Mediji i mesne zajednice
Privid pobede, poraz ljudskosti i solidarnosti
Stanje u društvu se najbolje može pratiti i analizirati kroz medije, koji u zapetu i svako slovo bez obzira da li je ćirilično ili latinično oslikavaju trenutno (ne)zdravlje naše nebeske nacije. Zaista, svega ima u tom štampano-elektronskom blatu. Tabloidno zaglupljivanje je preuzelo primat, pa smo od tolikog radioaktivnog smeća, postali slepi kod očiju, nerazumni, nekritički ostrašćeni, sebični.
Retko ko je ostao imun na toliku agresiju, zadržao širok pogled, čak i ako nije sučinitelj režimskog trovanja. Izbori za savete mesnih zajednica u Novom Sadu su bili ogledni eksperiment, prilika da se mediji i pojedinci iskažu odnosno pokažu od čega su satkani. Neprivlačna tema za beogradske medije, prljavu štampu, šokantne portale i znane i neznane kolumniste, ipak se iskazala kao ozbiljan takmac dešavanjima u kraljevskoj porodici i srpskim rijalitijama, ali i mešetarenjima oko Kosova i državnog kriminala. Tako su pojmovi mesna zajednica i Novi Sad, a kasnije i Liman postali potpuno trendi.
Sve je počelo sa prevremenim raspisivanjem pomenutih izbora i blagovremenim gradonačelnikovim etiketiranjem da Inicijativa za mesne zajednice nisu građani, nezavisni kandidati, nego stranački puleni onih tamo što nam ne žele dobro. To baš i nije zainteresovalo medije preko Save, a kamoli kršenje zakona i osnovnih ljudskih prava u drugim, manjim vojvođanskim opštinama po istom pitanju. I dok je Grupa za konceptualnu politiku (GKP) radila na terenu, pokrenula sajt, prikupila statute svih mesnih zajednica, objavila spisak ulica na osnovu gabarita mesnih, okupila Novosađane na Fejsbuku, upozoravala na niz nepravilnosti, pozivala ljude da se kandiduju sa porukom da „Mesne zajednice pripadaju građanima, a ne strankama“, tek po koji neoplantski novinar je pisao o tome.
Malo značajnija medijska pažnja iskazana je za tribinu na Šodrošu uoči izbora jer kako i ne bi kada je, bože moj, bilo govornika i iz Beograda. Konstantno predstavljanje nezavisnih kandidata na portalu mojnovisad.com i aktivnost u FB grupi uticali su da se priča raširi do svakog urbanog džepa, a sve više komšija ohrabrilo da izađu na crtu SNS mašineriji, što je bio alarm za vlast i režimske sajtove da krenu sa pljuvačinom po GKP-u, kako đavo ne bi odneo šalu. Pojavljuje se gebelsovski sastav „Prevara zvana konceptualna politika“ na glasilu SNS-a, jer se to ne može nazvati novinarskim tekstom. Naravno, u glavnoj ulozi su Đilas i Šolak.
I odjednom, cela Srbija saznaje kako Telepčani muku muče sa „prevarantima“. Ovaj sramotni uradak i već milion puta primenjen tabloidni ispljuvak prenose, „Novosti“, „Alo“, „Dnevnik“, B92.net i čitav niz elektronskih izdanja sa vrlo kreativnim imenima najvesti, viševesti, izazov.com. Za to vreme oni ini mediji su uradili priloge i natpise da se tamo neki Novosađani suprostavljaju Aleksandru Vučiću. O svrsi istih možemo nekom drugom prilikom. Očigledno je vladajuća partija bolje shvatila tu moć građana o kojoj toliko pišu i polemišu, nazovimo ih nezavisni mediji čija je istinska podrška ovog puta izostala.
U prilog arhivarima treba naglasiti da ti opskurni portali i štampana im bratija nisu u svojoj kaljuzi valjali građanske kandidate sa Limana koji naposletku osvojiše većinu u tri saveta mesnih zajednica. Koincidencija, stranački dogovor, puka sreća, moć građana ili neočekivana sila koja se pojavljuje iznenada i rešava stvar. Procenite sami. I onda su se desili, sad već nadaleko čuveni izbori za novosadske mesne zajednice, uz naravno milion nepravilnosti, pritisaka, džipova raznih boja, tihih, primetno razvijenih momaka, napada, pretnji i svega ostalog što čini jedna razvijena, civilizovana država kako bi građanima garantovala pravo na mesnu samoupravu.
