Silom vladanja protiv upravljanja Činjenica da je neko lud ne znači da će nužno poludeti. Milioni ljudi svakodnevno grade ustave oko svojih „ludila” koje ih štite od „ludačkih epizoda” i samo ako one popuste konačno dolazi do često zastrašujućih i nasilnih, često javnih, erupcija poput one koja se desila u Beogradu u maju ove godine. Ponekad je, kaže britanski lakanovski psihoanalitičar Darian Lider, zapravo, probitačnije pitati se ne šta je bio „okidač” nasilne psihotične epizode već šta je to što je sprečavalo da to takvog ishoda ne dođe ranije. Lider u svojoj knjizi o ludilu navodi slučaj mladića koji je svoju prvu psihotičnu epizodu imao nakon skoka padobranom doslovce u trenutku kada mu je noga dotakla tle. Godinama pre toga njegovi su se razveli i kako je njegova majka govorila, otac je „ispario u vazduh”. Odsustvo oca bilo je sublimirano kao njegovo prisustvo u vazduhu i tek kada je skok padobranom učinio da se mladić, simbolično, uveri da otac nije u vazduhu nestala je ustava koja je držala njegovo ludilo funkcionalnim. Kada se desi epidemija autokanibalističkog nasilja – usmerenog prema samoj budućnosti jedne zajednice i lišenog svakog smokvinog lista racionalizacije – koja preplavi društvo, kao što se desilo sa Srbijom, pitanje nije samo šta je okidač nasilja već šta je ...