Starica iliti o licemerju i suverenitetu
Ponovo ovih dana odjekuju detonacije na planini Starica, nadomak Majdanpeka, iza kojih stoji kineska rudarska kompanija „Ziđin“. S postupcima te kompanije aktivisti inicijative „Ne damo Staricu“ se ne slažu, a neslaganje je tokom vremena preraslo u ozbiljne sukobe. Pritisci koji uključuju zastrašivanja, hapšenja, a poslednjih dana i prebijanja od strane policije, sve su učestaliji prethodnih nedelja, a aktivisti su od strane kineske kompanije optuženi i za uništavanje vredne opreme.
Aktivisti „Ziđin“ optužuju za nezakonito delovanje i ugrožavanje bezbednosti građana i zbog svega je proteklih nedelja u Majdanpeku bilo veoma napeto, a policija se umešala, ali ne da zaštiti svoje građane od bahatog investitora već upravo suprotno – da zaštiti investitra i obezbedi mu da, bez ikakve kontrole, nastavi svoj posao. Zbog svega je za subotu 8. oktobra najavljen novi protest u Majdanpeku, u organizaciji „Ekološkog ustanka“ i grupe građana “ Ne dam/Nu dau“.
Kvorum
Prethodno je, zahvaljujući poslanicima zeleno-leve koalicije „Moramo“, u Majdanpeku organizovana i prva sednica Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Srbije. Ipak, zvanično se Odbor nije sastao, nedostatak kvoruma je sprečio donošenje konkretnih odluka.
Na toj, zvanično neodržanoj sednici, javnost je ipak mogla da čuje detalje o prepuštanju suvereniteta kineskoj kompaniji.
Predsednik odbora, narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, kako je preneo Danas, najavio je da će i ubuduće praksa ovog skupštinskog odbora biti da se sednice održavaju širom Srbije, gde postoje slični problemi ugrožavanja životne sredine.
Na toj, zvanično neodržanoj sednici, javnost je ipak mogla da čuje detalje o prepuštanju suvereniteta kineskoj kompaniji. U par rečenica to je otkrio advokat Sreten Đorđević, koji je analizirao jedan od ugovora o strateškom partnerstvu Republike Srbije i „Ziđina“ i upozorio da u njemu postoji više članova koji su suprotni pravnom poretku Republike Srbije.
– Na primer, zbog toga što se strani partner oslobađa odgovornosti za štetu; u tome što strani partner nema obaveze u skladu sa našim domaćim propisima; u tome što strani partner u slučajevima kada šteta i postoji, nema obavezu nadoknaditi je nego tu obavezu, u suštini, preuzima Republika Srbija kao manjinski vlasnik. Strani partner, u ovom slučaju kineski partner, nije dužan suštinski učestvovati u sudskim i drugim postupcima niti polagati račune nadležnim državnim organima, inspekcijskim organima, nego u tom slučaju obaveštava svog manjinskog partnera Republiku Srbiju. Ona se ovakvim ugovorima obavezuje da mu pruži svu moguću podršku i zaštitu, dok kineski partner u takvoj situaciji Republici Srbiji dostavlja dokumentaciju iz koje proizilazi odgovornost, koju po ovom ugovoru dve strane smatraju strogo poverljivim dokumentima – naveo je Đorđević uz napomenu da ta dokumentacija nije dostupna ni policiji ni tužilaštvu.
Nezavisnost
Rečnik srpskoga jezika Matice srpske iz 2011. godine kaže da je suverenitet „potpuna nezavisnost jedne države u unutrašnjim i spoljnim poslovima; vrhovna, najviša vlast“.
Slično navodi i Veliki rečnik stranih reči i izraza (Šipka–Klajn, 2007.): „Suverenitet (fr. souveraineté, v. souverain) potpuna, apsolutna vlast vladara, države ili naroda na sopstvenoj teritoriji; nezavisnost vlasti u odnosu na spoljašnje uticaje“.
