Nomen est omen


           
KOMENTARI  Dalibor Stupar Objavljeno: 27. 09. 2022.

Mreža za mir

Grupa aktivista okupljena oko projekta „Zajednice u nastajanju: Osnaživanje za društveni angažman, samoorganizaciju i razvoj lokalnih rešenja“ boravila je nedavno u Novom Sadu, u poseti Grupi za konceptualnu politiku. Tokom petodnevnog boravka, aktivisti i članovi nevladinih organizacija iz Grčke, Nemačke, Španije, Danske i Italije imali su priliku da se upoznaju sa gradom, ali i udruženjima i organizacijama koje u njemu borave.

Ono što se nametnulo kao jedan od zaključaka jeste da će ovakvi kontakti biti krucijalni u antievropska i antidemokratska vremena koja slede.

Utisak o boravku u Novom Sadu, s ciljem stvaranja mreže koja bi u narednom periodu trebalo da izrodi konkretnu saradnju, nije pokvario ni gust raspored aktivnosti, kao ni, uglavnom, kišovito vreme.

Ono što se nametnulo kao jedan od zaključaka jeste da će ovakvi kontakti biti krucijalni u antievropska i antidemokratska vremena koja slede. Takođe, bilo je tu paralela sa ratom u Ukrajini, ocena da Novi Sad podseća na Berlin pre petnaestak godina, a sve vreme je provejavala uverenost da iako svi razmišljaju različito i bave se naizgled potpuno drugačijim problemima, najvažnija stvar je zajednička – ideja da se svet napravi boljim mestom.

Alternativna scena

Skup u Novom Sadu nije im bio prvi, ali je svakako bio najmasovniji susret, a prethodili su mu sastanci u Atini, Potsdamu i Mantovi. Najzaslužniji za ove susrete, i uopšte ideju za izgradnje mreže aktivista, svakako je Novosađanin Petar Atanacković koji više od decenije živi u Nemačkoj, u Potsdamu. Pre odlaska, i u Novom Sadu je bio deo mreže alternativne scene i jedan je od osnivača Crne kuće.

U rodnom gradu ostao je još nekoliko dana nakon zvanične posete, a sabirajući utiske ističe da je sve prošlo odlično. Svi su, kaže, imali priliku da vide čime se to bavi GKP, uz istovremeno upoznavanje i sa društvenim kontekstom u kome ta organizacija radi. Takođe, upoznali su se i sa određenim brojem lokalnih organizacija i inicijativa iz samog Novog Sada koje deluju u tom kontekstu.

– Mislim da je susret bio odličan, ljudi su dobili dobar imput i mislim da će o tome pričati i razmišljati i dalje, kad se sve malo slegne. Rezultat svega toga je da su bolje razumeli naš drušveni kontekst i šta to tačno radi GKP, što je bitno za našu buduću saradnju – napominje Atanacković.

Podseća da je ideja okupljanja osam organizacija iz šest zemalja, za početak, međusobno upoznavanje i razmena iskustva. Tek nakon toga može i treba da usledi rad na dostizanju pravog cilja – samoorganizacija i nalaženje sopstvenih rešenja za probleme koji su manje-više identični u svim zemljama iz kojih aktivisti dolaze.

– Ljudi se suočavaju, u suštini, sa vrlo sličnim, ako ne i istim problemima, organizuju se na vrlo sličan, ako ne i na isti način i dolaze do vrlo sličnih, možda čak i istih rešenja. U tome leži snaga projekta i samoorganizacije – da se razmeni iskustvo o tome sa se svi mi sučavamo sa istim i da u tome šta radimo nismo sami, da postoje ljudi u drugim zemljama koji se bave istim problemima na isti način. Samo to saznanje da čovek nije sam u svojim problemima nosi ohrabrenje, nosi osnaženje da ljudi nastave da se bave time čime su se baviti pre toga – smatra Atanacković.

Branka Ćurčić iz GKP ocenjuje da je ovo gostovanje bilo veoma korisno za kolege iz evropskih zemalja, jer većina njih nikada nije bila u Srbiji. Zato su morali prvo da shvate i čitav politički kontekst u kom odvija rad civilnog društva, čime su bili poprilično iznenađeni.

