Staviti mesnu samoupravu u ruke građana
Projekat „Zagreb-Manhattan“ je pao, može li pasti i „NS na vodi“?
Do sada već znamo da mesna samouprava treba da predstavlja prostor u kojem bi građani učestvovali u odlučivanju o javnim poslovima koji neposredno utiču na njihov život i rad u lokalnim zajednicama. Odlučivanje i upravljanje javnim interesom u lokalu je takođe neposredno što znači da bi trebalo da bude i neposredovano i direktno, i pored toga što institucije mesne samouprave (mesne zajednice) vode izabrani članovi Saveta. Iako bi upravo oni trebalo da obezbede otvorenost mesnih zajednica za neposredno učešće građana u Novom Sadu, oni sistematski rade suprotno. Sprečavaju ostvarenje ovog garantovanog prava ljudi, a time i procese decentralizacije i demokratizacije upravljanja gradom, za koje se njihovi nadređeni samo deklarativno zalažu, dok oni koji sede u mesnim zajednicama ćute. U to ćutanje smo se uverili kada se čak šest saveta mesnih zajednica u Novom Sadu ni na koji način nije oglasilo na šest inicijativa za sazivanje zborova građana. Kao što smo već više puta naglasili, vlast dobro zna koliki značaj ima neposredno učešće građana u odlučivanju, zašto su zborovi građana važni, kao i svako samoorganizovanje koje se odvija mimo nje. I ona to nastoji da spreči.
Jedan od šest ignorisanih zborova inicirali su građani Limana IV jer su hteli da saznaju šta se sprema u njihovom komšiluku i kakva će biti sudbina Ribarskog ostrva, „Brodogradilišta“, prostora kasarne i Šodroša, dakle o onome što su jedino putem medija i iz televizijskih nastupa gradonačelnika mogli da čuju o budućem najvećem graditeljskom poduhvatu na dunavskom priobalju, koji je zbog mnoštva poveznica sa prestoničkim projektom dobio popularan naziv „Novi Sad na vodi“. Medijska pompa, netransparentne procedure, zaobilaženje zakonskih obaveza, problematične izmene urbanističkih planova, donošenje novih zakona – sve to prati ove projekte vlasti čija količina nasilja (nad procedurama i ljudima) stavlja pod znak pitanja mogućnost i ostvarivost bilo koje akcije i organizacije građana. Zaista, može li se putem zbora građana, mesne zajednice i samouprave osporiti projekat vlasti gabarita „Novog Sada na vodi“? A šta je to što bi putem mesne samouprave po ovom pitanju moglo da se uradi?
Da je mesna samouprava važan prostor za angažovanje ljudi, pokazuju nam građani susedne zemlje i stanovnici njenog glavnog grada Zagreba, odakle je nedavno stigla vest da je zamisao njihovog gradonačelnika da izgradi tzv. Grad u gradu pod nazivom „Zagreb-Manhattan“ propala, i da je tome doprinela koordinisana akcija mnogih aktivističkih i civilno-društvenih aktera, političkih takođe – od nivoa gradske skupštine do mesne samouprave. Akcija je bila usmerena na obaranje Generalnog urbanističkog plana (GUP) Zagreba čije izmene bi trebalo da omoguće ovaj projekat. Čitav proces je vlast započela nemarno, bez javne rasprave i lošom komunikacijom sa građanima i njihovim predstavnicima u gradskim četvrtima i mesnim odborima, dakle u institucijama koje čine zagrebačku mesnu samoupravu. U njima od pre tri godine učestvuju i članovi i članice političke platforme „Zagreb je naš!“ proistekle upravo iz civilno-društvenih i aktivističkih borbi, rešeni i da „vide leđa“ gradonačelniku ali i da, kako tvrde, vrate devastiranu mesnu samoupravu u ruke organizovanih građana.
