U jeku rata koji je pokrenuo mnoge procese na geopolitičkoj ravni koji će uticati na uspostavljanje novog poretka i novih odnosa snaga između država i saveza država na globalnom nivou, čini se da je perspektiva koja nedostaje ona iz koje se vide i čuju ljudi, njihove aspiracije, predlozi i odluke. A ukoliko je ne zauzmemo, ne možemo znati ima li na njihovoj strani i politike. Broj poginulih civila i ukrajinskih izbeglica raste iz dana u dan, dok se oni koji su ostali u ratnoj zoni bore zajedno sa ukrajinskom vojskom protiv ruske okupacije i vojne ofanzive na sve raspoložive načine. U izvesnom smislu bi se moglo reći da je njihovo učešće u oružanom sukobu odbrana mira u kojem su živeli pre ruske invazije, budući da je sada u pitanju odbrana od direktne, razarajuće vojne intervencije. Međutim, postoji li mogućnost da se odbrana naroda tumači i kao odbrana na strani ljudi i u njoj otkrije politika koja bi bila strani ljudi? Da li u situaciji aktuelnog ratnog sukoba može biti reči o miru uspostavljenom na strani ljudi počev od političkog predloga sa njihovog stanovišta – od predloga koji bi morao biti potpuno odvojen od ratne politike države? A potom možemo postaviti i pitanje – koje države? Ako se prisetimo Klauzevica, mogli ...