Medijsko ludilo tek tu počinje za obe strane. Doduše, ovi na državnoj sisi su samo preneli gradonačelnikove utiske o trijumfalnoj pobedi, a beogradski su se bavili dolaskom čuvenog bate bez lične karte u novosadske sokake. Nizali su se spektakularni naslovi, „SNS dobio još 10.000 glasova“, „SNS pobedio u 39 od 42 mesne zajednice“, „Naprednjaci pregazili konkurenciju…“ I tako redom. Ono što su nekad stranke radile krišom i svoje članove u tišini kandidovale za savete mesnih zajednica, da ih žustri novinari ne bi opleli kako ne poštuju zakon, time se sada naprednjaci javno hvale, bez trunke sramote. Potpuno ludilo mozga i naravno medijski muk. „Čega se pametan stidi, time se budala ponosi“, rekli bi naši preci.
I kako to već biva, mandatar Novog Sada je okrenuo priču: „Nezavisni kandidati nisu ni Đilasovi, ni Jeremića, niti opozicionih stranaka. Grad Novi Sad je spreman da sarađuje sa svim mesnim zajednicama“. Da nije bahato, bilo bi smešno. Pa, nije mesna zajednica drugi grad, država, već sastavni deo novosadske administracije, ali on je spreman. Poražavajuće. Ima jedan radikalski stručnjak koji je u svojoj novinarskoj subverziji preneo stavove onih za koje radi, čisto da znate da ništa nije slučajno. Kad neko takav brani „spontana“ udruženja građana, onda je nešto opasno trulo u limanskim mesnim zajednicama. Još je i dodao da je Limanima dopušteno da pobede. Skrenuo sam vam pažnju pre dva pasusa.
Mislio sam da je svima jasno da mesne zajednice nisu vlast, ali avaj. Kreće češanje i busanje u grudi kolumnista, dopisnika, pisaca, penzionera o tu veličanstvenu pobedu kakvu Novi Sad skoro nije video. Frljaju se termini, pogrešno navode imena i prezimena nezavisnih pobednika, odmah spominje revolucija, maši suština, iznose pravne pogreške, izbegavaju činjenice, prave koalicije, iznova analizira Vučić, poziva opozicija za mišljenje… Koga briga za istinu, zar ne? Važno je da sam viđen, da sam u trendu, da sam pisao o Limanima, jer to je sad mamara. Tako bezdušno, tako novosadski.
Nadmetanje novinskih stubaca iz pera onih koji su deklarativno protiv režima tih dana je bilo na vrhuncu. Ta ekstaza zbog mesnih zajednica iznedrila je čitavu plejadu monolitnih rečenica, uzvišenih sintagmi, hvalospeva neviđenih razmera, na granici bezumlja i slepila. Entuzijazam i optimizam iz Novog Sada, talas promena, malo čudo sa Limana, zavodljivo liči na scenario iz Zagreba, limanska revolucija, pelcer normalnosti… samo su neke od konstrukcija.
Naravno da je lepo i najlakše tako pisati i na prvom mestu sebi davati nadu da je situacija takva i da će se nešto promeniti. Umesto da spisatelji potaknu ljude, ukažu na srž problema, ozbiljno pristupe tematici, svima su učinili medveđu uslugu i napravili privid. Na ispucalu ljušturu empatije urezali svoje inicijale. Režim je zadovoljan, iako je na početku procesa pokazivao znake nervoze.
I tako su svi pobedili. Niko ne spominje poraz, a i što bi. Čak i najbolji među nama se oglasio praznog stomaka iz dalekih zemalja na ovu temu. Nerešeno, rekli bi kladioničari. Mediji su utihnuli, stiglo je leto i Exit, novinari su se vratili šokantnijim temama, a mesne zajednice ostadoše u zapećku, daleko od očiju javnosti gde su sve vreme i bile pre ovog urnebesnog razvlačenja u kolumnama i silnim analizama.
Imao je Novi Sad tri dana veličanstvene medijske slave. Nezavisni su postali zavisni od pažnje, opila ih prividna popularnost. Jedinstvena prilika je propuštena. Građanska inicijativa, ako uopšte postoji u vojvođanskoj prestonici je još jednom poražena. Pobedili su nejedinstvo, nesolidarnost i sitničave duše novosadske, a izgleda i partijski interes. Šta to beše ljudskost? I treba to reći, jer u glasilima to nećete pročitati.
Krajnje je vreme za zbor građana!
–
—
BILTEN STANAR # 13 & 14
Novine Inicijative za lokalnu samoupravu
STUDIJA SLUČAJA: Izbori za savete mesnih zajednica u Novom Sadu 2021. godine
UREDNIŠTVO BILTENA: GKP
OVOM BROJU BILTENA STANAR doprineli su: Branka Ćurčić, Zoran Gajić, Dejan Ignjić, Željko Popović, Slobodan Stošić
FOTOGRAFIJE-KOLAŽ: Slobodan Stošić, GKP
TIRAŽ: 12.000
Bilten Stanar #13&14 je objavila Grupa za konceptualnu politiku u okviru projekta “Lokalne politike i izbori za mesne zajednice” koji se realizuje u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.
