Blato i krv Ne napadati više sistem u terminima odnosa snaga. To imaginarno (revolucinarno) nameće sam sistem, koji i živi baš od toga što neprekidno podstiče, one koji ga napadaju, da se bore na terenu realnosti, koji je zauvek njegov. Bodrijar Masovna ubistva koja su se početkom maja desila u Srbiji trebalo je da nam pomognu da ocrtamo genealogiju našeg sveprisutnog nasilja, odnosno nasilja vlasti kojem smo kao građani podvrgnuti. Sistemski odučeni i odrečeni od mišljenja, ophrvani tugom, očajem i bespomoćnošću, ljudi koje je neko odavno ubedio da tehnokrate i „struka“ treba da imaju prvu i poslednju reč1, te da živote treba da prepuste na milost i nemilost menadžerima i politikantima, uspeli su da se odvaže na svojevrstan performativni čin – masovni izlazak na ulice – tiho i gotovo nemo prisustvo u povorci kojom kao da žele pokriti odsustvo na koje su inače osuđeni – odsustvo istinske političke reprezentacije i participacije koju mnogi pokušavaju da artikulišu frazom „mi više nismo društvo“2. Za potrebe razmatranja i mogućeg rasvetljavanja elemenata ili potencijala političnosti u ovom činu nenasilne pobune koja se već tri meseca odvija svake sedmice u gradovima Srbije, kao i složenih odnosa između nasilja, moći, vlasti i politike, mogu nam biti neprocenjivi uvidi Etjena Balibara i Hane Arent, odnosno izvesne tačke ...