Neprepoznate vrline patrijarhata Prošlo je više od dva meseca od kada se Srbija suočila s najvećom mirnodopskom tragedijom u svojoj savremenoj istoriji. Od tada do danas, najfrekventnija reč u javnom prostoru je nasilje, a protesti i prateći društveni procesi koji su počeli povodom dva masovna ubistva se razvijaju, vremenom postaju pojave „sui generis“ i ne naslućuje im se jasan epilog. Vlast je reagovala očekivano, pokušajem da tragedije proglasi izolovanim incidentima, da krivicu svali na pojedince – monstrume, a malo i na mrske „zapadne vrednosti“, uz poruke da „sistem nije zakazao“ i da su državni upravitelji reagovali baš kako je trebalo i pre i nakon počinjenih zločina. Posle suočavanja s rekama ljudi na ulicama koji su sve otvorenije i glasnije pokazivali gnev prema nasilju koje već čitavu deceniju proizvode i šire aktuelni predsednik Srbije i državna propaganda pod njegovom strogom kontrolom, režim se latio svog omiljenog sporta: diskreditacije onih koji se okupljaju na protestima i dokazivanja da ih je malo ili bar manje od onih koji podržavaju vođu. Kontramiting u organizaciji Srpske napredne stranke je prvenstveno bio nasilje nas svojim glasačima, ali i nad društvom u celini jer su ogromna budžetska sredstva potrošena da bi se nekoliko desetina hiljada ljudi platilo, nahranilo i dovezlo u Beograd na poklonjenje predsedniku koji im ...