Mesne zajednice danas su potpuno marginalizovane. Ta marginalizacija je proizvod sveukupne centralizacije započete tokom devedesetih godina a nastavljene i tokom nekoliko prethodnih. Vraćanje mesne samouprave u Ustav, pored simboličnog značaja, pokrenulo bi i izmenu propisa, ali najvažnija za njen opstanak jeste edukacija građana o značaju mesne samouprave za njihov život,  ocenjuje u intervjuu za Stanar profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić. Na prethodnim izborima za mesne zajednice u mnogim lokalnim samoupravama promenenjen je način kandidovanja, posmatranje toka izbora i samog učešća građana na njima. Između ostalog, u brojnim lokalnim samoupravama bila je obavezna overa potpisa za svakog kandidata, čime su se građani, za razliku od vladajuće SNS, našli u podređenom položaju. U nekima nije bilo moguće imati posmatrača na biračkom mestu. Jerinić podseća da se okvir za mesnu samoupravu nalazi u Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je menjan 2018. godine, te da je na talasu tih izmena, odnosno usklađivanja sa njima došlo i do promene lokalnih akata. Izmene Zakona predstavljene su kao usklađivanje sa praksom Ustavnog suda, dodaje. - Ustavni sud je stavio van snage odredbe, statute i lokalne odluke više opština i gradova, jer su bile nezakonite, a među njima su bile i one koje su na primer predviđale izbor organa ...