Nomen est omen


           
KOMENTARI  Dalibor Stupar Objavljeno: 20. 08. 2022.

Huškačka siesta

Huškačka siesta je završena, Srbija se vraća u „normalu“. Taj mali letnji odmor u kojem smo, makar na kratko, pošteđeni mržnje sa malih ekrana ovoga puta trajao je kraće nego obično. Znate kako to ide, mržnja koja se iz usta sveprisutne vadajuće stranke izliva tokom cele godine, kulminaciju doživi tokom Letnje huškačijade. To je onaj, sada već tradicionalni, regionalni festival mržnje uspostavljen za vakta Srpske napredne stranke koji se održava u periodu između 11. jula i 5. avgusta, u narodu poznatiji pod nazivom „Od Srebrenice do Oluje“.

Sećate se toga – početkom jula krene horsko negiranje srebreničkog genocida, veličanje njegovih počinilaca, zločinci i saučesnici na nacionalnim frekvencijama defiluju u tri smene. Ima tu zvaničnih izjava mržnje, odgovora koji stižu od komšijskih dužnosnika, zatim uslede odgovori na odgovore koji, po pravilu, postaju sve žešći kako festival odmiče. Zazvecka se malo oružjem, napiše pokoji tvit o denacifikaciji, rubrika „a šta su oni nama“ nikad punija i prođe pola jula dok si rekao keks. Onda se sve malo primiri par dana, da bi se udahnuo vazduh za drugo poluvreme – Oluja.

Ove godine preCednik se posebno potrudio da nema praznog hoda. Odmah nakon srebreničkog dela, smislio je on da, kao, privatno poseti Jasenovac, a zli Hrvati mu ne dozvoliše da, mimo protokola koji važi za posete stranih državnika, dođe. I udri na kuknjavu kako nikad do Vučića ne čusmo za Jasenovac i tome slično. Tabloidi su iz dana u dan objavljivali „prigodne“ fotografije i priče o logoru, neposredno uz skaradne rijaliti naslove i fotografije golih akterki istih.

Te dve standardne celine, koje se odvijaju na dva stejdža, ove godine imale su dopunu. Pauza između dva „nastupa“ često je neproduktivna, ljudi imaju gadnu naviku da odu na odmore, mora i slične trice i kučine, tenzije splasnu pa vlast mora da uloži mnogo napora početkom avgusta, ne bi li se i drugi deo završio po zadatom scenariju. E, ove godine u toj pauzi održan je neimenovani prateći program, nazovimo ga „Udri po svojima“.

Naime, u ovom programu, održanom na takozvanom Skupština stejdžu, meta su bili sopstveni građani a zvezde programa pripadnici takozvanog skupštinskog, a zapravo privatnog SNS obezbeđenja, kojem su za mandata naprednjaka u Novom Sadu milionskim iznosima plaćene nepotrebne usluge. Njihov program predstavljao je osveženje ovogodišnjeg festivala jer se konačno prešlo sa verbalnog na fizičko nasilje. Obezbeđenje je gnevne građane, koji su želeli da odbornicima novosadskog parlamenta u lice kažu šta misle o Investitorskom generalnom urbanističkom planu, sprečilo da to urade, između ostalog koristeći golu fizičku silu uz vrlo problematične zahvate. Načelniku policije pred nosem.

I nastavljeno je huškanje, plasirane zamene teza o tome kako demonstranti „mrze Srbiju“ i „cepaju zastave“, kako bi da „priznaju Kosovo“…

I, dok su građani i aktivisti kasnije tražili od policije da pohapsi vinovnike, podnoseći čak i prijavu za nepostupanje na licu mesta, preCednik i gradonačelnik paralelno su isticali kako to nije nikakvo privatno obezbeđenje, kako niko nikog nije tukao, kako je policija radila sve po zakonu. Zamalo da kažu da nikakvog obezbeđenja nije ni bilo. Kao u onom crtaću sa Sofronijem – matematika je jasna, dvaput ništa je ništa. Crva nije ni bilo! Osim što obezbeđenja jeste bilo. Ekipa ćelavaca poznata je od ranije, na sednici Komisije za planove u martu, kada se odlučivalo o prigovorima na GUP, bili su u crnom. I tada i sada su na licu mesta imali živu komunikaciju (iliti koordinaciju) sa Vučevićevim šefom kabineta.

Građani su onda odlučili da reaguju, protestovali ispred policije, prošetali gradom da pokažu da se više ne boje, usput vrativši SNS-u promil onoga što svakodnevno doživljavaju od vlasti. Histerja, koju je kod najviših funkcionera Srpske napredne stranke izazvalo par bočica farbe i jedno napuklo staklo bila je ravna reakciji na pokušaj atentata. I nastavljeno je huškanje, plasirane zamene teza o tome kako demonstranti „mrze Srbiju“ i „cepaju zastave“, kako bi da „priznaju Kosovo“…

Dan po dan, eto i Oluje. Vučić&Vučević su iznervirano njenu proslavu najavili baš za Novi Sad, kako bi građanima, koji su par dana ranije protestovali protiv njih, pokazali da mogu da u autobuse, po letnjoj žezi, spakuju mnogo više od 2.500.

