Politička forenzika građevinskog nasilja Jedna od prvih znamenitosti naprednjačke Srbije koju posetilac Beograda ima priliku da uoči po sletanju na beogradski aerodrom je ogromna deponija građevinskog otpada: prostire se, odvratno nataložena, kao odmah uočljivi simptom neke odavno iskorenjene bolesti. Na samo nekoliko desetina metara od aerodromskih zgrada i haosa iz kojeg se novopridošli iskobeljavaju po čitav sat, izručuje se sav otpad od primitivno organizovanih dogradnji aerodroma, lišenih svake logike takvog posla. Svaka prosečna deponija zapravo je idealan teren za istraživanje geneze raspada celokupnog srpskog društva. I dok do javnosti nedovoljno dopiru podaci o nenadoknadivoj i narastajućoj šteti koja svakim danom nastaje sistemskim nagomilavanjem otpada od rušenja i gradnje, svaka prosečna deponija zapravo je idealan teren za istraživanje geneze raspada celokupnog srpskog društva. Šta je sve nataloženo na tim đubrištima najgabaritnijeg proizvoda srpske korupcije? Naviknuti na neuređenost i svakovrsna neplanska nagomilavanja, građani prolaze kraj neobeleženih terena kojima krstare blatnjavi kamioni i bageri (neretko je reč o uništenom poljoprivrednom zemljištu) uvereni da se na njima nešto zida, ili da će se nešto uskoro zidati, eventualno iznervirani glupošću nekontrolisane gradnje i pitajući se dokle više s tim, ali zapravo i ne znajući da se na toj opustošenoj zemlji neće graditi ništa. Hektari deponija decenijama neće biti ništa drugo do hektari deponija. Nadživeće sve ...