O gradonačelniku – opet!
„MZ pripadaju političkim partijama, a ne građanima”
Jedna od retkih prilika u kojima se gradonačelnik Novog Sada seti da je grad jedinica lokalne samouprave, a ne samo močvara koju treba u svakom smislu isušiti (čitaj: iscrpsti) da bi postala plodonosno građevinsko zemljište, jesu izbori, pa tako i izbori za savete mesnih zajednica. Naravno, izbori, jer u njima pre svega vidi lokalne, republičke i predsedničke, a ne građanske. Kako i ne bi, jer on ne obraća pažnju na to da u gradu postoje ljudi koji nemaju samo potrebe za novoizgrađenim stanovima, već se bar neki od njih i pored toga što stanuju, pitaju gde su se denula njihova građanska prava. Politička takođe, a svakako pravo da budu pitani i da daju svoje mišljenje u poluvremenu neprekidnih izbornih takmičenja koji su po svemu sudeći jedini politički događaji vredni pažnje. Za njega sasvim sigurno, ali i za širu javnost. Oko ovih poslednjih, za savete mesnih zajednica, održanih u junu ove godine, bio je naročito rečit jer je imao i šta reći, i govorio je iz dve pozicije iz kojih su njegove reči naizmenično strujile parališući javnost ili je bar zbunjujući dovoljno da pomisli da gotovo iza svakog građanina aktivnog na ovim izborima stoji „banda opoziciona”. Naravno, ne baš iza svih, jer potrebno je bilo dati prostora za koaliciono-komunalno upodobljenje i usput napraviti privid poštene izborne utakmice, pošto su se građani koji su uspeli da pobede žalili i od njega tražili da ih obezbedi. Njih nije optužio da su đilasovci, jeremićevci ili novakovićevci, koji jedino što po njemu rade – bore se za fer izborne uslove samo da bi nastavili tamo gde su sa pljačkom naroda pre desetak godina stali. Sa izborima, na bilo kom nivou i njihovim uslovima, po njemu je sve u redu.
Međutim, ispostavilo se da ni velikom meštru nije lako držati odvojeno dve pozicije koje zauzima: gradonačelnika, dakle, javnog službenika, ali i predsednika gradskog odbora Srpske napredne stranke – partijskog funkcionera. Tako smo, neposredno pre samih izbora za savete mesnih zajednica, morali da ga upozorimo da ne može kao gradonačelnik javno govoriti kako će mobilisati članove partije, čijim gradskim odborom predsedava, za učešće na izborima za mesne zajednice. Izjavu je zato javno morao i povući, ali učinio je to samo tako što je negirao da je uopšte rekao da će mobilisati članove svoje partije jer će to za njih biti i odličan test. Vrlo jednostavno i reklo bi se otvoreno, ali u pitanju je laž. No mi vrlo dobro znamo da je laž politička kategorija. Međutim, njegove kolege ne dele čak ni takvu tehniku mućenja plitke vode, već se slobodno prepuštaju mešanju svih svojih pozicija, jer zašto bi skrivali ono što su konačno postigli, a valja se i osvetiti prethodnoj vlasti. Tako je jedan visoki gradski funkcioner SNS-a u jeku kampanje za izbore za mesne zajednice izjavio isto, čak i sa daleko više entuzijazma, rekaviši da se nada da će njegova partija pobediti u svim mesnim zajednicama. Pored političkog koji smo evidentirali, neke organizacije civilnog društva (BIRODI) pokazale su i da je u pitanju pravni prekršaj, pošto je koristio javnu funkciju za pribavljanje koristi za partiju kojoj pripada, zbog čega je protiv njega podneta prijava Agenciji za sprečavanje korupcije. Da li će agencija antikoruptivno delovati, ne možemo znati, ali je zato na čistac isteran politički argument kojim su javno raskrinkani.