Ono što su učinili organizovanom akcijom jeste da su upravo na nivou gradskih četvrti i mesnih odbora donosili odluke da odbiju ovaj plan, nakon što je Grad tražio da se izjasne. Kako je za Bilten „Stanar“ rekao Nikola Zdunić, potpredsednik veća mesnog odbora Volovčica u Zagrebu, Grad jeste tražio od mesnih odbora da se izjasne povodom GUP-a i to je proces koji vlast redovno upražnjava, ali je po njemu u pitanju samo deklarativan a ne demokratski proces, i puko zadovoljenje procedure a ne istinsko traženje mišljenja lokalnih insitucija i građana. Do prilike sa GUP-om, veća mesnih odbora se nikada nisu izjašnjavala na bilo kakav predlog Grada, a njihovo ćutanje se smatralo zapravo podrškom tim predlozima. Dodatno, vlast nije nameravala da organizuje javne rasprave povodom izmena GUP-a, te postoji sumnja da je zahtev upućen mesnim odborima trebalo da predstavi ovaj poduhvat kao demokratski, iako bi se javna rasprava izbegla. Za Nikolu Zdunića ovo predstavlja pravi primer lažne demokratije, kojoj su kao udruženi aktivisti rešili da stanu na kraj. U tom smislu i jesu udruženo reagovali i po prvi put donosili odluke na nivou veća mesnih odbora, među kojima je i mesni odbor u kojem stanuje gradonačelnik Zagreba, Milan Bandić.
Na simboličkoj ravni, time je pokazano da čak i tako moćan gradonačelnik nema kontrolu nad radom mesnog odbora u kojem ima prebivalište, kao i da postoje limiti njegovog uticaja, tj. da lokalna institucija može svojom odlukom da ograniči koruptivne namere vlasti. A da li je ova formalna odluka o odbijanju GUP-a na nivou mesnog odbora, koji je teritorijalno uglavnom manji od obuhvata novosadskih mesnih zajednica te bi se moglo pomisliti i beznačajniji, sprečila usvajanje ovih pogubnih izmena? Sama svakako nije, jer na kraju krajeva, GUP je morao da bude odbijen na sednici gradske skupštine, što predstavlja formalnu završnicu organizovane akcije više različitih i međusobno povezanih aktera koji su deo dugogodišnjeg političkog procesa. Tako naš sagovornik smatra da donošenje odluka na nivou mesnih odbora ima veliki politički značaj koji leži u sinergiji sa višim nivoima vlasti, sa gradskim četvrtima i skupštinom gde takođe imaju svoje članove. To predstavlja snažan udarac za vlast koja nije očekivala ovakvu reakciju mesne samouprave, a za aktiviste, kako je Zdunić rekao, politički alat za kritiku vlasti ali i za demokratizaciju celokupnog procesa odlučivanja, uključujući i nivo mesne samouprave.
Situacija u Novom Sadu nije takva, ni po pitanju organizacije vlasti, niti po pitanju organizovanja ljudi, a zatim ni shvatanja mesne samouprave kao javnog dobra. Nakon što je vlast ignorisala inicijative za sazivanje zborova građana u novosadskim mesnim zajednicama, u čemu joj je pandemija korona virusa bila saveznik, ove inicijative udružene u Grupu građana su odlučile da nastave svoju borbu kandidovanjem i pozivanjem na izbore za članove saveta mesnih zajednica. U pitanju su jedini izbori na kojima građani biraju građane a ne partije. Za većinu mesnih zajednica, izbori će se održati 2021. godine, a poziv da se na njima angažuju je upućen svima. To će značiti da će se na ovim izborima kandidovati i građanski aktivisti i sami građani, te da se proces motivacije i subjektivacije mora držati otvorenim: za nekoga će motivacija ležati u akciji za očuvanje parka u komšiluku putem mesne zajednice, dok će za drugoga ona biti u borbi za otvorenost ove institucije za građane i civilno društvo. Tako možemo zamisliti da motivacija građana Limana i Telepa za učešće na izborima u svojim mesnim zajednicama bude upravo borba protiv uzurpacije priobalja Dunava i projekta „Novi Sad na vodi“, jer bi udruženi i međusobno povezani kroz mesne zajednice mogli da donose zaključke, mišljenja i odluke koje vlast ne bi mogla da ignoriše. Odnosno, na taj način sami pravimo prilike za neposredno odlučivanje iz kojeg nas je vlast potpuno isključila, ali i pronalazimo institucionalne načine da stanemo na kraj projektima poput „Novog Sada na vodi“. Bilo kroz izjašnjavanje mnoštva građana putem zborova građana u mesnim zajednicama, bilo organizovanjem narodne inicijative za taj deo grada čime bi se pogubne odluke skupštine stavile van snage. To bi zaista značilo staviti mesnu samoupravu u ruke organizovanih građana.
Branka Ćurčić
