“Now, I am become Death, the destroyer of worlds.”                                 Robert Oppenheimer Eto mene, eto vas - rat Turcima Počeo je, tako, još jedan rat. Geopolitička, strateška natezanja između Rusije i NATO pakta na ukrajinskoj granici eskalirala su onako kako niko nije očekivao. Svi su bili iznenađeni ovakvim ishodom (osim Amerikanaca, koji su upozorili da će do rata doći. Ali njima, kao u priči o dečaku koji je vikao „vuk, vuk!“ nisu verovali ni njihovi saveznici). Dodao bih i da ovo nije prvo iznenađenje ove vrste, kao i to da mi se čini da se broj ovakvih „neprijatnih iznenađenja“ sve više uvećava: prvo nas je iznenadio Brexit, pa onda izbor Donalda Trampa za predsednika, zatim pandemija Korone, a na kraju i opsada Kapitol hila pre godinu dana. Drugim rečima, nagledaćemo se mi još koječega dok ne počne taj dugo odlagani globalni nuklearni rat. Zašto je do ovog rata došlo nije tako teško razumeti: u osnovi ruske invazije na Ukrajinu je pokušaj Josifa Visarionoviča Putina da: a) zaustavi kontinuirano strateško opkoljavanje Rusije, b) oživi sovjetsku imperiju (ovaj put bez crvene zvezde i mrskog mu Lenjina), c) iznudi promenu globalnih odnosa snaga, d) upiše se zlatnim slovima u istoriju i e) pri tom nas sve impresionira i zastraši veličinom (simboličkog) ...