– Ono što mogu da saznaju uglavnom se tiče medija, ali iscrpnu analizu kakvu vrstu političkog sistema korupcije, represije, mi ovde imamo i živimo, u okviru kojeg i radimo baš i ne. Mislim da su bili prilično iznenađeni i zatečeni težinom situacije. Govorili smo im o političkoj situaciji, o tome koliko su ljudska i politička prava ugrožena – rekla je Ćurčić.

Upoznali su goste i sa istorijatom nevladinog sektora u Srbiji, od antirantnih pokreta sve do danas, a iznenadilo ih je i sveprisustvo ratova devedesetih u današnjem društvu.

Osim razgovora, bili su u prilici da upoznaju Novi Sad – posetili Petrovaradinsku tvrđavu, kao i CK13 i druge aktiviste, kako bi se upoznali sa tom scenom u Novom Sadu. Grke je CK13 podsetio na organizaciju iz Soluna i najavljuju buduću saradnju.

Utisci

Šarlot Lojd, iz organizacije Open Cultural Center iz Barselone, puna je utisaka sa ovog gostovanja iako, kaže, nije znala šta da očekuje od Novog Sada. Upoznavši lokalni kontekst, dodaje Lojd, sada joj je jasnije i to čime se GKP bavi, ali i uslovi u kojima aktivisti i civilni sektor u Srbiji rade.

– Shvatila sam sada taj lokalni i nacionalni kontekst i zašto je važno to što oni (GKP) ovde rade, ali i kako je teško to raditi. Ja sam iz Velike Britanije, odrasla sam u Francuskoj, sada radim u Španiji, u svim tim zemljama kontekst je veoma drugačiji od onog u Srbiji – navodi ona.

Dodaje i da je impresionirana motivacijom i predanošću ljudi u civilnom društvu, njihovoj posvećenosti da uprkos svim preprekama urade neku stvar kojom će makar za korak pomeriti stvari u dobrom pravcu. U Španiji, nastavlja, situacija je drastično drugačija i mnogo je lakše sprovesti bilo koju zamisao jer postoji saradnja civilnog društva i, na primer, lokalnih vlasti.

– U Srbiji to ne ide tako i često se aktivisti izlažu riziku i opasnosti, što je nešto što tek sad shvatam – istakla je ona.

Stefanos Galuntis iz organizacije Ethos, koji godinama živi na relaciji Grčka/Danska, istakao je da je uvek bio inspirisan kreativnm načinima na koje društvo u Srbiji odgovara na nesreće i izazove, poput bombardovanja od strane NATO pakta 1999.

On ukazuje da njegova organizacija poslednjih 15 godina radi sa grupama kojima treba inspiracija, podrška, nude im alate i kontakte, dele svoje iskustvo i znanje i na taj način pomažu brojnim organizacijama da svoje zamisli sprovedu u dela.

– Mi nismo nikakva manjina, već aktivni predstavnici većine. Verujem da će ovo imati uticaja na različite načine koje sada ne možemo ni da pretpostavimo. Kroz razgovore smo videli toliko stvari koje nismo razumeli na početku. Nije ovde u pitanju samo sličnost naših organizacija i to šta one rade, već i ljudi koji ih čine kao individue i kako mi možemo da učimo jedni od drugih i podržavamo se – navodi Stefanos. Kaže da je sada još sigurniji u opravdanost i važnost međunarodne i regionalne saradnje, i nada se da ćemo doći do momenta u kojem će većina shvatiti da se u osnovi svi borimo protiv istih problema.

– Umesto da se delimo u političke, ideološke, regionalne i druge izazove, treba da shvatimo da je to sve jedan isti izazov bez obzira iz kog dela aktivizma dolazimo i da krenemo napred u smislu rešavanja problema – smatra Stefanos.

Šodroš survivor kamp

Aktivisti su posetili i Šodroš survivor kamp na obali Dunava, i tamo se iz prve ruke upoznali sa urbanističkim problemima koji tište Novi Sad, kao i naporima koji su potrebni da se ideja kampa održi. To je, kako su sami kasnije pričali, na njih ostavilo najviše utisaka, a dok su slušali genezu događaja od strane Vesne Jakovljević, videlo se da tek tada počinju da shvataju koliko je sistem u Srbiji neuređen i usmeren protiv građana.