To što inspekcija i drugi državni organi ne mogu da reaguju na teritoriji koju je zaposeo strani investitor, klasičan je primer gubitka suvereniteta. U celom svetu diplomatska predstavništva zapravo predstavljaju tlo zemlje kojoj ambasada pripada, ali i tu postoje protokoli i sve je regulisano zakonom. Džulijan Asanž se godinama krio u ambasadi Ekvadora u Londonu i tako izbegavao hapšenje, jer se podrazumevalo da se on nalazi na teritoriji Ekvadora.
Ipak, ambasade su jedno, a planina, atar ili dvorište neke firme nešto potpuno drugo. Investitor, ma koliko bogat i moćan bio, ne može uživati diplomatsku zaštitu, odnosno gradilište ne može biti izdvojeno iz sistema i nedostupno inspekcijama i drugim organima.
Imali smo prilike da vidimo kako ta eksteritorijalnost funkcioniše na slučaju još jednog kineskog investitora – Linglonga u Zrenjaninu. Sećate se, to je ona firma čiji radnici nekažnjeno fizički sprečavaju medije da izveštavaju o njihovom spornom poslovanju.
Naravno, najgore u čitavoj priči prolaze građani.
I Zrenjanin u slučaju Linglonga, i Majdanpek u slučaju Starice ostali su bez suvereniteta na sopstvenoj teritoriji. Država im je bukvalno anektirala deo teritorije i predala ga investitoru da tu radi šta je već naumio, bez da su građani tih lokalnih samouprava upoznati sa svim detaljima budućeg poslovanja i bez da su imali prilike da se o namerama vlasti i investitora uopšte izjasne.
Na primer, naselje koje za radnike gradi Linglong nadomak Ečke nije postojalo ni u kakvim urbanističkim planovima, sve je odlučeno na državnom nivou, a lokal ima samo da sprovede naređenje. Za potrebe tog preduzeća najavljena je i izgradnja auto-puta od Zrenjanina do Beograda. Zrenjanin se nije pitao ni kada je Direkcija za imovinu, na zahtev Vlade Republike Srbije, poklonila 96 hektara oranica Linglongu, zbog čega je, prema procenama, samo od neplaćenih taksi na ime zakupa zemljišta lokalni budžet ostao uskraćen za pet miliona evra!
Kosovo
Interesantno, oni koji odlučuju o otimanju teritorije jedne lokalne samouprave i odstupanju od sopstvenog suvereniteta poklanjanjem cele planine stranoj kompaniji, najglasniji su kada pričaju o suverenitetu Srbije u vezi s Kosovom. Tamo se slepo držimo mantre da je u pitanju naša teritorija, iako svi znamo da ministri i drugi državni funkcioneri moraju za boravak da ishoduju dozvolu prištinskih vlasti.
Vlast, a na žalost i deo opozicije, blagonaklono gleda na dobrovoljno odustajanje od sopstvene teritorije.
A, kao, koincidencija je to što nam taj kosovski suverenitet garantuju baš Kina i Rusija, istovremeno ugrožavajući suverenitet ostatka Srbije, bilo da su u pitanju naftne bušotine, „humanitarni centar“ ili najobičnije gradilište.
Vlast, a na žalost i deo opozicije, blagonaklono gleda na dobrovoljno odustajanje od sopstvene teritorije. Prepuštanje delova sopstvene zemlje drugim državama se prikazuje kao nekakav diplomatsko-ekonomski uspeh. Zapravo, licemerje je glavna odlika državne politika i pri njenom sprovođenju uklanjaju se sve moguće prepreke, makar one bile i sopstveni građani.
A građanin? Građanin će, očigledno, sam morati da povrati svoj suverenitet. Priteran je uza zid i nema više ni sekunda za gubljenje. Manjina je već pokrenula tu borbu, i na Starici, i na Šodrošu, na Staroj planini, svuda gde je vlast bahato nastupila. Jedino pitanje je hoće li se požar proširiti dovoljno brzo, dok još ima šta da se povrati?
Naslovna fotografija je preuzeta sa facebook stranice inicijative Ne dam Nu Dau.
