O paralalenim institucijama i odvojenim svetovima Kao da česta pojava vršnjačkog, prinuda zaposlenih na bespogovornu podršku režimu, pa tako i roditeljska briga kojom se od dece prave projekti lišeni detinjstva nije bilo dovoljno da shvatimo da je i škola postala mesto nasilja, nego nam je i masakr koji se dogodio u Ribnikaru nedostajao da to zaključimo. Savremena srpska škola ukotvljena je u društvo kojim dominira nasilje i na kojem se uzdiže još od rata devedesetih godina. To je društvo kojim se vlast i danas širi mehanizmima nasilja i njima uređuje sve naše društvene odnose, priznali mi to sebi ili ne. Međutim, može li škola biti mesto borbe protiv nasilja? Da li bi putanja ka tome bila otvoreni konflikt između društva i države, odnosno, između autonomije naših odnosa i same vlasti? Tome bi morala da prethodi odluka da više nećemo biti neupitno privrženi vlasti, čak i onoj koja dolazi, već u otporu prema njoj, da bi se na upravljanje nasiljem konačno stavila tačka. Ako je, pak, celokupno društvo pod kontrolom vlasti, postoji li bilo šta u njemu što može biti nenasilno? Nenasilje kao ekskurs Zašto ovde govorimo o paralelnim institucijama na Kosovu devedesetih godina o kojima je mnogo toga rečeno, napisano i dosta toga prikazano? Jedan od protagonista albanskog nenasilnog otpora ...