– Bilo je veoma inspirativno i shvatila sam važnost takvog ponašanja bez obzira gde ste. Uspeh na jednom mestu je uspeh i na drugim mestima, jer svi mi moramo da radimo zajedno – ističe Šarlot Lojd.

Ona je sigurna da se svako iskustvo može iskoristiti i primeniti, makar delimično, na brojne situacije jer se svi suočavaju sa pritiscima. Male stvari, kaže, mogu da naprave razliku i svaki i najmanji korak je izuzetno važan jer je otpor s kojim se civilno društvo u Srbiji suočava toliko veliki da je i najmanji pomak od izuzetnog značaja.

Bez prepreka za saradnju

Jedno od pitanja ke se nametnulo jeste svakako to što Srbija nije članica EU, te je njenim aktivistima i uopšte civilnom sektoru neuporedivo teže da urade bilo šta i sprovedu svoje zamisli i ideje. Atanacković smatra da to neće biti prepreka za buduću saradnju jer razlike postoje i među zemljama EU, tako da se treba fokusirati na ono što je svima blisko, bez obzira što se u konkretnom slučaju radi o raznorodnim organizacijama.

– Situacija u Nemačkoj ili Danskoj ili Italiji je uporediva jedna s drugom, Grčka je posebna priča. Grčka je kao kada bi Srbija bila u EU, u suštini, ona je na pola puta – u Evropskoj uniji je, ima pristup svim različitim, daleko većim fondovima nego Srbija ali sa druge strane ima specijalan status u EU. Već je deset godina pod pritiskom oko finansija, ima vrlo korumpiran sistem, ima zdravstveni sistem koji je gori čak i od ovog u Srbiji, tako da je otprilike situacija uporediva – smatra Atanacković.

On očekuje da će sva otvorena pitanja biti rešavana na narednim sastancima, a da će to na kraju rezultirati uspostavljanjem mreže saradnje među grupama.

A mreža koja zajednički radi na miru je utešna, ekstremno je važna.

Ni Šarlot Lojd ne očekuje probleme u saradnji, već naprotiv da će svi učiti jedni od drugih na prevazilaženju konkretnih prepreka. Male stvari, dodaje, mogu da naprave veliku razliku.

– Nadam se da ćemo doneti dodatni motiv za borbu, jer kada znate da se i u drugim zemljama neke stvari dešavaju, znači da će i ovde biti moguće sprovesti takve ideje. A mreža koja zajednički radi na miru je utešna, ekstremno je važna – smatra Lojd.

Ćurčić kaže da je cela stvar postavljena na dobar kolosek i napominje da se već razmišlja o tome kako unaprediti saradnju za budućnost.

– Naš susret se tiče zajednica, pre svega lokalnih, i mislim da je naš cilj da tu mrežu koju sada pravimo još više proširimo. Da svako u svojoj okolini pronađe organizacije koje će moći još više da doprinesu zajedničkoj stvari – zaključila je ona.

Podeli ovaj članak:


Najnoviji članci



Autori izveštaja: Branka Ćurčić & Zoran Gajić Izdavač: Grupa za konceptualnu politiku Pred vama je peti po redu Izveštaj Grupe za konceptualnu politiku iz Novog Sada, […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 29. 02. 2024.


Dokument koji je pred vama, Predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave, dobili su svi koji su raspoloženi da nam se pridruže […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 27. 02. 2024.


Perspektive srpskog društva s kvazielitama i pseudojavnošću Često se može čuti kako nam je društvo duboko podeljeno, da postoji nepremostiv jaz između „dve Srbije“ koje su […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 12. 02. 2024.


Dokumentarni film: Istina, odgovornost, poverenje Film je nastao u procesu zagovaranja građanskog karaktera mesne samouprave, ali se kao ključno nametnulo pitanje poverenja. Naš je utisak da […]

Podeli ovaj članak:
Objavljeno: 31. 01. 2024.
   
   

Prijavi se i budi prvi koji ćeš
pročitati novi članak



© 2022 BiltenSTANAR

Uredništvo biltena

Grupa za konceptualnu politiku
Pariske komune 42, Novi Sad
tel: +381 (0)21 6333 013
konceptualna politika@gmail.com
www.gkp.org.rs
www.inicijativa-samouprava.rs
www.mesnezajednice.rs



© 2022 BiltenSTANAR
Vrati se na vrh