Mase su želele fašizam! Rajhov krik nam govori da one nisu bile prevarene. Pitanje koje stavljaju pred nas oni koji su ga čuli glasi ovako: „Kako se događa da ljudi koji u svemu tome nemaju prevelik interes slede vlast, svojski pristaju uz nju, moljakaju za jedan njen deo?“ U čemu to? Šta je sve to u „svemu tome“ i u čemu tome ljudi „nemaju prevelik interes“? To je ovo u čemu živimo - socijus, međutim, Delez i Fuko razgovaraju o vlasti i otporu. Ne o moći, kako to stoji u Fedonovom izdanju Spisa i razgovora, već i u drugim, rekao bih i svim ostalim Fukoovim knjigama i predavanjima koja su prevedena na naše jezike. Ali filozofski obziri prevodilaca, da gde god vide vlast kod Fukoa stavljaju reč moć, nisu tek izraz potrebe da se ono o čemu je reč načini filozofskom kategorijom već i da se sami mudraci sklone u stranu, što za posledicu ima jednu životnu filozofiju obzira i pristojnosti kojom se rukovodi svako ko misli da mu je dužnost mišljenje i javni govor. Zna se ko je nepristojan i bezobziran. Nedostatak hrabrosti je već detektovan kao problem, ali se ne nalazi rešenje. Govori se o potrebi za hrabrošću i ljudi se pozivaju da progovore, da istupe javno, ...