Soliter na raskršću institucija i prava građana
Oduzimanje alata kojima građani direktno učestvuju u odlučivanju i kontroli političkih odluka svakodnevica je u Novom Sadu već godinama, a najbolje se vidi na primeru združenog urbanističkog poduhvata. Njegove posledice građani svakodnevno osećaju na svojoj koži, iako mehanizam koji ga omogućuje nije jasno vidljiv na prvi pogled.
Slučaj kojim ćemo se u nastavku baviti tipičan je pokazatelj kako je vlast uspešno oduzela sve mogućnosti koje su građanima bile na raspolaganju, onemogućivši im na taj način da se na vreme suprotstave pogubnim odlukama.
Sistem ima samo jedan cilj – da podobnom investitoru omogući da dobije što je zamislio, nauštrb građana i kvaliteta njihovog života, a održava se strogom centralizacijom u kojoj svaki akter ispunjava svoju ulogu, tumači propise kreativno i nauštrb javnog interesa.
Soliter na silu
Soliter na raskrsnici kod Novosadskog sajma, preko puta Master centra, koji je poslednjih meseci iznikao nebu pod oblake, na najbolji način pokazuje silu kojom vlast zahvaljujući otetim/zarobljenim institucijama sprovodi svoje planove bez bojazni od bilo kakvih posledica.
U ovom slučaju vratićemo se tri godine u prošlost – 8. maja 2019. godine novosadski list Dnevnik objavljuje da je gradonačelnik Novog Sada utvrdio Nacrt odluke o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije novog gradskog centra sa okruženjem u Novom Sadu, ugao Bulevara kralja Petra I i Rumenačke ulice, sa ozbiljnim povećanjem gabarita objekta planiranog na toj parceli. U tom momentu već je aktiviran mehanizam isključivanja građana – u Dnevnikovom tekstu stoji da javni uvid traje samo 15 dana i to upravo od tog 8. pa do 22. maja, što znači da građani u startu kasne bar tri koraka.
Prvo, preskočen je rani javni uvid, zatim je javni uvid skraćen na 15 dana i treće: rok za javni uvod počinje da teče istog dana kada su građani o njemu obavešteni putem malotiražnog dnevnog lista.
Dalje se navodi da će tokom javnog uvida plan biti dostupan građanima tako što će biti izložen u prizemlju poslovne zgrade Javnog preduzeća „Zavoda za Urbanizam“ i u Mesnoj zajednici Omladinski pokret. Međutim, stanari pomenutih ulica uopšte nisu obavešteni od strane mesne zajednice o pomenutom javnom uvidu. Plan nije bio ni istaknut na vreme, već je to urađeno tek posle intervencije članova Grupe za konceptualnu politiku, čije prostorije su slučajno baš preko puta MZ, čime je izgubljeno još nekoliko dragocenih dana od već ionako kratkog roka za upoznavanje s planom i eventualno delovanje.
Direktor JP „Zavod za Urbanizam“ Novi Sad Dušan Miladinović objasnio je tada novinarima da je skraćenje roka u skladu sa zakonom, dok su iz Društva arhitekata Novog Sada upozorili da za te konkretne izmene zakon ne dozvoljava korišćenje skraćenog postupka, zbog čega je u pitanju očigledno kršenje pravilnika i zakona. DaNS je zamerio i izbacivanje obaveze urbanističko-arhitektonskog konkursa.
Među zamerkama građana, koje su kasnije pretočene u primedbe, bile su i one o maloj udaljenosti prizemlja i prvog sprata od susednog objekta, što je Miladinović odbacio uz opasku kako u Novom Sadu čak postoje ulice koje su uže od pomenutih 16 metara planiranog razmaka. Stručnjaci su upozoravali i da će taj novi objekat u velikoj meri zakloniti postojeću zgradu, a njenim stanarima praktično uskratiti prirodno osvetljenje i umanjiti vrednost nekretnina.
Botovi na sednici
Javna sednica Komisije za planove održana je 15. avgusta, u sezoni godišnjih odmora. Oni koji su na sednicu u ranim jutarnjim časovima uspeli da stignu, uz aktiviste koji redovno prate rad Komisije, doživeli su iznenađenje jer su sva mesta već bila popunjena. Kako je odmicala sednica, a pomenuti građani se nisu oglašavali ni jednog trenutka ni po jednoj primedbi, postalo je jasno da su tu po nekakvom zadatku. Na kraju se ispostavilo da je reč o stranačkim botovima poslatim tu iz nekog razloga, možda da se pokaže kako su građani obavešteni i kako mogu da prisustvuju ranim jutarnjim sednicama. Pošto ta praksa nije nastavljena na narednim sednicama, čini se da je ovaj plan morao biti usvojen po svaku cenu. Sve primedbe na plan, koje su se ticale saobraćajne gužve, povećanja zagađenja, značajnog opterećenja postojeće infrastrukture i drastičnog pogoršanja uslova života po automatizmu su odbijene, čime je formalno ispunjen uslov da se plan prosledi u gradsku skupštinu na usvajanje, što je ona u roku od mesec dana i uradila.
