„Akcija, a ne šetnja“ moglo se čuti u najavi protesta održanog u Novom Sadu povodom smrti četrnaest ljudi izazvane padom nadstrešnice sa zgrade Železničke stanice. Smisao ove parole je da je ljudima dosta šetnji, ali i ponovnog oplakivanja nedužnih žrtava. Ovog puta se nešto konkretno mora preduzeti. Ispostavilo se da je šetnje ipak bilo, a da je akciju preduzela vlast. Kako je to moguće? Tako što i građani misle da je svaka akcija nasilje, pa je čak i opozicija počela tako da misli kada je kritikovana da ništa ne preduzima osim što ljude izvodi u šetnju. No, sedam dana nakon tragedije, odnosno zločina, kako ljudi imenuju ono što se desilo, održana je blokada mosta. Zar i to nije akcija? Međutim, tu akciju nasilnom smatra vlast. Obrni-okreni, ispada da je jedina akcija u ovoj zemlji - nasilje. Ljudi su nezadovoljni i zahtevaju konkretnu akciju i dalje – akciju kojom će prisiliti vlast na odgovornost. Po prvi put su jasno nezadovoljni reakcijom opozicije i dovode u pitanje njene namere kada organizuje proteste, posebno u Beogradu, sumnjajući u njen legitimitet s obzirom da ona takođe učestvuje u vršenju vlasti – vlasti u koju, kao takvu, više nemaju poverenje. Toga se Vučić i uplašio. Međutim, to što sumnjaju u legitimitet opozicije treba razumeti onako ...