Biti samo protiv nije dovoljno Šesti je mesec od kako širom Srbije traju protesti građana pod zajedničkim naslovom PROTIV NASILJA. Od početnih desetina hiljada po ulicama Beograda, broj se sveo na nekoliko hiljada, a po gradovima u Srbiji nekoliko stotina najupornijih. U međuvremenu, lanac nasilja se neprekinuto nastavlja, od pojedinačnih porodičnih tragedija i maloletničkih ubistava, do nasilja, ili priprema za ratno nasilje, koje organizuje sama država. Poslednji događaji na severu Kosova, oko manastira Banjska, te reakcija svih društvenih i državnih instanci, i same crkve, razgolićuju višedecenijsku strategiju i politiku pogubnog nacionalnog programa, koja ne odustaje u svom nastojanju da po cenu žrtvovanja svojih građana ostvari proklamovane ciljeve. Apel PROTIV NASILJA je pokazao i dokle može da dobaci u svojim uvidima u opšte stanje stvari postojeća politička opozicija i slobodna kritička misao. Ne možemo se oteti utisku da je ta misao i ta opozicionost stala na samom početku svoje pobune, svog revolta koji je nastao iz tragičnih događaja početkom maja meseca u OŠ Ribnikar i u Mladenovcu. Naime, od očajničke konstatacije, zahteva i naricanja, nije se odmaklo dalje. Kao da je nasilje uzrok samom sebi i da je dovoljno biti protiv njega. Treba podsetiti da su u zemlji Srbiji više od 25 godina izlazile novine koje su se zvale REPUBLIKA (1989-2015) ...