Visoka politika određuje i počasnog građanina na lokalu
Zahtevi za ukidanjem statusa počasnog građanina Novom Sadu Vladimiru Putinu, kao i onaj da se ambasador Ruske federacije Aleksandar Bocan-Harčenko proglasi za persona non grata u Srbiji imaju i zakonsko utemeljenje i realno opravdanje, ali neće biti ispunjeni jer je jasno da se u Srbiji odlučuje „od gore“, odnosno niže instance poput lokalnih samouprava samo ispunjavaju naloge koji stignu iz centrale, ocenjuju naši sagovornici.
Prvi zahtev vlastima Novog Sada za ukidanje titule počasnog građanina Vladimiru Putinu došao je neposredno nakon agresije na Ukrajinu. Tada je, 13. marta, Vojvođanski klub zatražio pod hitno oduzimanje tog statusa zbog agresije na Ukrajinu. Iako je u toku bila predizborna kampanja, istog dana kandidat manjinske liste „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ advokat Aleksandar Olenik na Tviteru je istakao da ta lista ima isti zahtev, kao i da se pridružuje „sličnim zahtevima drugih organizacija i pojedinaca“.
Ta titula Putinu je dodeljena početkom 2008. godine, na izmaku mandata radikalske vlasti predvođene Majom Gojković.
Akcija progresivne Vojvodine samostalno je u oktobru prošle godine zvanično uputila takav zahtev predsednici Skupštine Grada Novog Sada Jeleni Marinković Radomirović, da bi neposredno pred Novu godinu to uradila ponovo, ovoga puta u saradnji sa Pokretom slobodnih građana, Ruskim demokratskim društvom i Slobodarskim savezom slobodne Srbije.
Ta titula Putinu je dodeljena početkom 2008. godine, na izmaku mandata radikalske vlasti predvođene Majom Gojković. Isto je učinjeno u velikom broju drugih gradova u Srbiji, praktično gde god su radikali bili u vlasti, pa je tako ruski predsednik postao počasni građanin Sombora, Kikinde, Vrbasa, Apatina, Odžaka, kao i Vrnjačke Banje, Raške, Požarevca, Svilajnca i drugih.
Ćutanje po zakonu
Iz gradske skupštine se ovim povodom uopšte nisu oglašavali, a sagovornici Stanara kažu da ni oni nemaju nikakve informacije o sudbini svoje inicijative. Uvereni su da se ona i neće naći pred odbornicima, jer predsednicu skupštine na to ne obavezuje nijedan pravni akt.
Aleksandar Jovanović iz Akcije progresivne Vojvodine, koji je i nekadašnji predsednik Skupštine Grada Novog Sada, precizira da se formalno-pravno, u skladu sa Poslovnikom njihova inicijativa uopšte ne mora naći na dnevnom redu. Situacija ne bi bila drugačija ni kada bi APV imali odbornike u gradskom parlamentu jer bi je onda skupštinska većina skinula s dnevnog reda ili ih jednostavno preglasala, precizira Jovanović.
„Mi smo to predložili, formalno-pravno oni nemaju obavezu. Ali imaju političku odgovornost i to je mnogo veće od Poslovnika ili bilo kojeg pravnog akta. A mi imamo plan da nastavimo sa tom inicijativom“, dodaje on.
Jovanović upozorava i da je Novi Sad bio fundamentalno uzdrman kad god su bile narušene njegove temeljne vrednosti – tolerancija, multietničnost, mir i sloboda. Podseća i da je Novi Sad proglašen za grad heroj nakon Drugog svetskog rata zbog svega što su njegovi stanovnici preživeli, zbog čega „mora da skine tu mrlju“ nastalu dodelom titule Putinu.
Podrška Rusa
Ana Oreg iz Pokreta slobodnih građana za Stanar ističe da je nedopustivo da „jedan diktator i agresor“ bude počasni građanin grada kao što je Novi Sad, a napominje da je izuzetno važno što pored političkih partija ovu inicijativu nose i organizacije koje okupljaju Ruse.
„Prilično je važno da su oni u tome učestvovli i inicirali. Oni su čak najavili i neki protest za godišnjicu rata koji ćemo mi naravno, mogu da pričam u naše ime, podržati“, dodaje ona.
Potvrđujući da inicijativa ima podršku i Rusa i Ukrajinaca, Jovanović dodaje da ona nikako nije „antiruski gest“ nego da je usmerena protiv jednog čoveka i njegovog režima.