Ali ni gradonačelnik nije lako odustao, pa je ponovio isto, iako drugim rečima. Iščuđavajući se javno pitao od čega su pa to nezavisni kandidati nezavisni? Jer evo, na primer, on sebe smatra i te kako zavisnim, ali od politike kojoj pripada, a koja je politika partije SNS. Nije ni mogao pretpostaviti da je time pogodio u pravo u centar. Nezavisni kandidati takođe imaju svoju politiku, nepartijsku a ipak organizovanu – organizaciju civilnog društva – i vode je građani koji su se odlučili za nezavisnu kandidaturu i pokrenuli inicijativu za mesne zajednice. I to ga je začudilo toliko da je u više prilika morao ponoviti: „zamislite organizaciju koja nije partija a bavi se politikom”, kako je to moguće! Ali moguće jeste, ako je u pitanju politika autonomije ili nezavisnosti, odnosno distance prema vlasti, jer baš u tome leže uslovi za ostvarenje političkih prava građana, a pre svega ono koje im omogućava da neposredno učestvuju u političkim procesima. I pored toga što nose oznaku „izbori”, ovi za savete mesnih zajednica su neposredni i građanski, a ne stranački. Za sada ćemo ostaviti po strani pitanje koje bi logično sledilo iz gradonačelnikovog: od čega su to nezavisni nezavisni kandidati koji tvrde da su nezavisni od politike?
Parafrazirajući i komentarišući slogan kampanje koja je vođena za ove izbore i koji je glasio – „MZ pripadaju građanima, a ne političkim partijama” – dao nam je do znanja da on u to ne veruje i da je zavisnost od političkih partija normalna stvar. Njegov slogan bi zato mogao da glasi: „MZ pripadaju političkim partijama, a ne građanima”. Iako neizrečen, tokom kampanje je bio i previše glasan – SNS je potpuno „izdominirao”, a tu dominaciju je demonstrirao prisilama, kapilarnom mobilizacijom, fizičkim i verbalnim nasiljem nad nezavisno organizovanim kandidatima. Sumnjam da nakon ovih izbora ikome pada na pamet da ova partija i njena vlast rade za ljude, jer je potpuno jasno da vodi rat protiv njih. I to ne samo da bi pobedila građane na neposrednim izborima, već i da bi im uskratila sva politička prava na lokalnu i mesnu samoupravu i svaku mogućnost da organizovano i kroz institucije izraze svoje mišljenje.
Gradonačelnik je čak uspeo da se zapita i smatramo li mi to da su političke partije uljezi? Što je dobro, iako simptomalno zapažanje, jer naš gradonačelnik svakoga i sve, osim svoje partije i par koalicionih, smatra uljezima i podrivačima države i njenog parlamenta kao najznačajnije institucije. No njegova namera nije bila da se prepusti psihoanalizi. Projekcijom je čovek hteo da postavi pitanje da li se to samo njegova partija smatra uljezom na izborima za mesne zajednice. I mi se sa njim slažemo: da, svaka partija, pa i njegova, ili najpre njegova kao vladajuća, trebalo bi da zna šta je sistem mesne samouprave, kome je on namenjen i kakvi su to izbori za mesne zajednice, te da se od njih odlučno i odgovorno uzdrži, pošto su u pitanju organizacije građana, a ne organizacije bilo kojeg partijskog članstva.
