Zapažanja jednog uzorno politički artikulisanog opozicionara Spada li pojam politička artikulacija još uvek u oblast realnih društvenih procesa ili je s vremenom zalutao u domen mita ili legende? Kada se jedna te ista floskula ponavlja mesecima i to od strane tolikog sveta (jer eto, ni sam ne pamtim koliko sam je puta izgovorio samo tokom ovog prohujalog leta) ljudi nekako neminovno počnu da gube odnos prema smislu tog pojma, sve dok potpuno ne zaborave šta je on uopšte trebalo da znači i šta je bilo ko ikad pod tim pojmom podrazumevao. Tako je to ponekad sa rečima, posebno kada iza reči ne stoji bogzna šta. A ovaj tekst, sticajem okolnosti, upravo je tom pojmu trebalo da bude posvećen. Trebalo je, ali šta će biti dok dođem do kraja, to niko ne zna. Pišem sporo, ne tako sporo koliko je pojmu politička artikulacija bilo potrebno da se tokom leta izgubi u mističnoj magli, ali dovoljno sporo da do svršetka ovog teksta možda čak i nestane iz upotrebe. Možda, kada završim sa pisanjem, ukucam politička + artikulacija u gugl i umesto sadašnjih 167.000 rezultata, ne izađe ama baš ništa, kao da te dve reči nikad niko nije ni pomislio da stavi jednu pored druge. Sećam se jednog nedavnog, neizdrživo sparnog protestnog ...