„Mislim da mi koji smo bili u opoziciji devedesetih godina imamo najveće moralno pravo i razumevanje da shvatimo šta znači živeti pod diktatorom s čijom politikom se ne slažeš i čija politika narušava tuđe živote, širi rat, mržnju, seje najveću nesreću među svojim građanima, i okolnim“, naveo je on.
Bocan-Harčenko
Par dana nakon što su novosadske opozicione stranke podnele po drugi put svoju inicijativu, građanska neformalna grupa „Rusi, Belorusi, Ukrajinci i Srbi zajedno protiv rata“ (RUBS), nastala kao akcija protiv Putinove agresije na Ukrajinu, zatražilo je da ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko bude proglašen za „personu non grata“ u Srbiji zbog „nediplomatskog ponašanja“.
Naime, on je na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, 30. decembra 2022. godine, izneo očekivanja svoje zemlje da Srbija neće učestvovati na međunarodnim konferencijama koje se održavaju bez prisustva Rusije.
„Ovo je novi u nizu diplomatskih skandala, jer je Srbija u oktobru prošle godine, takođe na insistiranje ambasadora, propustila učešće na Krimskoj platformi u Zagrebu“, saopštilo je RUBS.
Igor Mitrović iz tog udruženja za Stanar ističe da je svestan da takva inicijativa neće proći, ali da je važno da negde to neko „štiklira“ kako bi se videlo da je država Srbija svoje zakone „po hiljaditi put pregazila“.
„Neće Bocan-Harčenka proterati kad ih je doveo na vlast. Ruska ambasada je 2012. sponzorisala SNS, iako to ne možemo da dokažemo“, navodi Mitrović. Dodaje da iza njihove inicijative zapravo stoji ideja da građanima objasne da ruski ambasador radi sve kontra Evropskoj uniji i „da Srbija postaje ruska gubernija koja će od marta biti izolovana od strane EU“. Oreg dodaje da PSG podržava i ovu inicijativu, te da su u komunikaciji i sa tim udruženjem.
Politički poeni u drugom planu
U zvaničnoj odluci grada Novog Sada iz 2008. godine navodi se da se Putinu dodelom titule počasnog građanina odaje zahvalnost i priznanje za „ogroman doprinos očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije“.
Lokalne samouprave zapravo nisu samostalne u svom radu, iako su odluke poput dodele titule počasnog građanina samo njihove
Jovanović kaže da je jasno da su razlozi za dodelu tog priznanja i tada bili besmisleni, a da se sada to i dokazalo na delu.
„Sve što tamo piše nema veze. Očigledno je to bilo jedno političko dodvoravanje njemu, odnosno finansijerima i politici kojoj oni pripadaju“, navodi on. Jovanović ne veruje da su se odbornici u Novom Sadu išta pitali te 2008. godine kada je odluka doneta, kao što ni sada neće ništa od njih zavisiti.
„Tu se čeka neka visoka politika. Nije bitno hoće li APV ili bilo ko dobiti politički poen nego da Novi Sad skine tu ljagu sa sebe“, precizira on.
Oreg ocenjuje da izostanak reakcije na njihovu inicijativu jasno pokazuje da lokalne samouprave zapravo nisu samostalne u svom radu, iako su odluke poput dodele titule počasnog građanina samo njihove.
„One to neće ni biti dok god njima upravlja Srpska napredna stranka. Samostalnost će eventualno steći onog dana kada se vlast u gradu promeni“, ističe ona.
Naši sagovornici kažu da im u ovom konkrentom slučaju nisu bili bitni politički poeni, već činjenica da se jasno mora suprotstaviti većinskom proruskom raspoloženju. Oreg podseća i da PSG od samog početka agresije ima vrlo jasan stav po pitanju Putina i Rusije.
„Mi smo bili tu među prvim političkim organizacijama koje su osudile rat Rusije protiv Ukrajine i vrlo smo bili jasni što se tiče uvođenja sankcija Rusiji i sad i ovo oko počasnog građanina Putina. Nama je bilo vrlo važno da ti građani koji to ne podržavaju, građani koji su istog kursa kao mi, znaju da postoje organizacije koje stoje uz njih“, ističe naša sagovornica.
—
Kolaž-ilustracija: GKP/Bilten STANAR