It seems we can’t find what you’re looking for. Perhaps searching can help.
Nomen est omen
Nomen est omen
Gde su ljudi ako ih nema na ulici? Zašto se ne pobune protiv nepravde? Ovo su pitanja koja nam se nameću svaki put kada pročitamo vesti o dešavanjima na našoj političkoj sceni. Pritom, oživljavaju se uspomene na proteste protiv režima Slobodana Miloševića, od kojih je najuspešniji bio onaj koji je održan 5. oktobra 2000. godine. Učesnici tog protesta su uglavnom verovali da će doći do suštinskih promena nakon pada Miloševića. Do promena je došlo – privatizacija je bila u punom zamahu, radnička prava su u znatnoj meri pogažena, učinjeni su ustupci Srpskoj pravoslavnoj crkvi uvođenjem veronauke u škole, istorijski revizionizam je procvetao („zli komunisti su za sve krivi“), pobedile su vrednosti slobodnog tržišta. Ovaj scenario je bio pripremljen tokom devedesetih godina, ali su ga „šampioni demokratije“ uspešno realizovali početkom 21. veka. Autor ovih redova pripada generaciji koja oseća baš te negativne posledice petooktobarskih promena. One su, između ostalog, uslovile dolazak Aleksandra Vučića na vlast i još brutalnije sprovođenje neoliberalne politike. Više čujemo jadikovke i dosadno moralisanje, nego bilo kakvu smislenu analizu političkih prilika ili promociju onih ideja koje se ne nalaze na političkom mainstreamu. Za skoro jedanaest godina naprednjačke tiranije, u dva navrata (2017. i 2018-2020. godine) organizovani su masovni protesti koji su okončani neuspešno.1 Ovi drugi, poznatiji pod ...
Gde su ljudi ako ih nema na ulici? Zašto se ne pobune protiv nepravde? Ovo su pitanja koja nam se nameću svaki put kada pročitamo vesti […]
„Biti ili ne biti Evropljanin danas?“ s obzirom na rat, pitanje je koje nam je postavio Sylvain Lazarus, francuski antropolog, politički aktivista i prijatelj čije smo […]
„Mi pokušavamo da radimo na deeskalaciji javnog govora i da ukažemo na kompleksnost samih stvari.“ Ovako su Andrea Degl’Innocenti i Daniela Bartolini, dvoje od desetak italijanskih […]
It seems we can’t find what you’re looking for. Perhaps searching can help.
Bilten STANAR je glasilo onih kojima je primat aktivnost kojom se bave, a sadržaji koji će se u njima naći, kao i njihova obrada, računa na aktivnog čitaoca koji i sam uočava stvarnost oko sebe i misli politički, kao zrelo i na odluku spremno biće. Na čoveka kao biće politike, a ne samo političku životinju.
Kao što je to i do sada bio slučaj, voleli bismo kada bi čitalac dok čita ono što u STANARU piše poželeo da je to i sam napisao. A onda da tako nešto i uradi.
Pogledaj i preuzmi sva prethodna izdanja u pdf formatu.
Uredništvo biltena