Imajmo, ipak, i malo razumevanja. U gradu kakav je Novi Sad, gde i načelnici i obični policajci bivaju hapšeni, naravno da je neophodno agnažovati privatno obezbeđenje. I lakše se praviti lud kad građane biju neobeleženi jurišnici nego panduri u zvaničnim unioformama. Neposredno pred protest saznalo se da je neki mesec ranije tužilaštvo odbacilo prijavu za prebijanje autističnog dečaka, koje su ranije zdušno sproveli novosadski policajci.

Inače, novosadska policija je u kratkom roku ostala bez par načelnika. U aprilu je njen načelnik Slobodan Malešić, inače general policije, uhapšen po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal zbog sumnje na trgovinu uticajem, da bi početkom jula bio pušten da se brani sa slobode. U grupi s njim su još trojica, od čega dva policajca, a optužbe na Malešićev račun samo se nižu.

Pomenimo samo dva slučaja koja se vezuju za njega – na Varadinskom mostu, u novembru prošle godine, policija je tukla građane koji su protestovali, a u februaru ove godine Malešić je prisustvovao protestu nedićevaca, koji su hteli da se obračujnaju sa antifašistima u Crnoj kući. Načelnik ih je posetio lično ispred Uspenske crkve (a gde drugde) i umesto da uhapsi izgrednike zbog pretnji i neonacističkih obeležja, on im je odao priznanje da su prave patriote.

Malešić je na mesto načelnika novosadske policije došao nakon što je njegov prethodnik suspendovan jer je, između ostalog, dozvolio da pobegne vinovnik teškog krivičnog dela. U međuvremenu se preselio na optuženičku klupu zajedno sa Dianom Hrakolović. A dok je bio prvi novosadski policajac, njegovi potčinjeni na protestu su brutalno pretukli pomenutog autističnog dečaka.

Siesta, koja je trebalo da se spektakularno završi 1. septembra nasiljem na Jarinju i Brnjaku, kako su najavljivali vladini tabloidi, na kraju je okončana gotovo neprimetno.

I njegov prethodnik, Siniša Radaković, smenjen je bez objašnjenja i povučen u Beograd, odakle je i došao. A pre njega, Policijska uprava Novi Sad je imala godinama v.d. načelnika, jer Beograd nije mogao da se dogovori kojeg poslušnika da stavi na to mesto. E sad, da li biste vi imali poverenja u takvu policiju? Pa nema je ni gradonačelnik, zato vuče sa sobom obezbeđenje.

Sad, da li će Vučević, koji je konačno avanzovao do mesta u Vladi Republike Srbije, povesti i obezbeeđenje sa sobom ili ga ostavlja u amanet nasledniku, ostaje da se vidi. Mada, poslednji napad sekirom na opozicione stranačke prostorije izazvaće sigurno dodatni odijum među Novosađanima, te bi obezbeđenju pametnije bilo da ostane.

Siesta, koja je trebalo da se spektakularno završi 1. septembra nasiljem na Jarinju i Brnjaku, kako su najavljivali vladini tabloidi, na kraju je okončana gotovo neprimetno. Mimo nepisanih pravila i tokom nje plasirano je više nego dovoljno otrovnih izjava glede Europrajda koji sredinom septembra treba da se održi u Beogradu. Tenzija je polako dizana, da bi na kraju promena na Kosovu u vezi sa međusobnim priznanjem ličnih dokumenata prošla neopaženo.

Prajd je odličan izgovor, ali će glavni strateg morati da smisli još koju diverziju kako bi sakrio skupoću i hladne radijatore koji neminovno slede. Pitanje je hoće li uspeti da građanima opet prodaju istu ciglu?

Podeli ovaj članak:


Najnoviji članci



Autori izveštaja: Branka Ćurčić & Zoran Gajić Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku Pred vama je peti po redu Izveštaj Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 29. 02. 2024.


Dokument koji je pred vama, Predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave, dobili su svi koji su raspoloženi da nam se pridruže […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 27. 02. 2024.


Perspektive srpskog društva s kvazielitama i pseudojavnošću Često se može čuti kako nam je društvo duboko podeljeno, da postoji nepremostiv jaz između „dve Srbije“ koje su […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 12. 02. 2024.


Dokumentarni film: Istina, odgovornost, poverenje Film je nastao u procesu zagovaranja građanskog karaktera mesne samouprave, ali se kao ključno nametnulo pitanje poverenja. Naš je utisak da […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 31. 01. 2024.
   
   

Prijavi se i budi prvi koji ćeš
pročitati novi članak



© 2022 BiltenSTANAR

Uredništvo biltena

Grupa za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
tel: +381 (0)21 6333 013
konceptualna politika@gmail.com
www.gkp.org.rs
www.inicijativa-samouprava.rs
www.mesnezajednice.rs



© 2022 BiltenSTANAR
Vrati se na vrh