"Osećam se slobodno“, odgovara Roberto Kotone gotovo bez razmišljanja kada ga na kraju razgovora pitam kako se danas oseća. Posle više od sat vremena priče o reketu, mafiji i noći kada je sa bratom odlučio da dvojicu iznuđivača ne pusti dok ne stigne policija, njegov odgovor staje u jednu reč. Slobodno. Sedimo u prostorijama Addiopizza u sicilijanskom Palermu, u prostoru koji je nekada bio konfiskovana mafijaška imovina, a danas je mesto podrške žrtvama iznude. Do te slobode Roberto nije došao brzo. Kada su on i njegova braća 1997. godine kupili piceriju u palermskom naselju San Lorenco, prethodni vlasnik im je odmah rekao da je lokal „sređen“ i da se pizzo, odnosno reket, redovno plaća lokalnoj mafijaškoj porodici. Roberto je imao 24 godine. „Na početku smo plaćali, jer smo bili tri mlada momka. Nismo mogli da promenimo svet i mentalitet ovog grada“, priseća se. Plaćali su oko 250 evra mesečno. Iznos, kaže, nije bio suština. „Nismo plaćali mnogo, jer mafiji je važno da kontrolišu teritoriju, a ne da zarađuju od reketa“, objašnjava. Za Roberta je pizzo značio da neko drugi polaže pravo na njegov posao i odlučuje da li sme da raste. Dok su mnogi preduzetnici u Palermu takvu praksu prihvatali kao cenu poslovanja, on nije uspevao da je doživi kao ...