Mesne zajednice nisu prevaziđene u današnjem vremenu, uprkos pokušajima da se to dogodi, ali je zbog toga sadašnji nivo lokalne autonomije mnogo niži nego u vreme jednopartijskog sistema. Dovoljno je poći od Ustava po kojem je u Republici Srbiji građanin nosilac suverenosti, a jedini način na koji tu suverenost može da iskaže jeste neposrednim učešćem u odlučivanju, posebno kada je reč o pitanjima od užeg, lokalnog značaja, i to preko mesnih zajednica, ocenio je u razgovoru za Bilten STANAR Borislav Gađanski. Iz tog višedecenijskog iskustva ističe da je najveći uzlet lokalne demokratije bio u periodu u kom je mesna zajednica bila ustavna kategorija. Od uvođenja višestranačja, Gađanski je učestvovao u radu institucija na svim nivoima – od odbornika u zrenjaninskom parlamentu, sve do Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Iz tog višedecenijskog iskustva ističe da je najveći uzlet lokalne demokratije bio u periodu u kom je mesna zajednica bila ustavna kategorija. Podseća i da je današnja teritorijalna organizacija uspostavljena još daleke 1959.godine, da su od tada u više navrata menjani i Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, ali da se niko nije usudio da promeni koncepciju mesne zajednice. – Mesne zajednice su prirodna posledica takve administrativne podele, jer se samo u daleko manjim, interesno povezanim urbanim sredinama (selo, ...