Čini se da sa protestima protiv rudarenja litijuma imamo novu političku situaciju. Šta je novo a šta se promenilo? Za nekoga ko godinama unazad nastoji da afirmiše „politiku na strani ljudi“, dakle onu koja se tiče autonomnog organizovanja ljudi a ne politike države, čemu pripadaju i izbori i partije i vlast, potrebno je da sagleda šta se promenilo u odnosu na prethodnu situaciju i postoji li nešto potpuno novo a što se danas događa na strani ljudi. Sa ovim protestima, analitičari kao da rehabilituju samu reč „politika“ i da je pripisuju ljudima koji protestuju protiv rudarenja, smatrajući da je izlazak na ulice „politički čin“1. Takav stav je pre svega reakcija na optužbe vlasti da okupljeni žele da je na nasilan način svrgnu. Ovakva analiza imputira ljudima jedan lakonski odgovor („Da, pa?“), ali je on brzoplet jer je u njega investirana potreba za promenama, bez da se čuje šta ljudi zaista govore i kako artikulišu svoje mišljenje o problemu oko kojeg su se okupili. Ono što se zasigurno promenilo, to je masovnost protesta u preko četrdeset gradova u Srbiji, zaključno sa onim održanim u Beogradu 10. avgusta koji se smatra najvećim ekološkim protestom na svetu. Proteste koji su mu prethodili organizovale su različite grupe iz manjih sredina, a ono što ...