„Neko je ovde pokretao ljude kao figure na šahovskoj tabli”1 Šta znači danas otići na Kosovo kao Srbin, kao stanovnik srpske države? Otići u „svetu srpsku zemlju”, kročiti na jedan deo njene teritorije, stupiti tamo gde milioni Srba nikada nisu a koji znaju da Kosovo je Srbija? Kretati se u pravcu suprotnom od onog kojim se sve masovnije kreću Srbi sa Kosova svakodnevno se iseljavajući? Zašto im tamo nema života? Zbog kosovske politike i Albanaca? Ili, pak, zbog srpske politike? Odnosno, kakvu to vlast ima srpska država na Kosovu – nad teritorijom ili zapravo samo nad ljudima? Otišli smo na Kosovo kao istraživači, kao neko ko želi da sazna šta se tamo stvarno dešava, jer do sada stečeni uvid u strategije vlasti u Srbiji i u medije koje ih prenose javnosti, govori nam jedino da je reč o manipulaciji, podeli i zastrašivanju ljudi. „Ići i videti“ da bi se uverili u faktičko stanje na terenu, nadopunjujemo čuvenom antropološkom smernicom da je važno „biti tamo“. Štaviše, da je pisanjem i sposobnošću da uverimo druge da je njime, pisanjem, proisteklim iz toga što smo zaista prodrli u drugi oblik života (ili što je on prodro u nas), moguće izgraditi kredibilitet da iznesemo svoje uvide, kako je smatrao antropolog Kliford Gerc. Međutim, mi ...