Svima ću ja vama biti noćas povod spoticanja, jer u Pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbeći će se. Ali po uskrsenju svome preteći ću ja vas u Galileji. Ovde možda možemo početi onom altiserijanskom upotrebom psihoanalize, odnosno simptomalnim čitanjem kojim se jedan iskaz otkriva kao odgovor na nepostavljeno pitanje. Predloženo je već da se psihoanaliza ne tretira kao nauka, ali i da bi nauci imala šta da ponudi. Najpre subjekt: subjekt kojim se bavi psihoanaliza je subjekt nauke1. No ovde smo među ljudima koji iz svog „građanskog“ angažmana izjavljuju da nema ljudi, za koji se povremeno usuđuju da kažu, i to s razlogom, da je politički. Možemo li onda simptomalno tretirati i političke iskaze, a ne samo one koji su pretendovali na naučnost i kao simptomi dokazivali da joj nisu dorasli? Za one koji ne znaju: Altiser je simptomalnim čitanjem Marksa zaključio da je Marks isto tako čitao Adama Smita, koji je pak imao ambiciju da naučno utemelji političku ekonomiju ali se ispostavilo da je zabagovo na jednom stavu i tako izneo na videlo ono što je predmet pravog teorijskog i naučnog znanja, a to je nesvodivost vrednosti rada na vrednost radne snage.2 Tako je započela kritika političke ekonomije i tako se rodila želja da se ...