Nutopian International Anthem. Na kraju prve strane Mind Games, albuma Džona Lenona iz 1973. godine, nalazi se pesma koja traje samo četiri sekunde. Nije moguće tačno reći sastoji li se Nutopian International Anthem od ničega ili od beskonačnog broja nečujnih čestica, kratkog mnoštva tišine. U svakom slučaju, N-utopijsko implicira, s jedne strane, negaciju utopije, utoliko što utopija ne izražava ništa drugo doli čekanje bolje budućnosti, večno odgađanje nečega što se nikada i ne dogodi. Ali sa druge strane, umesto odgađanja revolucije za nikad i nigde, nutopista govori o ispunjavanju obećanja prošlih otpora, o našem tajnom dogovoru s borbama iz potisnute prošlosti i, pre svega, o njihovoj aktualizaciji ovde i sada. Ovde, okupljajući se, čekamo ono što je bilo, u produženoj sadašnjosti. Ujedno, Nu-topia znači i topos, mesto, prostor Nu-a. Nu su mala vrata na kojima se sva budućnost raščarava i ponire u prošlost, a ova sadašnjost je puno više od puke tačke, ona je širenje zgloba, postajanje prostorom trenutka. A iz ove perspektive, Lenonova pesma je himna produženom sadašnjem vremenu i prostoru događanja Nu. Ovih dana čini se da je odjeknula pop-muzička referenca na Nutopian International Anthem, kada je ceo album pod nazivom „Is This What We Want?“ objavljen krajem februara 2024, čijih 12 pesama čine snimci praznih studija ...