ipak interes bio da se iskoristi instrument mesne zajednice za promociju.
Ako se pokuša povećati vidljivost da su mesne zajednice isključivo nezavisni i samoorganizovani organ, mislim da će biti veća izlaznost. Štos je u tome što su ovo odskočne daske za buduće odbornike i mlađi članovi stranaka guraju se u mesne zajednice zato što im je to prvi politički angažman kojim će pokazati svoju veštinu i time dati do znanja da bi mogli biti odbornici.
Širom Vojvodine smo videli isti scenario – oni koji su uspeli da se odupru pritiscima SNS i uđu u savete MZ kao nezavisni, nakon par meseci ipak ulaze u neke pokrete ili opozicione stranke. Govori li nam to da je sama priroda sistema takva da jednostavno jedan čovek ne može sam nego mora da bude deo neke organizacije, stranke ili pokreta?
– To pokazuje da su sve vlasti, od kada imamo ovu drugu demokratiju, u stvari pokušavale da daju građanima do znanja da su nemoćni! Onda se stavljaju u poziciju da, ako žele da reše neki problem, moraju da uđu u prostoriju neke stranke ili da uđu u neki formalni institut da bi mogli da ostvare svoje pravo. Ovo je u stvari vaša druga kuća, ovo je možda jedina prostorija u koju možete da uđete a da od vas niko ne traži nekakvu kontraslugu niti da budete deo nečega.
A zašto su se neki kandidati odlučili da se učlane u neke stranke je možda iz razloga koji su i meni objašnjavali – da to nema nikakvog smisla i da mesna zajednica ne služi ničemu. Da, u suštini, vi to što hoćete da uradite kroz mesnu zajednicu nećete uspeti da uradite nego ćete ipak morati da se obratite nekoj stranci. To je jedna fama koja je formirana kroz demokratiju koju danas imamo – da su svi instrumenti upravljanja državom zapravo u organima donosilaca odluka. A nisu, oni su u stvari u rukama građana!
To nam je i bivši gradonačelnik često govorio: kandidujte se, pobedite i menjajte stvari.
– I ljudi su to shvatili kao logičan rezon. A, u stvari, da su decenijama bili samoorganizovani i da su videli da su kroz ovu instituciju mogli da postignu neke svoje lične male pobede, oni bi lagano shvatili da je on njihov sluga. Vi kroz te male pobede shvatate ko vodi politiku, a ljudi kroz te izborne procese imaju predstavu da delegati vode politiku. Ne, mi koji biramo naše delegate i vodimo politiku. Oni nama samo služe.
—
Foto: Bilten STANAR