Ali nije se morao toliko izlagati, jer ga je njegova verna partijska koleginica, inače rezolutna podstrekačica bakljada na krovovima zgrada tokom prošlogodišnjeg srpskog lock-downa, a danas ministarka za lokalnu samoupravu, ohrabrila otklanjanjem svake sumnje oko toga da li je uljez ili ne. Naime, kada je dotično ministarstvo bilo upitano da li se može uopšte smatrati legitimnim da se na izborima za mesne zajednice otvoreno kandiduju članovi političkih partija, iako na njima ne postoji forma izbornih lista, rečeno je da nema eksplicitne zakonske zabrane za takvu radnju. Tako je, u duhu bakljada koje su tokom pandemije organizovali članovi SNS protiv opozicije i građana u protestu, gradonačelnik bio ohrabren da nakon izbora za mesne zajednice izjavi da su u pojedinim delovima grada građani pružali žestok otpor prema SNS-u i da ih je zbog toga bilo potrebno pobediti. Dakle, bilo je potrebno pokrenuti i organizovati sve partijske snage protiv građana. Kao epilog, imamo situaciju u kojoj su članovi SNS-a pokušali da se predstave kao komšije. Setimo se samo Đuke koji je rekao da je palio baklje na krovu zgrade u kojoj živi, što je trebalo da nas uveri da su sve bakljade organizovali stanari buneći se protiv svojih komšija koji su par minuta ranije lupali u šerpe negodujući protiv režima. Dakle, baklje su palile komšije koje nisu protiv vlasti, već protiv svojih komšija koji jesu. A na izborima za mesne zajednice nisu samo pokušali da se predstave kao komšije, već su to i morali, jer na listi kandidata za koje se moglo glasati nije moglo biti predsednikovog ili pak imena partije, već samo imena komšije-kandidata. Tu diskriminaciju su uspeli da prevaziđu svojim promotivnim flajerima čije su naslovnice krasile glave predsednika svih građana Srbije i gradonačelnika Novog Sada. Pardon, predsednika i potpredsednika SNS-a. E moje komšije!
Ali naše nove komšije su ipak doakale i ovakvoj, blagoj i neodređenoj, zakonskoj regulativi tako što su organizovani u grupe opsedali biračka mesta i dočekivali glasače kojima su, ispravljajući nanesenu im nepravdu zbog nepostojanja izbornih lista, tumačili koji je komšija vredan njihovog glasa, a koji nije. I to se dešavalo u gotovo svim mesnim zajednicama gde su se pored SNS-komšija pojavili nezavisni, građanski kandidati. Tako je, recimo, prolazeći Novim naseljem na dan izbora, delom grada gde postoje dve mesne zajednice u istoj ulici, bilo kao u pustinji: ni žive duše ispred mesne zajednice u kojoj nije bilo nezavisnih kandidata, ali je zato bilo veoma živo ispred one u kojoj su, po rečima gradonačelnika, građani pružili žestok otpor prema SNS-u. Čete naprednjačkih birača, čuvara reda i kandidata su ordinirale izbornim mestima i zauzimale punktove na prilazima do njih. No Vučevića to nije sprečilo da, tokom proglašavanja pobede SNS-a nad građanima, kaže da su izbori prošli u najboljem redu i da ni jedna neregularnost koja bi svedočila o kršenju izbornih procedura nije prijavljena, iako pouzdano znamo da su sve do jedne primedbe nezavisnih kandidata i njihovih posmatrača odbijene na licu mesta. Ali, brojanje i uvažavanje primedbi i regularnost procedura po kojima grad živi kao politička zajednica svih njegovih građana, odavno nisu njegova stvar. Njegova je stvar samo glas za njegovu organizaciju, bila ona politička ili ne.
–
Pročitajte i tekst iz BILTENA STANAR #12: O gradonačelniku i šišarkama
–
BILTEN STANAR # 13 & 14
Novine Inicijative za lokalnu samoupravu
STUDIJA SLUČAJA: Izbori za savete mesnih zajednica u Novom Sadu 2021. godine
UREDNIŠTVO BILTENA: GKP
OVOM BROJU BILTENA STANAR doprineli su: Branka Ćurčić, Zoran Gajić, Dejan Ignjić, Željko Popović, Slobodan Stošić
FOTOGRAFIJE-KOLAŽ: Slobodan Stošić, GKP
TIRAŽ: 12.000
Bilten Stanar #13&14 je objavila Grupa za konceptualnu politiku u okviru projekta “Lokalne politike i izbori za mesne zajednice” koji se realizuje u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd.
