Po sistemu pali i zaboravi, finansiranje nevladinih organizacija zamenjeno je prenosnim protivoklopnim sistemima. Džavelin1 košta kao osrednji godišnji projekat nevladinih organizacija Remontovog kalibra i njime bi se moglo platiti za rad, sredstva za rad i mesto rada nekoliko umetničkih duša. A „hladnim pogonom“ civilnodruštvene borbe za mir plaćeno je oruđe rata, i to takvo da ga na ramenu može nositi samo jedan čovek i koje zato može završiti u nekoj jaruzi ukoliko ovaj naiđe na zasedu. Na crnom tržištu ovo sranje se može nabaviti za trideset hiljada dolara, ali su troškovi za države siromašnih i jadnih zemalja daleko veći jer se ne kupuje komad ili dva. Čitav paket sa uslugom obuke i održavanja, ucenjen i uza zid sateran narod jedne takve domovine na Balkanu košta oko osamdeset miliona dolara. Jer, kako kažu: „Ova predložena prodaja će podržati ciljeve spoljne politike i nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država kroz poboljšanje bezbednosti evropskog partnera koji je važna sila za političku i ekonomsku stabilnost u Evropi.“2 Ratovi koji se danas vode militarizuju upotrebu reči kao što su civil i civilno društvo – građani su danas nenaoružani ljudi i ne više politički subjekt demokratskih država. Cena rada i života je manja od cene uništenja, čije razmere govore da je ono iracionalno čak i s aspekta ...