Zašto baš sada i zašto ovde? – pitanje je na koje se pokušalo odgovoriti proverenom konstatacijom da su srpske trobojke na fasadama limanskih zgrada iscrtane kao jasna poruka vlasti i Srpske napredne stranke delu grada u kojem se nalaze mesne zajednice koje su pobedile Vučića. Ali neposredan događaj koji bi pokrenuo ovakvu akciju fali: prošlo je već dva meseca od formiranja većinski nezavisnih saveta mesnih zajednica, a ako je do obeležavanja dana nacionalne zastave, on sledi tek za nekoliko nedelja. Međutim, desilo se nešto na šta masovno iscrtavanje srpske trobojke na Limanima može biti reakcija, a zapravo zajednička akcija vlasti i njenog koalicionog partnera. Zahtev LSV-a prema vlasti da se obezbedi mogućnost izjašnjavanja po regionalnoj pripadnosti na narednom popisu stanovništva, dakle, moći se izjasniti kao Vojvođanin i Vojvođanka, izgleda kao početna tačka u potenciranju nacionalnih sukoba i isticanje problema nacionalizama kao pravog, a ne lažnog, a što bi bila opšta kriminalizacija države i društva. Za svakoga ko neguje leve politike, takvo potenciranje je sumnjivo, jer je poznato da je nacionalizam puki ideologem koji prekriva stvarne tokove, odnosno, proizvodne odnose, a danas i te kako kriminalizovane vlasti.
Dakle, šta se to dogodilo pa je baš srpska trobojka morala osvanuti na javnim površinama i fasadama zgrada na Limanima? Da li je u pitanju spin vlasti i njenog koalicionog partnera kojim se ovaj pokušava prikazati opozicionim, kao što to već jeste „ukrašeni“ deo grada? Ono što ostavlja posebno gorak ukus u ustima, jeste da se ova igra dešava iznad izmanipulisanih glava građana, stanovnika Limana a sada i lokalnih institucija koje vode njihovi izabrani predstavnici. Zašto se nezavisni kandidati, a danas i nezavisni Saveti mesnih zajednica, ne izjašnjavaju o sadržini poruke koja se šalje stanovnicima njihovog kraja ni kada se srpska trobojka pojavi na zidovima njihovih prostorija? Zašto se ljudi koji su u Savetima kriju iza uništavanja svojine, koja ostaje vlasništvo čak i kada je zajedničko i nedeljivo, i zašto otvoreno ne kažu šta misle o političkoj sadržini poruke koja se šalje iz noćnog i mraka neme omladinske povorke koju i blentavo ćutanje pretvara u sablasni marš?
Da li je to nastavak politike nezameranja i depolitizacije koju su neformalne novosadske inicijative građana uvele u javni prostor iako ovaj nikada nije bio samo urbanistički i komunalni, već politički i opasan za svakoga ko se odvaži na suprotstavljanje kriminalnom režimu i javno progovori o nasilju koje ovaj sprovodi nad civilnim stanovništvom? Da, građani se u žargonu članova bandi i kriminalnih klanova nazivaju civilima, što dosta govori o smislu koje ime građanin dobija u sredinama kojima ne vlada državna, već kriminalna vlast. Poznato je svakome ko želi da zna da je u našoj sredini država u službi organizovanog kriminala i da to za posledicu ima kriminalizaciju društva kojim se više ne upravlja, već ga se isključivo drži pod kontrolom, pljačka i zastrašuje. Svi instrumenti praćenja i nadzora su u službi interesa, koji se, iako ličan, proteže koliko i teritorija nad kojom se samo državom može vladati. A za nju je i dalje potrebna nacija. Međutim, „srpski svet“, Vojvodina, Kosovo, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, samo su pena na talasima koje podiže more nasilja u kojem se ljudi na prostoru bivše Jugoslavije još uvek dave i toga su izgleda pošteđeni samo oni koji su u evropskim, ali opet teritorijalnim vodama.
Zašto se Limanci ne izjašnjavaju i ne kažu da nemaju ništa sa prepucavanjem koje se odvija preko njihovih glava kada je i jednom Detelinarcu jasno da je u pitanju spin vlasti, Srpske napredne stranke i njenih komunalnih koalicionih partnera, kojim se pokušava sluditi i uplašiti čovek koji je baš ovih dana pozvan da ustane protiv režima i da mu kaže da je dosta nasilja i laži kojima ga brani i prikriva? Zašto ne odbrane svoju autonomiju najpre izjašnjavanjem o igri u koju ih uvlače i zašto ne brane integritet i status nezavisnih, kada je smisao te reči upravo distanca prema stranačkoj vlasti i režimu vladanja koji se spustio do lokalnih zajednica? Zašto ćute kada su se gotovo svi već izjasnili i kada je svima sve jasno? Zar ne shvataju da i odsustvo znaka može biti znak, ponekad jasniji nego izrečen i iskazan?
Sloboda nacionalnog izjašnjavanja na ime teritorijalne pripadnosti, koja navodno nije u svrhu formiranja nacije, već identiteta koji je kulturni, sasvim je primeren argument politici koja stoji iza njega. Međutim ta politika nije politika nikakve autonomije i decentralizacije, demokratskog učešća u upravljanju prostorima na kojima živimo, već je ona koja se odvija isključivo u svrhu opravdanja zastrašivanja noćnom i nemom, i samo navodno, većinom.
Zašto se ne izjasniti o novosadskoj komunalnoj koaliciji SNS-LSV u čijem bi aranžmanu mogao biti i ovaj lažni raskid saradnje, kada bi to bilo od pomoći svima koji su se danas digli protiv vlasti? Pomoglo bi to i razumevanju situacije u Crnoj Gori, u kojoj Đukanovićev DPS ima istu, partnersku ulogu u odnosu na Vučića, kao i LSV u Vojvodini? Zašto bismo nasedali na teritorijalizacije koje nam vlast nameće, kada naš život i mogućnost zajednice ne traži vlast, pa onda ni teritoriju kojom bi vladala? Biće da je to zato što su i mesne zajednice doživljene isključivo kao teritorijalne zajednice vladanja, pa makar to bio samo identitet, koji je takođe teritorija ako se njime i uz pomoć njega želi dominirati i učestvovati u vlasti.
GKP
