Više od četrdeset dana prošlo je od dva nevremena, dve takozvane superćelijske oluje koje su Novi Sad poharale 19. i 21. jula. Posledice su i danas još dobrano vidljive na ulicama. Gradska vlast je, kao uostalom i sve vlasti lokalnih samouprava diljem Srbije koje su julske oluje bukvalno opustošile, ove vanredne okolnosti dočekala nespremno. Kada se sve smirilo, danima su objavljivane informacije o tome gde i kako prijaviti štetu, a jedna od adresa bile su mesne zajednice. Poslednji rok za to bio je 24. avgust. Da su mesne zajednice lokalnim vlastima bitne samo tokom kampanje, kao mesta za prikupljanje sigurnih glasova i apdejtovanje biračkih spiskova, a ne kao spona između građana i gradske vlasti, potvrdilo se i u ovoj, vanrednoj prilici. Bez sopstvenih ingerencija i sredstava, malo šta su konkretno mogle da urade, osim da prikupljene pritužbe građana proslede dalje. Prvih dana, na društvenim mrežama bilo je komentara o tome kako su „nezavisne“ odnosno limanske mesne zajednice prepuštene sem sebi i da u njima kasni reakcija nadležnih. U tim mesnim zajednicama ocenjuju da je pre u pitanju potpuna nesposobnost gradskih uprava da bilo šta urade kako treba, nego namera da se oni kazne, iako dvogodišnje iskustvo u saradnji sa gradskom vlašću pokazuje da je ona prilično nagluva na zahteve koji ...