Šta bi bilo kad bi bilo
Tako je to bilo, a u normalnoj, pravnoj državi svaki od koraka bi uključio javnost i dao joj mogućnost da reaguje.
Prvi korak su planeri, a ne gradonačelnik, i nije bitno da li rade na zahtev investitora, po komandi direktora ili je promenu plana nametnula situacija na terenu. Posao koji rade obavezuje ih da poštuju sve zakone, propise, pravilnike i druga akta koja se odnose na ovu oblast. Planer je taj koji bi u ovom slučaju morao da napravi nacrt bez proizvoljnog tumačenja sopstvenih obaveza, da bi zatim o najavljenim izmenama plana obavestio javnost putem ranog javnog uvida tokom kojeg bi svi zainteresovani mogli da daju svoje primedbe i predloge.
Drugi korak bio bi ozbiljno i nepristrasno razmatranje primedbi i njihovo uključivanje u plan, koji bi onda tako modifikovan išao na javni uvid, u ovom slučaju nikako skraćeni. O javnom uvidu građani bi bili obavešteni nekoliko dana pre njegovog početka, kako bi imali dovoljno vremena da se organizuju i u toku trajanja s planom upoznaju i eventualno sroče primedbe na njega.
Mesna zajednica bi i u prvom i u drugom koraku obavezno organizovala javni događaj, ili više njih, gde bi stručnjaci iz „Urbanizma“ ali i oni van te firme odgovarali na pitanja, obrazlagali predložena rešenja i nudili moguća poboljšanja.
Mesna zajednica mogla bi da organizuje i zbor građana, sa kojeg bi zaključak otišao direktno pred odbornike u novosadski parlament koji bi o njemu morali da se izjasne.
Na sednici Komisije za planove koja bi usledila, nipošto tokom letnje sieste, njeni članovi, koji su zaista nezavisni i ne dobijaju poslove na tenderima koje raspisuje grad, uz poštovanje svih propisa i uzusa struke prihvatili bi sve opravdane primedbe i naložili Urbanizmu da ih u plan unese bez osvrtanja na eventualni gubitak profita investitora. U poslednjem koraku bi plan stigao pred odbornike gradskog parlamenta, koji bi ga usvojili ili odbacili naloživši izmene, a građani bi mogli da vide ko se za šta zalaže gledajući uživo prenos sednice. Naravno da nije tako bilo.
Bez posledica
I, tri godine kasnije gradnja solitera privodi se kraju (ima ih dva, ali govorimo o višem), gradilište od prvog dana proizvodi pometnju na toj prometnoj raskrsnici, a svi odgovorni za njegovo postojanje prošli su nekažnjeno. Ne samo da nisu odgovarali za svoje postupke, na primer tadašnji predsednik Saveta MZ „Omladinski pokret“ Dane Basta već dogodine je avanzovao u pokrajinskog sekretara za sport i omladinu. Direktor Urbanizma Dušan Miladinović je i dalje na istoj poziciji i još žešće ratuje s građanima. Njegov kolega, saobraćajac Aleksandar Jevđenić, koji je na sednici Komisije za planove ubeđivao prisutne kako novi soliter neće izazvati saobraćajni kolaps i dalje je na istoj poziciji, a prethodnih meseci nas je ubeđivao da vijadukt na Bulevaru Evrope neće ni na koji način pogoršati život građana kraj čijih prozora će prolaziti.
SPS-ov kadar Radonja Dabetić i dalje je na čelu Komisije za planove, a tu su i ostali članovi koji su od tada odradili još poslova za grad, jer rupa u zakonu kaže da to nije sukob interesa. Inače, deo pomenute komisije imenuje Grad Novi Sad, a deo AP Vojvodina, što bi trebalo da bude dodatna komponenta nezavisnosti i međusobne kontrole. Ali, pošto obe vlasti imaju istog šefa, onda svi zapravo duvaju u istu tikvu. Promenjen je eventualno poneki odbornik u gradskoj skupštini, ali oni su ionako samo mašina za podizanje ruku, koja će tu svoju jedinu funkciju uskoro ispuniti i u slučaju prespornog GUP-a.
Umesto epiloga
A građani? Njima preostaje da pokušaju da izvuku makar jedan zupčanik iz tog mehanizma koji melje njihovu slobodu. Najsvežiji izborni rezultati u Novom Sadu pokazuju da je SNS uveliko prošao svoj zenit i da ni uprkos svim pretnjama, ucenama i ostalim predizbornim marifetlucima daleko je od ozbiljne većine. Jasno je da se naprednjacima smeši fantastičan pad, ali ne sme se nikako zaboraviti svaki pojedinačni šraf u toj podloj mašineriji koji misli da će ga anonimnost sačuvati. Svaki od njih mora se suočiti sa sopstvenom odgovornošću kad-tad. Zato ih izvlačite na svetlo, labavite šrafove, kvarite zupčanike, bezuba mašina vas ne može povrediti.
Foto: GKP
