Za neke od nas je rečeno da nismo pošteni – intelektualno pošteni – zato što smo kritikovali opoziciju i zamerali joj što je zatražila od Vučića izbore iako nijedan od uslova nije bio ispunjen. Bezuslovno zahtevati izbore bez uslova samo je produbilo našu ogorčenost i razočaranje. I zato nismo ćutali. Međutim, ono što je bilo novo je hrabrost da nam se kaže da ne bi smeli da govorimo ako iole imamo obraza i časti, a zapravo odgovornosti za ono u čemu bi i sami trebalo da učestvujemo. Moj problem, jer kolege iz grupe nisi bile toliko osetljive, pa ni popustljive afektima koji su su cirkulisali javnim govorom i nanosili se na nas u smetovima, bio je taj što sam ostao veran političkoj ideji izlaska na birališta, a ne na izbore. Ta politička ideja ili plan, predlog i direktiva, mišljena je kada je postojala odluka bojkota i bila je njen sadržaj. Odluka da se izbori bojkotuju te 2020. godine bila je u cilju odbrane institucije izbora i političkog prava na kojem počiva demokratija. Čak i neposredna, što smo i demonstrirali izbornom mobilizacijom građana za savete mesnih zajednica. Braniti izbore i izbornu instituciju, pravo na slobodne i demokratske izbore, više je od izbora koji bi se na njima pravio i ja sam ...